Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Иван Ивановић: Вучић је прешао сваку границу
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

12. 02. 2019.

Аутор: Катарина Живановић, Влада Живановић Извор: Данас

Аутор и водитељ "Скромне вечери са Иваном Ивановићем" на Јутјубу за Данас

Иван Ивановић: Вучић је прешао сваку границу

Узбуђен сам као пред почетак емитовања прве епизоде 2010. године. Велики изазов је пред нама – поручио је у разговору за Данас Иван Ивановић непосредно пред емитовање прве епизоде „Вече са Иваном Ивановићем“ на Јутјубу.

Причали смо о новом серијалу који креће са префиксом „скромно“, притисцима на медије, протестима и због чега га нема на њима, али и односу са нашом кућом и неспоразумом који смо кроз отворен разговор изгладили, сагласивши се да „сви радимо у истом циљу“.

* Да ли је прелазак на Јутјуб добровољни одлазак у илегалу?

– Мислим да није. Важно је да се ради, да будемо у тренингу. Радимо и за нашу публику, јер људи у данашње време морају да имају неки вентил, да се насмеју. Суштина моје емисије није политика, никада није ни била. Она је само мали сегмент. Идеја је пре свега да се људи забаве и насмеју.

* Да ли верујете да пре промене власти „Вече са Иваном Ивановићем“ може да се врати на националну фреквенцију?

– Нема шансе. Мене на националну фреквенцију не би звали ни да радим временску прогнозу. Једини ко може да ме позове је СББ. Моје мишљење је да је лако бити слободан новинар на слободном медију. Тешко је то бити на телевизији са националном фреквенцијом, јер су све окупиране. Слобода говора се плаћа високом ценом, кроз оно што вам таблоиди након тога ураде. Тај систем је усавршен као швајцарски сат. Ако кажеш нешто што се вођи не допада, већ сутра си издајник, олош, жута банда… Мислим да сам тренутно „Ђиласов потрчко“. Са етикетама живим од 2012, а од 2014. практично је било немогуће радити емисију.

* Зашто?

– Зато што се свака емисија порађала као да имате бебу од пет килограма. Прво снимиш емисију, онда постоји особа која је задужена да прегледа тај материјал, подвуче места која сматра критичним, пренесе менаџменту телевизије, они доносе одлуку да ли то може да се емитује или не. Онда зову мене, и следи борба за сваку реченицу, сваку поруку. Та борба некад уроди плодом, некад не.

* Зашто вам то до сада није сметало, већ сте сада почели да причате о томе?

– Говорио сам и раније. У интервјуу са председником Вучићем 2015. у живом програму сам му рекао да ме цензуришу и како.

* Али, зашто сте пристали да радите у таквим условима?

– Зато што не би било никога ко би на телевизији говорио људима како заиста стоје ствари. Било је битно да у јавном животу постоје људи који не припадају ниједној политичкој опцији, а јасно говоре шта се дешава. У последњих пет година то једино чине Данас, Време, Нин, неколико портала, а на телевизији Кесић и ја. Трпео сам четири године, јер сам мислио да је то важно због људи.

* Шта је преломило да ипак одете?

– Кап која је прелила чашу је конференција за новинаре поводом случаја Барбара. На тој конференцији је исконструисана лаж да сам позвао на физичке насртаје на Барбару и да сам је вређао. Вучић је тада прешао границу коју председник државе може себи да дозволи. Тада сам одлучио да је доста. Наравно, разлог је био и нови власник, јер себе никако нисам видео у Коперникусовом систему.

* Видите ли промену на Првој доласком новог власника?

– Промена је драматична. Информативни програм је готово идентичан оном на Пинку. Прелазе се неке норме о којима се ипак водило рачуна. Пуштање спота СНС, под изговором да је то „вест о споту“, јесте скандалозно. То се ради током изборне кампање, као плаћени оглас. Ми знамо шта наш председник једе, кад спава, проводимо дане и вечери са њим, гледамо га са најстаријом баком која то у ствари није. Лажу нас о свему, сваког дана. Такво време не памтим. Кад кажу да није баш тако страшно и да су у време Милошевића убијани новинари, заборављају да је Вучић тада био министар информисања.

