Вести
20. 03. 2019.
Стручњаци: Јавни интерес у другом плану због пословних потеза РТС-а и Телекома
РТС је од недавно "невидљив" за гледаоце у дијаспори, односно за све оне који користе НЕТ ТВ Плус платформу. Гашење канала Јавног сервиса Србије уследило је након што је РТС и Телеком, који има право на дистрибуцију, затражио од Унитед групе више новца него до сада - скоро сто пута више него што, на пример, United Group плаћа за емитовање ББЦ-а.
Стручна јавност упозорава да је јавни интерес пао у други план због послових потеза РТС-а и компаније Телеком Србија.
РТС 1, РТС 2, РТС Свет, РТС Сат - више нису на листи канала које ће Срби у дијаспори моћи да гледају преко Нет ТВ-а. Укидање програма јавног сервиса на тој платформи резултат је неуспешних преговора Унитед групе и компаније Телеком Србија, која захтева да се цена РТС-ових канала повећа на 1,2 евра по кориснику. За Унитед групу, та, двадесет пута већа цена, била је неприхватљива. За грађане који живе у дијаспори, преко НЕТ ТВ-а, РТС је од недавно невидљив, ипак, ту чињеницу тумаче различито.
"Ми са Балкана највероватније да 100 одсто сви гледамо то. Тако да нам је то једина информација коју добијамо из Србије. Али нисам за то да бисмо плаћали нешто екстра или додатно или тако нешто кад већ плаћамо и ово што имамо", каже становник Беча Бобан Петровић.
Н1: Спремни сте да платите додатних 5 евра и да пређете на РТС Планету?
"Што да не... Зато што ми одговара, имају, чини ми се, четири или пет канала РТС-а, тако да бих платио, за мене овде то није неки проблем", каже Иво Матијевић.
"Од данас више немам РТС канале овде у Валенсији, јер је Телеком Србије, који је добио екслузивно право од РТС-а на дистрибуцију, тражио повећање чак за 20 пута од дистрибутера НЕТ ТВ-а. Тако да немам више следеће канале: Вучић 1 Вучић 2 Вучић 3 Вучић ХД", написао је Игор Чобановић на Твитеру.
На питање Н1 какав је званичан став по овом питању и како се актуелна ситуација одражава на грађане који не живе у Србији из Управе за сарадњу са дијаспором, упућују нас на Министарство спољних послова, одакле одговора нема.
Да ли се Јавни сервис, који се иначе финансира из буџета, претплате и од реклама, диктирањем цена поставља као комерцијална ТВ станица? Новинарка, Гордана Суша, каже да одлука РТС о "новом ценовнику" није економски оправдана, ако се, додаје,- узме у обзир пракса других, европских јавних сервиса.
"Ако је ББЦ-ју у интересу да за најмање паре информативне програме емитује свуда по свету, па ваљда је у интересу и РТС-у да то исто ради или ова власт на тај начин жели да контролише све. Дакле, све што се ради, ради се нетранспарентно. Као што не знамо како је Телеком купио Коперникус, баш за паре за које је Коперникус могао да купи две нове телевизије, тако ни не знамо шта је у уговорима са Телекомом", каже Суша.
"Одлука РТС-а у складу је са стратегијом коју је најавио председник Управног одбора, Владимир Вулетић, да се у будућности РТС ослободи прихода који долазе из буџета" - за Н1 каже професор Факултета политичких наука у пензији, Мирољуб Радојковић.
"Ова борба за претплатнике који би нешто надокнађивали показује да ова врста ширења програма може да буде и један пословни подухват. РТС планета тражи скоро пет - 4,90 евра месечно да се гледа у реалном времену тих 10 канала јавног сервиса и још пет радио - канала", наводи Радојковић.
А Радојковић подсећа да према Закону о јавним медијским сервисима, РТС новац из буџета добија, између осталог и за производњу, емитовање и дистрибуцију програма намењених дијаспори. Питање је да ли је јавни интерес пао у други план због последњих одлука руководства РТС-а? Јер, примера ради, Унитед група, за емитовање ББЦ-а плаћа готово 100 пута мању накнаду од оне коју тражи јавни сервис Србије.
"Ја уопште не мислим да је РТС самостално донео ту одлуку, просто је то дошло са врха, јер РТС не доноси такве одлуке самостално, а то увек по правилу иде на штету грађана", сматра Гордана Суша.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.