Насловна  |  Деск  |  Вести из медија  |  Финансијски извештаји фирми Essentis и ГФЦ предати Министарству културе су школски пример корупције и прања новца
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести из медија

07. 03. 2019.

Извор: zamedia.rs

Финансијски извештаји фирми Essentis и ГФЦ предати Министарству културе су школски пример корупције и прања новца

Након увида у Финансијски и наративни извештај продукција Essentis и ГФЦ којима је на Конкурсу МКИ за суфинансирање медијских садржаја намењених телевизији у 2018. години, додељен рекордни износ од укупно 8,6 милиона динара, истраживачки тим новинара За медиа портала и Т1 телевизије је утврдио да су ове две продукције Министарству предале финансијску документацију која сведочи о испумпавању јавног новца кроз предузетничке фирме, такозване „перачице“, које су у највећем броју исплаћиване за непостојеће услуге или је вредност њихових услуга вишеструко увећавана.

То је био повод да од Прес службе Министарства културе затражимо одговор на следећа питања:

Да ли су наративни и финансијски извештаји продукција Essentis и ГФЦ прихваћени од стране надлежних служби МКИ?

Уколико јесу, која служба је вршила контролу наведених извештаја и ко је одговорно лице у Министарству културе коме се можемо обратити са додатним питањима?

Уместо одговора на ова питања из Пресс службе Министарства су нас обавестили да иста питања поставимо по Закону о доступности информација од јавног значаја. Избегавајући да одговори на питања и упућујући нас на вишенедељну процедуру, Министарство заправо игнорише оправдан интерес јавности да добије информације о епилогу реализације пројеката фирми Essentis и ГФЦ које су на прошлогодишњем Конкурсу приложиле фалсификовану документацију наводећи туђе референце и награде, неистините податке о броју запослених, техничкој опремљености… 

То је била тема више десетина медијских садржаја. Због тога се Отвореним писмом јавности обратио Бошко Савковић, редитељ чије су награде злоупотребљене, а државни секретар Александар Гајовић је у јулу прошле године одржао ванредну конференцију за новинаре. То је била тема и у Скупштини Републике Србије, али и кад је министар Владан Вукосављевић мизогеном изјавом “одговорио” на питање које му је поставила колегиница Миња Милетић новинарка и  водитељка “Новог дана” на Н1. Због тог случаја је на РТС-у добио отказ Александар Ђорђевић, извршни директор програмске  подршке… 

Напомињемо да ћутање Министарства само потврђује сумње да Essentis и ГФЦ имају заштиту и подршку за очигледну проневеру вишемилионског износа јавног новца. Ко су њихови заштитници у Министарству културе и како је читава коруптивна акција изведена, објавићемо ускору у истраживачком документарцу “Новинарски одговор”, који управо завршавамо. До тада нам не остаје ништа друго него да питања поставимо јавно, што на овај начин и чинимо. 

Како бисмо аргументовали оптужбе које се односе на исправност наративних и финансијских извештаја у наставку текста ћемо навести само део очигледних неправилности које смо утврдили.

Наративни извештаји

Увидом у наративни извештај ГФЦ-а смо могли да видимо да је ова продукција емитовала серијал „Чувари слободног неба – друга сезона“ од 20 десетоминутних емисија уместо 20 полусатних емисија, чиме су реализовали само једну трећину предвиђеног трајања медијских садржаја. Посебно истичемо да је серијал емитован у емисији „Дозволите“ (РТС) која траје 30 минута тако да није ни било могуће да епизоде серијала „Чувари слободног неба – друга сезона“  трају 30 минута, што је ГФЦ-у морало бити познато јер је 2017. године такође у емисији „Дозволите“ емитовао Прву сезону наведеног серијала у којој је свака епизода трајала приближно 10 мин. Из тога закључујемо да је ГФЦ у својој пројектној апликацији свесно навео трајање које не може да реализује, а у намери да увећа трошкове продукције, односно износ средстава за који аплицира. 

Увидом у наративни извештај Essentis-а смо видели да је играно-документарни филм „Србија – 100 година након Солуна“, у трајању од 180 минута, заправо постао серијал од 4 емисије. Тај серијал није емитован на РТС-у, као што је наведено у Пројектној апликацији, већ на РТВ1, чиме је био доступан само на територији Војводине. Осим што наведени ауторски тим (из Пројектне апликације) није реализовао овај пројекат, у извештају се лажно наводи да је филм сниман на планираним аутентичним локацијама (аутентичне локације кључних битки Великог рата: Србија, Македонија, Грчка, Албанија...). Такође у реализованим медијским садржајима није било играних сегмената, глумаца, костима, сценографије... Наравно у финансијском извештају су ови трошкови „оправдани“ фиктивним фактурама предузетничких фирми... Напомињемо и да је у серијалу „Србија – 100 година након Солуна“ објављен податак који је умањио број жртава логора Јасеновац, због чега је реаговала стручна јавност, а огласио се и министар Вукосављевић који је то назвао грубим кршењем моралног кодекса.

Финасијски извештаји 

С обзиром на чињеницу да су Essentis и ГФЦ у својим пројектним апликацијама навеле да укупно имају више од 35 стално запослених и хонорарних сарадника, приликом анализе финансијских извештаја смо посебну пажњу обратили на реализацију „персоналних трошкова“ у којима су планирана средства за хонораре ангажованих медијских радника. 

Куриозитет је да нисмо успели да сазнамо име ниједног медијског професионалца који је учествовао у пројектима Essentisа и ГФЦ-а. Иако су ове две фирме емитовале укупно 24 медијска садржаја у укупном трајању од 400 минута, ни на једном медијском садржају није потписан новинар, сниматељ, уредник, нити било који други аутор или медијски професионалац. У питању је очигледно кршење Закона о ауторском и сродним правима, због неозначавања имена аутора на делу и кршења њихових моралних ауторских права. Чак и да су аутори желели да остану анонимни, продуценти су били дужни да то и наведу, као и да докажу да су право на објављивање дела стекли од аутора (члан 13. Закона о ауторском и сродним правима).

У таквој ситуацији се не треба чудити чињеници да су „персонални трошкови“ оба пројекта који се односе на хонораре у укупном износу од 3.927.000 динара, заправо оправдани фактурама правних лица, које у највећем броју не одговарају врсти трошка који је наведен у одобреним буџетским тачкама. Овом приликом скрећемо пажњу да фирме које су на својим рачунима чак и наводиле хонораре ангажованог особља, заправо нису исплатиле ниједан хонорар, већ су наплаћени новац присвајале!

У питању је 15-так фирми чијим се фактурама у оба буџета правдају „Персонални трошкови“, односно хонорари, а да ниједна од њих никада није поднела појединачну пореску пријаву (образац ППП ПД) за исплату зараде, накнаде или хонорара било ком физичком лицу!

Наведене пројекте заправо чини скуп правних лица, фирми „перачица“ које извлаче новац, наплаћујући најчешће измишљене услуге и дајући лажне фактуре. Као најочигледније нелогичности у буџетским разделима „Персонални трошкови“ оба пројекта издвајамо:

1. Продукција ГФЦ:

Буџетске тачке „Хонорари пројектног тима“ и „Хонорари другог особља ангажованог на реализацији пројекта“ се правдају истом исплатом која се види у изводу бр 17. У питању је исплата агенцији „Пиxел то лифе“ на износ од 90.000 динара.

У буџетској тачки „Хонорари пројектног тима“ је приложен извод бр 14. у коме се види уплата „МН студију“ у износу од 200.000 динара, али нема фактуре или уговора. 

Буџетска тачка „Хонорари другог особља“ се правда фактуром предузетничке агенције „Ђура Морнар“ на износ од 97.000 динара у којој је наведена услуга „трошкови продукције“, што се не може сматрати „хонораром другог особља“ како гласи буџетска тачка.

Буџетска ставка „Хонорари другог особља“ се правда изводом бр. 9 у коме се види исплата фирми „Лаyоут студио“  у износу од 360.000 динара на основу фактуре у којој је наведен „Дизајн визуелног идентитета“ што се не може сматрати „Хонораром другог особља“ како гласи буџетска тачка. У питању је ненаменско трошење, што доказује чињеница да је у „оперативним трошковима“ већ наведена иста буџетска тачка „Дизајн визуелног идентитета“ која је такође плаћена „Лаyоут студију“ али овог пута у износу од 480.000 динара (извод бр 3). 

Буџетска тачка „Хонорари другог особља“ се правда изводом бр. 8 у коме се види исплата фирми „Аqурелл Маисон“ на основу фактуре за „Услуге костимографије“ у износу од 82.700 динара, што се не може сматрати „Хонораром другог особља“ како гласи буџетска тачка. Напомињемо да је за исплату хонорара потребно обрачунати порезе и доприносе што у овом случају није учињено.

Укупно спорно правдање „Персоналних трошкова“ ГФЦ-а је 829.700 динара, што је половина укупно приказаних персоналних трошкова који износе 1.691.280 динара.

2. Продукција ESSENTIS

Буџетска тачка „Хонорари постпродукције“ се правда изводом бр. 8 у коме се види исплата „МН студију“ у износу од 350.000 динара, а на основу фактуре у којој је наведено „Специјални ефекти“. Очигледно је да „Специјални ефекти“ нису „Хонорари постпродукције“. У питању је ненаменско трошење што доказује чињеница да је та бужетска тачка већ оправдана у „Оперативним трошковима“ (тачка 9) у износу од 300.000 динара који је уплаћен фирми „Арт лигхт“. 

Буџетска тачка „Хонорари постпродукције“ се правда изводом бр 21 у коме се види исплата предузетничкој агенцији „Ђура морнар“ у износу од 250.000 динара, а на основу фактуре у којој је наведено „Трошкови продукције“. Очигледно је да се „Трошкови продукције“ не могу сматрати „Хонорарима постпродукције“ и да је у питању ненаменско трошење јавног новца.

Буџетска тачка „Хонорари продукције“ је оправдана изводом бр 17 у коме се види исплата Радњи за редитељске активности „Уран плус“ у износу од 417.400 динара, а на основу фактуре на којој је наведено „Услуге продукције“. Напомињемо да се „Услуге продукције“ не могу сматрати „Хонорарима продукције“, за чију исплату је потребно обрачунати порезе и доприносе што у овом случају није учињено. 

Буџетска ставка „Сектор сценографије“ се правда изводом бр 20 у коме се види исплата Агенцији за кинематографију и видео продукцију „ЈСМ ПРО“ Београд у износу од 85.000 динара, а на основу фактуре „Услуге расветљивача“. Очигледно је да „Услуге расветљивача“ нису „Сектор сценографије“, како гласи буџетска тачка. Напомињемо да се у „Оперативним трошковима“ буџета налази и тачка „Расвета“, која је оправдана исплатом фактуре у износу од 200.000 коју је издала фирма „Нотент“. Очигледно је прекорачено правдање наведене буџетске тачке.

Буџетска ставка „Гафер и расветљивач“ се правда изводом бр 11 у коме се види исплата фирми „Еxтруде“ у износу од 35.461 динара, а по фактури за „Постпродукцију слике“. Очигледно је да „Постпродукција слике“ нема везе са пословима гафера и расветљивача и да је у питању ненаменско трошење.

Укупно спорно правдање „Персоналних трошкова“ Essentisа је у износу од 1.137.461 динар што је више од половине укупно приказаних „Персоналних трошкова“ који износе 2.236.461 динар.

Фирме „перачице“

Као пример фирми „перачица“ од њих 15-так навешћемо само прве две (по износима који су им уплаћени) како бисмо могли да илуструјемо принцип „исисавања“ новца.

1. Милош Николић, ПР аудио визуелна производња „МН студио десигн“ Београд

Преко ове предузетничке фирме Essentis и ГФЦ су исплатиле за разне „услуге“ укупно 2,9 милиона, од тога ГФЦ 1,3 милиона, а Essentis 1,6 милиона динара. Иначе фирма је регистрована јула 2018. године, одмах након што су ГФЦ-у и Essentis-у одобрени пројекти. Тако је новопечени предузетник Милош Николић, за само неколико месеци, обављајући на десетине различитих услуга (снимање, продукција, постпродукција, специјални ефекти, исплате хонорара...) „приходовао“ 25 хиљада евра и вероватно је најуспешнији медијски професионалац у Србији. Детаљнију анализу његовог „успешног пословања“ ћемо објавити у истраживачком документарцу „Новинарски одговор“...

2. Владими Ђурић, предузетник „Продукција Ђура Морнар“ Београд

У случају ове фирме ствари су још занимљивије јер Владимир Ђурић, познатији као Ђура Морнар је 100% власник Essentisа, па се у овом случају појављује и као наручилац услуга и као пружалац услуга. Једноставно речено пословао је сам са собом у износу од 800.000 динара, док је ГФЦ пословао са Ђуром Морнаром у износу од 90.000 динара, што је укупно 890.000 динара.  

Причу о пословању Ђуре Морнара још занимљивијом чини и чињеница да је његова предузетничка фирма била у стању мировања од 1.5.2015. године све до 26.10.2018. године. Након што је прекинуо трогодишње мировање своје Агенције, Ђура је променио и делатност па је уместо издаваштвом решио да се бави продукцијом, што се види из решења на АПР-у од 14.11.2018. године.  Када се томе додају и чињенице да је Ђура Морнар током 2018. године, као медијски стручњак на предлог Министартсва културе био и члан једне од комисија за доделу средстава медијским пројектима, као и да је након тога постао и власник продукције Essentis, ствари постају много јасније...

Осим ове две фирме „перачице“ у финансијским извештајима Essentisа и ГФЦ-а се налазе фактуре још 15-ак сличних фирми, чије су цене „услуга“ очигледно вишеструко увећане (у односу на тржишне) или су фактурисане непостојеће услуге... Због тога и инсистирамо да се Министарство културе и информисања одреди према извештајима Essentisа и ГФЦ-а, јер ако је правдање њихових пројеката оцењено као задовољавајуће, то ће бити коначан и необорив доказ да се законске процедуре о додели средстава за пројектно суфинансирање медијских садржаја, изигравају системски и то од стране државног органа који је најодговорнији за имплементацију закона. У том случају нам не могу помоћи ни нове медијске стратегије, ни измене закона и правилника, ни радне групе, ни јавне расправе...

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси