Вести
14. 02. 2019.
Повеља о радним условима за новинаре
Повеља ЕФЈ о радним условима за новинаре је необавезујуће упутство о радним условима које је потписано у Београду, 12. фебруара 2019. године од стране представника 14 новинарских организација придружених Европској Федерацији Новинара и водећих новинарских синдиката из земаља Западног Балкана и Турске.
Повеља је отворена за потписивање за све новинарске организације, приватне или јавне медије или власти које желе да се обавежу да ће побољшати радне услове и јачати радна права новинара и медијских професионалаца у Европи, борити се против цензуре и промовисати слободан приступ информацијама и изворима.
Повеља садржи 10 чланова у којима су наведени главни принципи који утичу на радне односе између новинара, њихових послодаваца и јавности као крајњег корисника њиховог рада. У њој су такође формулисане главне вредности које приватне или јавне власти – укључујући институције ЕУ – треба да поштују када сарађују са новинарима.
Идеја о Повељи је лансирана 2018. године у оквиру пројекта финансираног од стране УНЕСЦО-а и ЕУ под насловом Изградња поверења у медије у Југоисточној Европи и Турској намењеној ојачавању слободе изражавања, приступа информацијама, слободним, независним и плуралистичким медијима, којом се утврђује да су новинари и медији главни покретачи демократског, одрживог и мирног развоја у региону.
Повеља ће током 2019. године бити предата Европској Комисији у Бриселу као и Савету Европе у Стразбуру, са намером да постане референтни документ о радним условима за новинаре за оцену слободе медија у државама-чланицама и државама-кандидатима, и да повећа поверење између професионалних новинара и јавности широм Европе.
.
.
.
Члан I • Слобода удруживања
.
.
.
Сваки новинар или медијски радник има право на слободу мирног окупљања и мирног удруживања са другима, укључујући право на оснивање и придруживање синдикатима или професионалним удружењима ради заштите својих интереса (као што је предвиђено у Члану11 EПЛИП). Потписивањем ове Повеље компанија преузима обавезу да признаје право на слободу удруживања и предузима активности у складу са својим законским обавезама.Новинари имају право да се организују у репрезентативна удруужења, као што су радничке комисије и савети у редакцијама, да са руководством компаније разговарају о радним и уређивачким питањима и да имају приступ документима и информацијама корисним за унапређење радних услова у редакцијама.
.
.
.
Члан II • Право на писани уговор
.
.
.
Сваки новинар или медијски радник има право на писани уговор у коме су утврђени стандарди које поставља Међународна Организација Рада и у коме се посебно наводи:
.
Својство у ком новинар треба да буде запослен у медијској организацији.
Износ надокнаде, метод обрачуна, и учесталост плаћања.
Уобичајено радно време и периоди дневног и седмичног одмора.
Дужина плаћеног годишњег одмора.
Одредба која се односи на ауторска права, храну и смештај, ако је применљиво.
Услови за окончање радног односа, укључујући отказни рок од стране послодавца или запоселног.
Здравствена, безбедносна и социјална заштита која се обезбеђује новинарима.
.
Новинар има право да се третира као равноправан партнер у преговорима са послодавцима о условима рада.
.
.
.
Члан III • Право на колективно преговарање
.
.
.
Сваки новинар или медијски радник има право да слободно преговара са послодавцима, а спровођење овог права представља суштински елемент слободе удруживања. Колективно преговарање је добровољан процес у коме послодавци и радници дискутују и преговарају о својим односима, а посебно о радним условима.
.
.
.
Члан IV • Забрана дискриминације у радним односима
.
.
.
На свом радном месту ни један новинар или медијски радник не сме бити изложен дискриминацији на основу пола, верске припадности, националне припадности, расе, боје или сексуалне оријентације.
.
Новинари, послодавци и синдикати треба да буду посебно осетљиви на потенцијалну дискриминацију или угрожавање појединаца на основу њихове припадности, физичких или културних карактеристика и одеће, њихових погледа или њихових веза. У складу са принципом једнаке плате за исти посао, запослени на истом радном месту треба да добијају једнаку плату (плату и бенефиције, укључујући основну плату, уплате износа који нису плата, бонусе и додатаке). Чланови синдиката не смеју да се дискриминишу због свог активизма.
