Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Изазови штампе у 21. веку
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

10. 02. 2019.

Аутор: Слободан Пенезић Извор: Данас

Изазови штампе у 21. веку

Будућност дневних новина и одабир стратегија за њихов опстанак једна су од тема која су у фокусу јавности; лаичке и стручне.

С друге стране, примери медијских фузија и тренд укрупњавања медијског тржишта као одговор у борби за опстанак на захтевном тржишту данашњице, познате су појаве на глобалној медијској сцени.. Медијски истраживачи Даглас Меклинен и Џек Мајлс констатују да је у Канади од 2010. до 2018. чак 30 одсто новинара запослених у дневним новинама остало без посла, док је угашено 27 таквих медијских кућа. Многе од њих су управо оне „локалне“, које се нису снашле у новим условима рада и пословања. Примера ради, у истом периоду, у Канади је годишњи приход од рекламе пао са око 2,9 милијарди долара на 1,75 милијарди. Као одговор на такво стање ствари, актуелни премијер Џастин Трудо је обећао 50 милиона бесповратне новчане помоћи локалним медијима и промену одређених правних оквира која ће помоћи непрофитним медијским компанијама, али је то, имајући у виду овакве губитке, ипак само симболичан гест.

Расмус Клас Нилсен као добар узор штампаним медијима у настојању да опстану наводи пример италијанског Il Fatto Quotidiano, који је, како констатује, од оснивања 2009. до данас стигао до тиража од 70.000 примерака, нудећи нови пословни модел који је, с једне стране, обухватио праћење технолошких трендова нудећи разне апликације за мобилне телефоне и интернет, с друге стране, тако што се позиционирао као независна алтернатива класичним дневницима са политичким садржајем. Као могући модели за опстанак штампаних медија данас се неретко наводе и примери тзв. бесплатне штампе која не „живи“ од продаје, већ од огласа, па јој је у борби за оглашиваче најважнија бројност публике), затим она штампа која је доминантно усмерена ка излагању само одређене врсте информације, као што су садржаји о новостима у свету технологије или спорта, али и новине које су примарно усмерене ка локалним срединама и темама од важности пре свега за такву читалачку нишу.

Један од путоказа за опстанак штампе, стога, могу бити управо примери успеха појединих локалних новина, које успевају да пронађу начине за оптимално функционисање. Основне карактеристике оваквих медија, између осталог, јесу мале и компактне редакције медијских професионалаца, који добро познају локални контекст и теме ка којима су усмерене и о којима настоје аналитички и темељно да извештавају. Отуда и порекло једне од теорија која анализира опстанак штампе у 21. веку, а која указује на то да једна од опција за опстанак дневних новина представља усмерење ка локално важним или ускоспецијализованим темама, односно у проналаску специфичне „нише“ у оквиру публике и пласман садржаја који би такву публику занимали. То је заправо у складу с препоруком која се данас неретко прописује менаџменту дневних новина да се определи за девизу „мање новине једнако веће шансе за успех“, што им може омогућити оптимизацију у погледу ресурса, адекватног пословног модела и усмерености ка тржишту и публици, а без негативних ефеката по квалитет њиховог извештавања.

Чувени медијски гигант „Тhe Economist“, пре више од десет година (24. 8. 2006. године), прогнозирао је у једном свом уводнику да би, када је реч о дневним новинама, свој пут ка опстанку требало да нађу велики, глобални медијски гиганти, попут Тхе Нењ Yорк Тимес и Тхе Њасхингтон Пост, али и тзв. локалне новине, док ће се борба за опстанак или, пак, даљи развој медијске индустрије, одиграти међу оним новинама које се налазе „у средини“. Студија чувене „Аnnenberg School for Commynication“ је својевремено предвиђала, али је очигледно и промашила, да ће већ 2016. само четири водеће новине у САД излазити у штампаној верзији (Тhe New Your Thimes, Тhe Washington Post, Njall Street Yournal и USA Today), али је такође прогнозирала и опстанак тзв. локалних новина. Ово друго се може узети као добра процена, јер се таква врста штампе данас неретко наводи као један од модела који би могао да има перспективу кад је реч о даљем „животу“ дневних новина, а то потврђују и одређени пословни успеси појединих таквих медија.

На овакве прогнозе се наслања и тренд куповине локалних листова од стране великих компанија и оцена да могућност за опстанак лежи у томе да локалне теме учине глобално важним, а глобално важне разумљивим и брже доступним на локалу. То, пак, с друге стране неретко узрокује и тзв. демографску сегментацију унутар медијског тржишта, али и настанак медијских монопола, јер то и те како иде у прилог и појединим бизнис могулима. Компанија Берксхире Хатхањаy Ворена Бафета, једног од најбогатијих људи света, примера ради, купила је у протеклих неколико година око стотину локалних новина и других дневних публикација у САД (Према извештају „Рефуел Медиа Гроуп“, 2012). Исти извештај такав потез аргументује тиме што показују и то да 71 одсто људи у САД чита локалне новине, док чак 83 одсто их користи као основни и најпоузданији извор информација, јер их оне једине снабдевају неопходним информација о њиховој заједници.

Учинити глобалне теме што јаснијим „на локалу“, а локалне теме брже доступним и важним глобално, један је од диктата медијског тржишта 21. века. Једна од стратегија за 21. века коју препоручује Џозеф Тјуроу, један од релевантнијих теоретичара медија данас, јесте и нови однос тема које се обрађују у оквиру дневних новина, односно давање већег простора садржајима који користе одређеној читалачкој ниши, и то пре свега локалним заједницама, кроз показивање већег интереса за њихове проблеме. Као пример успеха ове стратегије наводи се лист  The Philadephia Inquirer, а као претеча The Washington Post који је својевремено експериментално, два пута недељно, објављивао посебну рубрику намењену пре свега богатом делу Вашингтону, а што је одговарало и оглашивачима.

Географски фокус (просторна оријентисаност тема-садржаја који се објављује) медије грубо разврстава на локалне, регионалне, националне и интернационалне, а Марко Милетић напомиње да се дневне новине стога могу поделити и на основу публике којој су намењене, и то на: мултинационалне, националне и локалне. Ове границе се током последње деценије, са утицајем нових технологија, преплићу (не и бришу), па је стога из фотеље стана у Београду могуће конзумирати најновије садржаје медијских кућа на југу Африке, док је, с друге стране, као што смо видели, могуће, али и неопходно, боље упознати своју публику и садржаје наменити управо том профилу. Ова иновација се надовезује и на овде објашњени тренд куповине локалних листова од стране великих компанија и оцену да могућност за опстанак лежи у томе да локалне теме учине глобално важним, а глобално важне разумљивим и брже доступним на локалу.

Након свега, утисак је да, ипак, с приличном сигурношћу можемо тврдити да простор за опстанак дневних новина, у различитим формама, и даље постоји, али и да је за појединачни успех неопходна добра процена тржишта и адекватан одабир стратегије која би водила опстанку. Бројни су случајеви успешне адаптације, попут наведених медија који су се усмерили ка извештавању „на локалу“, ускоспецијализованим темама (публици) или пак тзв. бесплатних новина. То је и наговештај фундаменталне реконструкције самог новинарства, о којој говоре и пишу и многи утицајни светски комуниколози и теоретичари медија, попут Мајкла Шадсона или Расмуса Класа Нилсена, а којој смо данас и сами сведоци.

Коментари (1)

Остави коментар
нед

10.02.

2019.

Realan [нерегистровани] у 23:57

Ah...

Najveći izazov globalističke štampe biće - istina. I na njemu će pasti, kao i uvek. Tradicija nema alternativu.

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси