Вести
16. 02. 2019.
Како стати на пут говору мржње и претњама
Претње и говор мржње на интернету све су чешћи. Изазивање страха, вређање са друштвених мрежа прелива се у медије и постаје саставни део јавног живота. Ми морамо као друштво дати адекватан одговор и стати томе на пут због тога што не треба да дозволимо атмосферу нелагоде и страха, каже за РТС повереницa за заштиту равноправности Бранкицa Јанковић.
Увреде и претње смрћу новинарима и Невладиним организацијама претходних дана наишле су на бројне осуде. Претње су стугле на адресе Грађанске иницијативе, Комитета правника за људска права, Београдског центра за људска права, Хелсиншког одбора за људска права.
Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић каже за РТС да претње, увреде, говор мржње, дискриминаторне изјаве али и коришћење вулгарних и примитивних израза постају све већи друштвени проблем и прете да постану део прихватљиве матрице и део "наше културе".
"Ми морамо као друштво дати адекватан одговор и стати томе на пут због тога што не треба да дозволимо да идемо назад и да дозволимо неозбиљним и недоговорним појединцима који можда нису ни свесни шта то значи - да стварају атмосферу нелагоде, страха у којој се било који грађани и организације цивилног друштва осећају небезбедно", каже Јанковићева.
Према њеним речима, ми нисмо такво друштво и не треба да дозволимо појединцима да га таквим чине.
"Ово није само наш проблем, све државе ЕУ и чланице Савета Европе суочавају се са сличним проблемом јер је пораст говора мржње који се прелива са друштвених мрежа у јавни простор нешто са чиме се ваља борити", каже она.
Постоје велики изазови, а ми ћемо као институција бити део шире платфорне и заједничког пројкета са Саветом Европе где ћемо изналазити најбоље механизме за борбу против говора мржње, посебно на друштвеним мрежама.
Велики број људи није свестан значаја и опасности и шта заправо значи претња јер им то делује неозбиљно.
"Та анонимност коју им омогућавају нови канали комуникације их чини много слободнијим јер су тамо иза где их нико не види и где мисле да ће остати недоступни правди што често и буде случај", каже повереница.
Све је чешћа појава злоупотребе слободе изражавања и превише се често говор мржње оправдава слободом изражавања, што никкао не сме да буде нешто што ће постати тренд, сматра повереница.
"Један број појединаца није свсестан, али неки чинње намерно, врло свесни и мисле да то што се нису јавно експонирали да то неће наићи на осуду, на санкцију шпто је битније", истакла је Јанковићева.
Говорећи о рекацијама, Јанковићева каже да мора да постоји чврста континуирана реакција која мора наилазити на осуду јавности и свих надлежних институција, али у случају претњи говора мржње мора наићи на адекватну санкцију, проналажње починилаца и једнак третман свих починилаца и једнак третман свих жртви.
"Не можемо да имамо селектвину правду. Починиоци увек морају бити пронађени, адекватно кажњени јер порука да се такво понашање санкционише нас води у решавање проблема али истовремено стварање једног другачијег културног окружења - медији су ти који имају важну улогу. Морамо ставарати једно другачије културно окружење, подстицајно за децу и младе, осуда јавности и стварање другачијег куклтурног миљеа", закључила је Јанковићева.
Коментари (1)
Остави коментар16.02.
2019.
Ah
Treba osnovati neku Komisiju ili Koordinaciono telo koje neće ništa uraditi.
Одговори