.
Афирмативне активности (тзв. „позитивна дисктиминација“) могу да се примењују ради промоције образовања и запошљавања чланова група за које су зна да су раније биле подвргнуте дискрикинацији.
.
.
.
Члан V • Право на одмор и одвајање од ангажмана
.
.
.
Сваки новинар и медијски радник има право на одмор и слободно време, укључујући разуман број радних сати и повремене плаћене одморе. По завшетку свог уговореног радног времена, новинар има право да се одвоји од свог професионалног ангажмана (електронска пошта, интернет, друштвени медији, итд.).
.
.
.
Члан VI • Право заштите новинарских извора
.
.
.
Ни један новинар или медијски радник не сме бити присиљен да открије идентитет анонимног извора за причу, осим уколико је ослобођен од ове обавезе посебним прописом или изјавом лица које има користи од чувања тајне. Ово укључује заштиту радних односа са узбуњивачима и заштиту података и докумената који би довели у опасност лице које са новинаром сарађује у циљу разоткривања неисправности. Новинар има дужност да штити своје изворе и сме да открије идентитет извора само уколико се докаже да је извор лагао или манипулисао.
.
.
.
Члан VII • Право одбијања потписивања садржаја
.
.
.
Сваки новинар или медијски радник има право да одбије налог уредника да потпише садржај који је суштински измењен без одобрења аутора. Новинар или медијски радник не сме се судски гонити у случају да је уредник суштински изменио садржај његовог рада. Новинар или медијски радник не сме бити отпуштен, уговор му не сме бити прекинут и он не сме да се нађе у лошијем положају када користи ово право.
.
.
.
Члан VIII • Безбедност и заштита
.
.
.
Сваки новинар или медијски радник има право на приступ обуци и подизању свести ради извештавања из непријатељских или опасних зона, укључујући циљану подршку женском особљу, похађање обуке из прве помоћи коју организује послодавац и захтев да се послодавац укључи у праћење и борбу против он-лајн злоупотреба, као и на алате за извештавање о облицима насиља, претњи и узнемиравања на послу, тј. сексуалног узнемиравања. Новинари имају право да се на њих не утиче у односу на изражавање и подржавање мишљења или обављање професионалних задатака супротним њиховој савести, нити се против њих у случају таквог одбијања могу покренути дисциплински поступци. У случају суштинских измена упутства или природе медијског тела, новинари такође имају право да окончају радни однос са правичним разлогом и имају право на одговарајућу надокнаду у складу са валжећим радно-правним прописима.
.
.
.
Члан IX • Добра управа и етички стандарди
.
.
.
Сваки новинар или медијски радник се обавезује да ће се придржавати изјаве о мисији своје медијске организације, поступати у складу са кодексима понашања и етичким стандардима који се односе на новинаре, одобље и уреднике, прихватити владавину закона (јавност, заштита уређивачке независности), сарађивати са спољним регулаторним телима (Савет за штампу, итд.) и промовисати интегритет путем сарадње са колегама.
.
.
.
Члан X • Пристојни радни услови
.
.
.
Сваки новинар или медијски радник има право да захтева пристојне радне услове да би испунио своје професионалне обавезе. Ови услови представљају део обавезе послодавца који мора да редовно спроводи своје законске обавезе у односу на запослене.
.
Ову Повељу је саставила Европска Федерација Новинара (ЕФЈ) у оквиру пројекта под називом Изградња поверења у медије у Југоисточној Европи и Турској, који је финансијски подржао УНЕСKО. Све одговорности у погледу садржаја и активности се односе искључиво на ауторе и не сме се сматрати да одражавају погледе организације УНЕСKО.
Повељу о радним условима за новинаре можете преузети на сајту УНС-а, у рубрици "Закони".
Коментари (1)
Остави коментар17.02.
2019.
Ah
Sve je moglo u jednom clanu: Novinari su verni Novom svetskom poretku.
Одговори