* Да ли ће протести нешто променити?

– Већ су променили. Сама чињеница да смо успели у томе да народ изађе на улицу јер му нешто не одговара је огроман успех. То је чист народни бунт и штета је што немамо неку политичку опцију која би политички артикулисала то незадовољство и ту енергију на улицама.

* Може ли та енергија на улицама да се оспе?

– Неће, јер је догорело до ноката. Људима је доста. Имају мале плате, тешко живе и трпе озбиљан ментални зулум сваког дана.

* Да ли бисте се одазвали позиву организатора протеста?

– Звали су ме, и нисам се одазвао из два разлога. Један је везан за моју професију, за коју бих вас подржао да примарно ја јесам забављач. И као такав, забављам и једне и друге и треће. Не би било лепо да делим своју публику на тај начин. С друге стране, желим да делујем на људе у смислу да их мотивишем да буду слободни, а не да им ја гурам неку идеју у главу. А када се појавиш на неком скупу где има политичара, тераш људе да прихвате неку идеју. Ако бих се икада бавио политиком, престао бих да се бавим својом емисијом.

* Шта мислите о уласку Сергеја Трифуновића у политику?

– Није тајна да смо Сергеј и ја у јако добрим односима. Он има страшну енергију и доста добрих идеја, али можда није размислио о томе колико радне дисциплине треба да би се човек озбиљно и на високом нивоу бавио политиком. Бојим се да ће бити пред великим искушењем када дође лето и време за одлазак на море. Нажалост, и он пролази кроз таблоидно блато, а параноја власти је до те мере велика да он чак не сме да се слика ни са управом свог омиљеног клуба, а да то не буде доведено у негативан контекст.

* Наљутили сте се на Данас када смо написали да прелазите на другу телевизију. Да ли сте у преговорима?

– Тада или сада?

* Да ли сте тада били, односно да ли сада преговарате?

– Тада нисам био у преговорима. У међувремену сам добио понуду једне телевизије, пре неких двадесетак дана. Више од тога не могу да вам кажем, јер посао још увек није договорен.

* Зашто је уопште дошло до такве ваше реакције према Данасу?

– Нисам био задовољан првим насловом и из тог мог незадовољства је проистекло све остало. Чињеница је да неко ко ради на великом медију и има толико пратилаца на Твитеру не би требало да распирује неспоразуме, већ да их смирује. Ту сам погрешио, јер сам распиривао. Са моје стране нема никакве мржње. Ваш сам читалац и сматрам вас последњом озбиљном дневном новином у Србији. Тешка су времена и пред вама и преда мном. Искрено се надам да ћемо и ви и ја издржати и да ћемо се за пар година добро спрдати око овога.

* Мислите ли да емисију „24 минута са Зораном Кесићем“ чека исти сценарио као са вашом?

– Кесић и ја се познајемо више од десет година, још од времена Фокс телевизије. Имам велико поштовање према ономе што ради. Он је изабрао категорију ТВ хумора која није нимало лака. Има много квалитета и држим му фиге да нађе начин да опстане. Желим му много среће, јер ће му требати. Бићу му савезник у свему, ако му савезник буде требао.

Очекујем да Оља „развали“

* Како коментаришете повратак Оље Бећковић?

– Не могу бити срећнији због нечега, него због њеног повратка. То говорим као њен колега, пријатељ и као грађанин ове земље. Она треба да буде јака и очекујем да ће да „развали“. Људи можда никада неће схватити колико нас је коштало то што Утиска није било четири године на телевизији.

Лидери нису битни

* Ко би из опозиције могао бити лидер?

– Лидери нису битни. Наш највећи задатак је да пређемо са везивања за човека, на везивање за идеју. А то је процес за који је потребно пуно времена.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси