Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Пореска контролисала Јужне вести, али не и телевизије повезане са Гашићем
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

14. 03. 2019.

Аутор: ЦИНС Извор: Данас

Пореска контролисала Јужне вести, али не и телевизије повезане са Гашићем

Док су Јужне вести у протеклих пет година биле често на удару пореских инспектора, у нишким телевизијама које се повезују са сином Братислава Гашића, Владаном, оваквих контрола до 2018. није било. Документација Пореске управе коју су добиле Јужне вести, а коју је ЦИНС анализирао, указује да је начином на који је пореска инспекција проверавала овај медиј – вршен притисак.

Када је порески инспектор дошао у Јужне вести у новембру 2017. године, изгледало је да ће то бити само још једна контрола пословања овог независног нишког медија. Од 2013. године до тада порески инспектори су у три наврата посећивали Јужне вести проверавајући њихову пословну документацију и да ли су им на рачунарима инсталирани легални програми. Посете су се увек завршавале истим исходом – није било утврђених неправилности.

Ипак, контроле које су уследиле биле су умногоме другачије. Провера започета 2017. никада није добила званични епилог, а почетком фебруара 2018. инспекција је започела нову контролу обрачунавања и плаћања пореза и доприноса.

„Инспектор је тражио да се извуку сви уговори које имамо са међународним организацијама, попут ОЕБС-а, Европске уније и слично и онда је са тим документима обилазио неке партнере и махао им представљајући нас као шпијуне и стране плаћенике“, препричао је Витомир Огњановић, директор Јужних вести, сусрете са инспекцијом.

Према његовим речима, пословни партнери се нису повукли, иако су неки од њих били уплашени.

Александар Станков, заменик главног уредника Јужних вести, рекао је да су током провера сви у редакцији били на опрезу.

„Ми смо млада редакција и свима нам је први пут да се сусрећемо са тако нечим озбиљним. Иако теби као новинару нико ништа није рекао, осећаш неки притисак“, испричао је Станков.

Уследиле су реакције новинарских организација, а онда и премијерке Ане Брнабић, која је изјавила да „уколико не постоје индиције да пореску контролу треба додатно проширити, она треба да буде окончана у најкраћем року“.

У то време, инспектори су проверавали девет година пословања Јужних вести, тачније њихов рад од оснивања. Тај период није обухваћен ни у једном другом нишком медију. Шта више, пореска инспекција је најдуже проверавала Нишку телевизију пред приватизацију, када су испитивали пословање медија током четири године.

Недуго након реакције премијерке, крајем априла 2018, Пореска управа је завршила са контролом. Јужним вестима је наложено да плате милион динара наводног дуга, јер некадашњи уредник, Предраг Благојевић, није био у сталном радном односу. Као основ за наплату инспектори су се позвали на Каталог радних места у јавним службама и другим организацијама у јавном сектору, али је остало нејасно како тај документ може да се примени на приватни медиј.

Министарство финансија је на лето 2018. године издало опомену пред принудну наплату, али новац до данас није скинут са рачуна Јужних вести.

Немања Ненадић из организације Транспарентност Србија рекао је за Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) да је провера девет година пословања оснивача Јужних вести добра илустрација неоправданог отежавања рада медија. То додатно потврђује чињеница да нису утврђене неправилности, изузев у једном случају, где је закон очигледно погрешно протумачен, сматра Ненадић.

Селективне пореске контроле

Иако су представници власти негирали да је на овај медиј вршен притисак и читаву контролу представили као уобичајену, записници о извршеним пореским контролама медија, које је ЦИНС анализирао, показују супротно.

У Нишавском округу, који обухвата град Ниш и још шест општина, у периоду од јануара 2012. до фебруара 2018. године, поред Јужних вести надзор је рађен у телевизијама Белле Амие, К::ЦН, Нишкој телевизији, некадашњој РТВ Зони и Народним новинама. Јужне вести и телевизија К::ЦН су контролисане по четири пута, Belle Amie три, а Народне новине су једном прошле пореску контролу.

РТВ Зону је до 2013. године, када је престала да постоји, инспекција посетила једном. Њено место је 2014. заузела телевизија Зона плус, у власништву Владана Гашића, сина Братислава Гашића, директора Безбедносно информативне агенције. Од оснивања до почетка 2018. Зона плус ниједном није контролисана од стране пореских инспектора.

Слично се десило и са Нишком телевизијом која је пре приватизације два пута била предмет контроле. У приватизацији је 2015. купио конзорцијум на челу са Слађаном Остојић, директорком и главном уредницом Гашићеве Зоне плус. Од тог тренутка па до почетка 2018. године порески инспектори нису контролисали ни ову телевизију.

„Свака ситуација у којој је приметно да су предузећа која се баве истом делатношћу и која раде на истом подручју контролисана у различитом обиму и у различитој учесталости оправдано побуђује сумњу да држава не поступа према свима једнако”, објашњава Ненадић.

Новинарка Тамара Скрозза сматра да је свако неравноправно поступање у ствари притисак на медије. У случају Јужних вести, закони се примењују селективно, а строгоћа тренира само на онима који нису по вољи актуелној власти.Додаје да се не ради само о упорним вишемесечним инспекцијама, већ и отвореним претњама пословним партнерима медија.

„Баш као и у случају Врањских, паралелно с инспекцијама, врши се истовремени притисак с разних страна, чиме се људи исцрпљују, финансијски, ментално и здравствено исцрпљују – све док не одустану”, објашњава Скрозза.

Из Пореске управе нису одговорили на питања новинара ЦИНС-а.

Цео текст „Пореска контролисала Јужне вести, али не и телевизије повезане са Гашићем“ прочитајте на порталу ЦИНС-а.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси