Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  РЕМ омогућио додатну зараду РТС-у мимо прописа
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

18. 04. 2019.

Аутор: Анђела Миливојевић Извор: ЦИНС

РЕМ омогућио додатну зараду РТС-у мимо прописа

Продужавањем трајања реклама током емитовања серија Немањићи, Војна академија, Сенке над Балканом и Santa Maria della Salute, РТС-у је омогућено да заради милионе. Иако правила предвиђају дуже рекламе на јавном сервису само у посебним приликама, као што су међународни спортски догађаји, РТС-у је додатни приход омогућио РЕМ.

Последњег дана 2017. године Радио-телевизија Србије (РТС) је емитовала прву епизоду дуго најављиване серије Немањићи - рађање краљевине. Реакције јавности биле су бурне. Читав низ замерки на глуму, речник, сценарио, режију, данима су заокупљивале медије и друштвене мреже. Гледаоци, међутим, нису знали да је РТС добио дозволу да рекламе током те епизоде, и свих наредних, пушта дуже него обично.

Уместо шест минута, колико дозвољава Закон о оглашавању, Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) је јавном сервису омогућило да емитује девет минута реклама током једног сата.

За истих сат времена на комерцијалним телевизијама попут Пинка, Прве или Happy рекламе могу да трају дупло дуже - 12 минута, односно до 20% времена у једном сату.

Разлог за ограничење оглашавања на РТС-у је чињеница да се ова телевизија финансира из буџета, а највише кроз претплату грађана, због чега није принуђена да зарађује искључиво путем реклама, као што то раде друге телевизије. Тако је буџет јавног сервиса у 2018. износио око 90 милиона евра, од чега око четвртину чини приход од маркетинга.

Супротно закону, дозволу за продужетак реклама РТС је добио од РЕМ-а недељу дана пред емитовање Немањића. Савет РЕМ-а је на седници одлуку оправдао великим значајем ове серије.

Међутим, за такве догађаје РЕМ има посебан списак – листу догађаја од националног интереса, која предвиђа изузетке од шестоминутног ограничења. На листи се налазе преноси међународних спортских догађаја као што су светско првенство у фудбалу, тениски турнир Вимблдон, али и музички фестивали попут Еxит-а или позоришни фестивал БИТЕФ. Ова листа се током година мењала, али се на њој увек нађу спортска такмичења и фестивали из области културе.

Иако се на листи не налазе ни серијски ни филмски програм, истраживање Центра за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) показује да је РТС добио дозволу да продужава трајање реклама током емитовања шест серија – у 2017. години за Santa Maria della Salute, Војну академију, Сенке над Балканом, Немањиће, а раније и у случају серија Бићемо прваци света (2015) и Монтевидео, Бог те видео, из 2011. године.

За серије Корени, Жмурке и Одељење РЕМ није дао дозволу да се рекламе продуже. У случају Бићемо прваци света дозвола важи и за сва будућа репризирања серије.

„Ово је једна од ситуација у којој и РТС и РЕМ поступају супротно законским нормама уместо да иницирају измену тих правила која су очигледно недовољно флексибилна”, рекао је за ЦИНС Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србија.

ЦИНС је податке о продужењу рекламног времена пронашао на сајту РЕМ-а, у записницима са заседања Савета. Кроз њих се види да је РЕМ приликом давања неких дозвола уважио писма препоруке која је РТС добијао од министарстава.

Међутим, Савет у одлукама није јасно навео шта су конкретно били критеријуми за давање сагласности, односно да ли је препорука услов за продужење реклама. 

Новинари ЦИНС-а безуспешно су тражили интервју са неким од чланова Савета како би сазнали на основу којих прописа су доношене одлуке, а из ове институције до објаве текста нису одговорили ни на послата питања. РЕМ није одговорио ни на захтеве за приступ информацијама од јавног значаја које је ЦИНС послао пре више од месец дана како би добили копије документације на основу које је РЕМ одлучивао.

 Зарада од националног интереса

 Позивајући се на значај ових серија, РТС-у је омогућено да додатно заради.

Према званичном ценовнику, једна секунда рекламе на РТС-у у осам сати увече данас кошта 9.000 динара. То је најскупље време за оглашавање после термина у ком се емитује Дневник 2.

ЦИНС нема податке у колико је епизода Немањића РТС продужио рекламе, али у случају да су искористили три додатна минута у свих 13 епизода серијала, укупна зарада би могла да буде 174 хиљада евра. У овај износ нису урачунати могући попусти на количину огласа, нити гледаност програма која може утицати на цену.

Применом исте рачунице – према ценовницима из година када су свих шест серија премијерно емитоване – укупан приход од додатних реклама износио би до 1,37 милиона евра.

Немања Ненадић сматра да је означавање садржаја као програма од националног значаја “само фасада иза које се крије постојање комерцијалног интереса”. Објашњава да би измена закона омогућила РТС-у да оствари приход приликом емитовања програма са комерцијалним потенцијалом.

„То би било исправније од ове фарсе која се сада дешава у систему одобрења”, рекао је Ненадић.

Повлашћене серије

 Трећа сезона популарне серије Војна академија почела је да се приказује на РТС-у 19. фебруара 2017. године. Осам дана касније РЕМ је донео одлуку да усвоји захтев јавног сервиса и омогући „емитовање блокова огласних порука у трајању од девет минута у сату“.

Драган Бујошевић, директор РТС-а, претходно је у допису РЕМ-у навео да би позитивна одлука била „у интересу финансирања основне делатности јавног медијског сервиса које је Република Србија дужна да обезбеди на стабилном и довољном нивоу“.

Према Бујошевићевим речима, то није био први пут да за ову серију добију више реклама. Док је трајала прва сезона, а онда поново током друге, Министарство одбране слало је исти предлог, наводећи да серија “популарише и афирмише оружане снаге, посебно кадете и старешине Војне академије као најелитније институције Војске Србије“.

На „Листи најважнијих догађаја од посебног значаја за грађане Републике Србије“ се у тренутку емитовања треће сезоне налазило 30 догађаја из области културе, попут Нишвила, фестивала Мокрањчеви дани, као и велики број спортских такмичења у фудбалу, одбојци, кошарци и другом. Војна академија се није налазила на листи.

Слободан Вељковић, бивши члан Савета РЕМ-а, испричао је да је одлуци РЕМ-а претходио „преседан“ продужавања реклама за серију Монтевидео, Бог те видео.

Праксу започела РРА

Према подацима до којих је дошао ЦИНС, пракса продужавања трајања реклама на РТС-у постојала је и пре 2017. године – приликом емитовања серија Бићемо прваци света и Монтевидео, Бог те видео. За њих су министарства тражила од РЕМ-а више реклама – јер су серије од значаја за грађане.

Тако је Министарство омладине и спорта у децембру 2014. послало допис тадашњој Републичкој радиодифузној агенцији (РРА), данас РЕМ-у, у коме пише:

„Пројекат Бићемо прваци света, у режији Дарка Бајића, а у продукцији Intermedia Network компаније промовише праве вредности, скреће пажњу младима на исправан однос према спорту и навијању и истиче постулате здравог живота и свакодневног бављења физичким активностима за које се залажу Министарство омладине и спорта и Влада Републике Србије“. 

Савет РЕМ-а је два месеца касније прихватио образложење Министарства и одобрио иницијативу, која ће се односити на сва емитовања серије на РТС-у, чиме обухвата и репризе.

Интермедиа Нетwорк, која је била копродуцент серије са РТС-ом, је основана 2003. године, а данас се налази у власништву фирме са Кипра – Kruden Trading Limited. Продуцирала је више домаћих филмова, документараца и серија, међу њима и серију Монтевидео, Бог те видео из 2011. године.

Та серија је добила подршку два министарства – Министарства омладине и спорта и Министарства унутрашњих послова, која су тражила од РРА да продужи трајање реклама што је на крају и усвојено. 

„То је било пре него што сам ја изабран за члана Савета, али онда, ако је већ тада то одобрено за ту серију, није било разлога да се не одобри за Војну академију, поготово што код те Војне академије стварно постоје велики трошкови које војска даје, разна техника, опрема, авиони, снима се у њиховим објектима.“

Он је рекао за ЦИНС да је основна идеја оваквих одлука била да се помогне РТС-у, али да су кроз одлуке у неким случајевима додатно зарадили и продуценти серија.

Новинарка ЦИНС-а је тражила интервју са Драганом Бујошевићем, али до објаве текста није добила одговор. Уместо тога је од службе за односе с јавношћу РТС-а стигла потврда да новац од реклама иде онима који су финансирали серију – била то РТС продукција или сарадња ове телевизије са продуцентском кућом.

Према ценовнику из 2017, продужавање реклама по једној емитованој епизоди РТС-у је могло да донесе додатни приход до 13,3 хиљаде евра.

С обзиром на то да је Војна академија имала 15 епизода у трећој сезони, исти приход током првог емитовања целог серијала није могао да пређе 200 хиљада евра, а у сва три серијала 609 милиона евра.

РТС је серију направио у копродукцији са продуцентском кућом НИРА Про из Београда, која је основана 2007. године. NIRA Pro стоји и иза филма Војна академија, серије Луд, збуњен, нормалан и емисије Време је за бебе. У већинском власништву је Небојше Гарића, продуцента из Београда, који је до 2013. године био сувласник у фирми Multikom group. Један од власника Мултиком гроуп је Драган Ђилас, бивши градоначелник Београда, данас један од лидера опозиције.

Није познато да ли је и који проценат новца од реклама добила NIRA Pro, јер из ове фирме нису одговорили на позив новинарке.

 Скривање иза националног интереса

 Поред Војне академије, на седници Савета РЕМ-а у фебруару 2017. додатно оглашавање је омогућено за Santa Maria della Salute. Серија о писцу Лази Костићу почела је да се приказује две недеље касније.

РТС је у допису РЕМ-у објаснио да ова серија представља пројекат од „националног интереса и значаја за афирмацију националних културних вредности српског народа и очување и изражавање културног идентитета”.

Серију је направила продуцентска кућа Vision tim, у већинском власништву продуцента Драгана Ђурковића, основана 2004. Исти продуценти радили су серије Убице мога оца, Певај брате, Будва на пјену од мора и друге.

Средином јула 2017. РТС се обратио РЕМ-у са још једним захтевом за продужење трајања реклама – за серију Сенке над Балканом. Бујошевић је у допису навео да РТС овом серијом чини искорак у домаћем телевизијском стваралаштву, те да завређује да се уврсти у програмски садржај од националног интереса. РЕМ је прихватио захтев и дозволио дуже трајање реклама.

Серија је премијерно приказана три месеца касније, а на њеној продукцији је радила фирма Cobra film, делом у власништву глумца Драгана Бјелогрлића.

„Ја као копродуцент Сенки нисам од тога имао ништа, то је све ишло РТС-у, њиховом маркетингу. Ја практично нисам имао никакав увид у приходе РТС од Сенке над Балканом. Знам само да су јако добро прошли, јер су имали јако добру гледаност”, рекао је Бјелогрлић за ЦИНС.

Бјелогрлић не зна по ком критеријуму су неке серије добиле дозволе за продужење реклама, а неке не, али сматра да постоје пројекти који би због свог квалитета требало да добију додатну минутажу.

„Једино што знам је да им је принцип раније био да, када је пројекат који третира епоху, као што су Монтевидео, Немањићи, Santa Maria della Salute, Сенке над Балканом, то су увек скупљи пројекти и онда су они за те пројекте тражили та додатна три минута.”

Након прве сезоне, серија је престала с емитовањем на РТС-у и прешла на друге канале.

Корени, Жмурке, Одељење – не може

 У октобру 2018. захтев РТС-а за продужењем реклама се поново нашао пред члановима Савета РЕМ-а, овог пута за три серије – Корени, Жмурке и Одељење.

Процес је овог пута изгледао мало другачије.

Савет је испрва одлучио да на следећи састанак позове представнике РТС-а. Недељу дана касније, чланови Савета су разговарали са Драганом Бујошевићем, Бујошевићевом заменицом Иваном Миковић, тадашњим потпредседником Управног одбора РТС-а Драганом Караџићем и продуцентом Драганом Ђукелићем.

Тражећи додатну минутажу, РТС се позвао на „изузетке предвиђене у ТВ оглашавању и ТВ продаји када је реч о садржајима од националног значаја“. Овога пута Савет се није сложио. Као разлог су навели да су програми од националног значаја утврђени листом најважнијих догађаја и упутили РТС да се обрати Министарству културе и информисања, што раније није била пракса.

Након што је Министарство обавестило РТС да није надлежно да утврђује такву листу, РТС је још једном послао молбу РЕМ-у, али безуспешно – челни људи регулаторног тела се нису предомислили.

Горан Шушљик, глумац и продуцент серије Корени каже да није учествовао у захтеву РТС-а да продужи дужину трајања реклама. „Ми смо донели пројекат, пројекат је прихваћен и ми смо потписали уговор о извршној продукцији – да ми у име РТС-а за одређена средства испоручујемо серију у тој дужини и тако даље, ми немамо никакав приход од тога“, навео је Шушљик.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси