Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Др Феријер о нападима на новинарке: Мржња оставља дуготрајне психолошке последице, никада се не заборавља
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

25. 03. 2019.

Аутор: Марија Шајкаш Извор: Цензоловка

Др Феријер о нападима на новинарке: Мржња оставља дуготрајне психолошке последице, никада се не заборавља

Др Мишел Феријер, деканка одсека за новинарство ФАМУ универзитета у САД и оснивачица сервиса Тролбастерс, који помаже нападнутим новинаркама, за Цензоловку говори о томе какве све последице на новинарке остављају претње на друштвеним мрежама, али и на слободно и објективно информисање.

Др Мишел Феријер, деканка Одсека за новинарство и писану комуникацију ФАМУ универзитета у Талахасију на Флориди, у Сједињеним Америчким Државама, америчкој јавности је најпознатија као оснивачица онлајн сервиса TrollBusters.com, који новинарима пружа моменталну подршку у борби против напада на друштвеним мрежама.

Она је експерт за дигитално новинарство, са више од 30 година искуства у пословима везаним за нове технологије и медијско предузетништво. Добитница већег броја награда, др Феријер је бивша председница организације Journalism That Matters и ауторка серије стартапа фокусираних на медијске иновације у маргинализованим заједницама, које у медијима нису довољно заступљене.

Др Феријер је главна истраживачица пројекта Media Deserts Project који користи нове технологије при утврђивању делова САД у којима нема довољно нових вести и информација.

Цензоловка: Тролбастерс је у америчкој јавности познат као сервис који пружа услуге „Онлајн дератизације за новинаре“. У питању је јединствена иницијатива са веома важном мисијом. Можете ли нам нешто више рећи о томе шта јој је претходило? Ако се не варам, направили сте Тролбастере инспирисани личним искуством?

Феријер: Да, у праву сте. Својевремено сам радила у новинама на Флориди где сам била прва афроамеричка колумнисткиња. Добијала сам претеће поруке и путем писама и на мрежи, које су се тицале мог пола и расе. Непријатности типа „Како скинути црнчугу са дрвета? Исеци конопац“.

У то време писма сам отварала са гуменим рукавицама на рукама и далеко од колега из редакције да их не бих изложила потенцијалним отровима и да бих сачувала евентуалне отиске прстију и други доказни материјал. Након неколико таквих писама, обратила сам се полицији, професионалним удружењима, ФБИ-ју, и другим сличним организацијама, са молбом да ми помогну. По правилу сам добијала – слегање раменима.

Најчешћи одговор био је да они не могу ништа да ураде јер се претње из писама нису оствариле. Говорили су ми да су то само претње. Није било могуће започети истрагу јер се – ништа није догодило.

Напади су ме променили. Постала сам неповерљива. Раније сам веровала да бих пре умрла него некога убила. Како су се писма низала, све више сам се љутила. Научила сам да користим пушку. Спремала сам се да физички и ментално одбраним своју породицу. Мењала сам пут којим сам ишла од куће до посла, у нади да ћу надмудрити лудило.

Мржња коју сам искусила током ових напада оставља дуготрајне психолошке последице. То је нешто што се никада не заборавља.

Када су у августу 2014. започели организовани напади на новинарке, касније названи „гамергате“, одмах сам се сетила својих искустава. Јавила се и потреба да нешто урадим да бих помогла новинаркама да издрже и наставе са радом на мрежи.

У том тренутку, тролови су се организовали на друштвеним мрежама и „потапали“ су профиле и текстове новинарки објављене на интернету, нападали су њихове онлајн профиле и дигиталну репутацију, као и њихову могућност да раде и зараде.

То су главни разлози због којих сам у јануару 2015. основала Тролбастерс као сервис који у јако кратком року реагује и помаже новинаркама. Ми постављамо „заштитну мрежу“ око новинарке која је нападнута, помажући јој тако да истраје на мрежи. Намера нам је да пружимо подршку новинаркама да наставе да објављују вести, а не да оне саме постану вест.

Цензоловка: На које све начине пружате помоћ? Да ли је сервис могуће користи и ван Америке?

Феријер: На нашем сајту можете пронаћи шему која даје одговоре на већину питања, укључујући и која врста помоћи постоји за новинарке широм Америке. На пример, ту ћете пронаћи протокол шта урадити ако вам неко прети на Твитеру. Препоруке укључују да увек запишете датум и врсту напада, број људи који су укључени, као и колико је напад озбиљан.

Даље, ту су информације о томе како променити начин на који је профил сетован, да бисте филтрирали тачно оно што желите.

Твитер има и филтере који омогућавају да не видите постове одређених људи, постове људи са којима иначе нисте често у интеракцији, као и постове који садрже одређене кључне речи. На крају, можете изабрати да блокирате одређене налоге. Шему, која је до сада преведена на шпански, турски, хинди и неке друге језике, можете пронаћи на овом линку: https://yoursosteam.files.wordpress.com/2017/04/trollbusters_tabloidedit3_01_dm.jpg.

Клијентима нудимо и „један на један коучинг“ и помажемо им да идентификују организације које им могу помоћи, преко нашег Global Safety Resource Hub.

На крају, имамо партнерске односе са организацијама широм света преко којих пружамо моменталну заштиту онима који су физички угрожени. Радимо и са организацијама које нашим клијентима могу дати правовремени правни савет. Држимо и курсеве на енглеском на тему дигиталне сигурности, као и директне консултације намењене медијским компанијама које су заинтересоване да побољшају своја правила и процедуре.

Цензоловка: Новинарке у Србији су врло често жртве напада због онога о чему извештавају, али и на полној основи. Док су колеге мушкарци при нападима често означени као „шпијуни“ или „страни плаћеници“, дакле суштински као особе од утицаја, колегинице су по правилу „курве“, „маторе“, „одвратне кучке“, које треба да буду „силоване док не цркну“. Да ли вам се чини да је у питању универзална појава? Какви напади се најчешће пријављују Тролбастерима?

Феријер: Истраживање које смо спровели скупа са Интернатионал Wомен’с Медиа Фоундатион и објавили прошлог октобра показало је да је од близу 600 новинарки, готово две трећине њих искусило неку врсту узнемиравања, док их је више од половине одговорило да су током прошле године биле нападнуте.

Истраживање под називом „Напади и узнемиравање – утицај на новинарке и њихово извештавање“ показало је да је готово једна трећина испитаница размишљала да потпуно напусти професију услед узнемиравања, као и то да је два пута већа вероватноћа да ће новинарке чија је каријера тек на почетку размишљати да промене посао којим се баве.

Истраживање је такође показало да је више од трећине колегиница избегавало одређене теме услед узнемиравања коме су биле изложене док су о томе првобитно извештавале.

Ово, дакле, доводи у питање могућност медија да извештавају објективно и заиста слободно. Нажалост, инциденти узнемиравања, како у дигиталном тако и у физичком свету, остављају последице и на личност новинарки. Готово једна трећина испитаница пријавила је да су након узнемиравања искусиле физичку, менталну или емотивну трауму.

На крају, истраживање је показало да се напади на мрежи најчешће налазе у коментарима испод самих чланака на Твитеру и да су дистрибуирани путем мејла. Нападачи често пресрећу мејлове, краду информације, шире вирусе, хакују налоге, те објављују и шерују приватне податке.

Цензоловка: Ваш посао подразумева истребљивање тролова. Да би метафора остала доследна, можете ли нам нешто више рећи о овим штеточинама? Ко или шта је типичан трол?

Феријер: Треба направити разлику, јер тролови као и особе које узнемиравају новинаре и новинарке имају различите мотиве и тактике. Новинарке могу бити нападнуте због свог пола, због улоге коју су на себе преузеле а која традиционално припада мушкарцима.

У својој пракси сам видела организоване нападе чији је циљ био да се новинарка дискредитује, да се креира непријатељски набој тако што су новинари називани „непријатељима државе“, покушаје да се одређени медији дискредитују као такви, као и нападе из других разлога. Ово све утиче, и краткорочно и дугорочно, и на новинаре и на медије за које извештавају.

Цензоловка: Који су ефикасни начини заштите новинара на интернету?

Феријер: Својим студентима сугеришем да одвоје личне од професионалних онлајн идентитета, као и да, ако је потребно, користе псеудоним или надимак који маскира полне и друге личне одреднице.

Цензоловка: Који су најбољи начини за пријављивање узнемиравања на друштвеним мрежама? Да ли новинари који су жртве напада треба да директно контактирају са Твитером или Фејсбуком и колико је директан контакт ефикасан?

Феријер: Твитер има неколико канала за пријављивање узнемиравања и напада. Исто важи и за Фејсбук. Први начин је да се успостави директан контакт са платформом. Обично, ово није ефикасно јер је то улаз који користе и сви други корисници платформе. Боље је остварити директан контакт са компанијом и њиховим менаџерима задуженима за ове врсте напада. У сваком случају, у питању је, најчешће, врло дугачак процес.

Цензоловка: Србија, као и државе нашег региона, тек треба да усвоји квалитетне законе кад је у питању заштита новинара на мрежи. Да ли имате неке препоруке у том смислу?

Феријер: Управо радим на стратегији, овде у Америци, која би обезбедила базичну заштиту приватности новинара. Ми још увек немамо законе који се односе на заштиту основних података појединаца, тако да су, на пример, адресе новинара или подаци о томе како су они гласали доступни јавности. А то су информације које потенцијално представљају ризик по физичку безбедност новинара.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs