Вести
20. 02. 2019.
Нова медијска стратегија - шанса за локалне телевизије
Ових дана почиње јавна расправа о Нацрту стратегије развоја система јавног информисања Републике Србије. Последњих година бавио сам се овом темом и објавио сам на десетине текстова о стању у електронским медијима у Србији.
Као члана радне групе НКЕУ за поглавље 10,у више наврата, позиван сам на састанке радне групе за Медијску стратегију, где сам аргументовано указивао на проблеме који су, по мом мишљењу, круцилано утицали на пропадање на десетине домаћих телевизија,посебно регионалних и локалних.
Због незадовољства како је функционисала та радна група, напустио сам је, а ни члановима радне групе за медијску стратегију нису се допадали моји захтеви и инсистирања да се медијски закони стриктно морају поштовати и да сви медији треба да имају исте тржишне услове, што до сада није био случај.
Прочитао сам Нацрт стратегије и поновићу проблеме о којима сам и раније говорио и писао, али се у овом документу они спомињу, али се не нуде решења.
Главни проблеми електронских медија у Србији су:
1. Незаконито емитовање домаћих реклама на прекограничним каналима
2. Тежак положај локалних медија
3. Непоштовање постојећих закона од стране РЕМ-а
4. "Златно доба" оператора
5. Мерење гледаности ТВ канала
6. "Терор" СОКОЈ-а и ОФПС-а над домаћим емитерима
У Медијском стратегији објављени су званични подаци РЕМ-а да удео од 89% у оглашавању припада националним телевизијама, остатак од 11% страним - прекограничним каналима, а да ни један од 15 највећих оглашивача не оглашава се на регионалним и локалним телевизија.
Ови подаци су под знаком питања јер је нејасно одакле РЕМ-у податак о уделу оглашавања на прекограничним каналима пошто он не врши мониторинг на тим телевизијама.
Ако узмемо податак да је укупан годишњи маркетиншки будзет у Србији око 170.000.000 еура, долази се до рачунице да прекогранчним каналима (где је законом забрањено рекламирање домаћих компанија) припада 11% близу 20.000.000 еура.
Ако би се тај новац,који незаконито одлази страним каналима, распоредио на 190 домаћих телевизија (толико их је на папиру,али их има мање јер су многе у међувремену угашене) свакој би припало око 105.000 евра годишње.
Међутим, ради се о много већој суми новца коју од маркетинга убирају прекогранични канали јер постоје докази да се значајне суме уплаћују на иностране рачуне,а постоје озбиљне сумње да има и плаћања на "црно" јер никада ни једна инспекција није контролисала број реклама које се годинама,свакодневно емитују на више од 20 прекограничних канала. Такође, не зна се на које рачуне се уплаћује новац од реклама на прекограничним каналима.
Медјутим,да се чак свака објављена реклама фактурише и плаћа пдв,овде се ради о забрањеној делатности јер наши закони експлицитно забрањују прекрајање изворног програма и накнадно убацивање српских реклама на прекограничним каналима,који се емитују у иностранству,а реемитују у кабловским мрежама у Србијии, што је домаће телевизије довело у неравноправан положај у односу на те канале који се налазе ван правног и пореског система Србије.
Ако би у законе ушао и предлог радне групе да најмање 15% средстава намењених за оглашавање из годишњих будзета јавних предузећа буде усмерено за регионалне и локалне медије и ако се утврди законска обавеза да сви оператори, на име надокнаде за преузимање и емитовање тв програма у својим мрежама, домаћим телевизијама плаћају надокнаду онда би домаће телевизије, али пре свих регионалне и локалне, имале прилику да приходе остварују на тржишту,а не да зависе од помоћи државе, од конкурсног финансирања или уговора са јавним предузећима, јер се на тај начин пројектно финансирање претворило у социјалну категорију, уместо да конкурси буду за најбоље пројекте који су у јавном интересу.
Пошто је стратегијом предвиђено да оператори могу да буду и власници телевизија, а већ остварују огромне приходе од радија, ТВ, интернета, мобиле и фиксне телефоније, реклама на својим каналима, наставља се њихово "златно доба" и једина исправна одлука је да део тог свог колача, због тога што су на време и вешто развлачили каблове и копали канале, поделе са онима који те програме производе,а оператори их продају својм корисницима.
У стратегији се истиче да се за одредјивање медијског потенцијала користе комерцијална мерења гледаности ТВ програма. Да би коначно сви медији имали исте тржишне услове, што од Србије захтева Евопска унија, било би важно да се реши питање мерења удела свих телевизија, а не само оних које ту услугу плаћају, што је сада случај.
Пошто у Србији само једна агенција мери гледаност и то путем пиплметара, што је одавно превазидјена метода,често имамо комичне ситуације где у истом дану три телевизије објављу податке "да су по званичним подацима АГБ Нилсена биле убедљиво најгледаније".
Неопходно је променити и Закон о ауторским и сродним правима јер нема никакве економске логике да емитери плаћају надокнау СОКОЈ-у и ОФПС-у на основу прихода, а не броја емитованих музичких дела.
У медијској стратегији се сугерише да се редефинише положај организација за колективну заштиту ауторских и сродних права и омогући слободно организовање носилаца ових права,чиме би се подједнако штитили интереси корисника и носилаца ауторског и сродног права, што сада није случај.
Коментари (1)
Остави коментар21.02.
2019.
Мали додатак
1.Терор СОКОЈ-а и ОПФС-а је присутан. Решив је у 15.минута. Па зашто се не решава?
Одговори- решење овог проблема би било добро за ауторе чија се дела емитују али би било и смрт бројној бирократији што се изгледа не сме допустити.
Проблем се решава обичним (најобичнијим) софтвером који "штиклира" и извођаче и број извођења.
2. Непоштовање рекламног времена што се толерише.
- кад би време за емитовање реклама морало да се стриктно поштује цене би порасле То би био разлог да многи са националних фреквенција потраже простор у регионалним. Па ако би се и тамо поштовало време оглашавања многи не би имали куд већ да сиђу на локални ниво.
-сетимо се колико је некад било скупо 30 секунди пред почетак националног дневника у пола осам. Зашто? Па зато што је гледано и зато што "нема више".
Проблем исто тако решив у 15. минута. Као и у тачки 1 постоје плаћене особе да то решавају али као да су истовремено од неког плаћени да то НЕ решавају.
3.Судски процеси који предуго трају док истовремено регулаторна тела "н2мају став".
- теоријски и практично је могуће да било који локални шериф "затвори" локалну телевизију,или је присили на самозатварање. Док ти мученици докажу да су у праву некад је потребно скоро 15. година. Свакако више од 10.
КТВ "Ресаву" из Свилајнца и РТВ "Стил" из Лапова гушио је исти човек Пера Кафеџија Милановић у то време (2008 године) једвасвршени гимназијалац. 40 породица је остављено без егзистенције. Данас је то мастер економиста кои спонзорише културу.
Телевизије које је он придавио уз помоћ државе ни после 11 година нису добиле обештећење. Није им враћена незаконито одузета приватна имовина. За то време (све време) неки непознати добијају 10000 евра по раднику за отварање радних места ван медија.