Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Помоћ државе медијима у Европи: Субвенције у Француској више од милијарду евра
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

01. 02. 2019.

Аутор: Денис Колунџија Извор: Цензоловка

Помоћ државе медијима у Европи: Субвенције у Француској више од милијарду евра

Нова десничарска влада у Италији смањује помоћ штампи, због чега ће многи листови бити угашени, али многе друге државе Европске уније настављају да подржавају медије, или у виду директних субвенција или кроз веома ниску или нулту пореску стопу.

Почетком ове године Италијанска федерација новинара и Ред новинара упозорили су да ће планирано смањење директних субвенција медијима довести до гашења неколико националних листова, као и католичких недељника и листова на језицима мањина.

Међу угроженим листовима су, како је наведено, Avvenire (primao godišnje 5,9 miliona evra), Italia oggi (4,8 miliona), Libero quotidiano (3,7 miliona), Il Manifesto (3 miliona)и Il Foglio (800.000 evra).

Конте: Није напад на слободу медија

Крај субвенционисања италијанских медија најављен је пред сам крај прошле године, када је тамошњи парламент усвојио буџет за 2019. годину – у њему се предвиђа постепено смањивање те помоћи, да би она до 2022. у потпуности била укинута. На све то, италијански премијер Ђузепе Конте је, мртав ‘ладан, поручио да ту меру не би требало разумети као напад на слободу медија. Уколико се у међувремену ништа не промени, италијански Фонд за медијски плурализам и иновације престаће да постоји након свега шест година. 

Италија се 2016. године с оснивањем тог фонда сврстала међу неколико европских земаља које у оквиру мера државне помоћи издвајају директне субвенције и штампаним медијима. У прошлој години, према подацима Њуз медија Јуроп (News Media Europe), италијански фонд је располагао са 182 милиона евра, од чега је 50 милиона евра опредељено за издаваче штампаних медија.

Аустрија је 2017. године за директне субвенције штампаним медијима издвојила 8,5 милиона евра, а Француска 262 милиона. Укупне субвенције у Француској за медије далеко су веће и премашују милијарду евра на годишњем нивоу.

У Норвешкој постоје директне субвенције које се додељују новинама, и у 2018. години за те субвенције укупно је издвојено око 38 милиона евра. Према писању EurActiva, најважнија субвенција је бесповратна помоћ за производњу, која се додељује у складу са тиражом новина и њиховим положајем на тржишту: сваки лист са тиражом мањим од 6.000 примерака добија помоћ од државе.

У Шведској директне субвенције законски су уведене 1990, а за расподелу је задужен Савет за субвенције за штампу, део шведског Тела за штампу и радио-дифузију, а медиј који добија субвенцију мора да испуњава одређене стандарде.

Уставом Португала прописана је обавеза државе да подржава штампу, и у том смислу постоји индиректна и директна државна помоћ, преко које се подршка од 1,5 милиона евра расподељује локалним и регионалним новинама и локалним радио-станицама. Национални листови су изузети од државне помоћи. 

Директне субвенције штампаним медијима, према подацима Њуз медија Јуроп, не постоје у Пољској, Шпанији, Швајцарској, УК, Словачкој, Румунији и Бугарској.

У појединим земљама које не практикују субвенционисање медија, принт има олакшице у пословању преко тзв. индиректне помоћи од државе – или кроз веома ниске стопе ПДВ-а или са чак нултом пореском стопом, какав је случај у Уједињеном Краљевству, Белгији и Данској. 

Овакав вид индиректне помоћи медијима заступљен је и у државама које субвенционишу медије. 

Република помаже само Панораму

Србија, према подацима Министарства културе и информисања, из буџета субвенционише само један штампани медиј, односно издавача – Установу „Панорама“.

„Делатност ’Панораме’ је остваривање јавног интереса у области јавног информисања путем издавања, на српском језику, недељних новина ’Јединство’ и часописа ’Стремљења’, за потребе информисања становништва на подручју  Аутономне  покрајине Косово и Метохија, за шта је у 2018. години било издвојено 40.374.538 динара“, навели су за Цензоловку у МКИ.

Субвенције из буџета, додуше војвођанског, добијају још само листови на језицима националних мањина чији су оснивачи савети националних мањина. У прошлој години укупна помоћ за те листове износила је 278 милиона, а буџетом за 2019. предвиђено је повећање тог износа за око 30 милиона динара.

Из буџета Србије за штампане медије новац се издваја и преко пројектног суфинансирања медија. У прошлој години на конкурсу Министарства културе и информисања, према подацима који су нам достављени из МКИ, штампани медији добили су близу 43 милиона динара. 

За ту намену у 2017. години било је издвојено 30 милиона, колико и у 2016. години. Из локалних буџета прошле године медијски пројекти су суфинансирани укупно са око 1,3 милијарде динара, кроз доказано контроверзан поступак, у којем су, поред осталог, значајне износе добијали тиражни таблоиди, уједно и шампиони у кршењу Кодекса новинара.

Хоће ли Србија помагати штампане медије?

Кад је реч о индиректној помоћи медијима, кроз смањење стопе ПДВ-а која тренутно износи 10 одсто, у Министарству за Цензоловку наводе да је предстојећа јавна расправа о Нацрту медијске стратегије прилика да „учесници у овом процесу, дакле Министарство културе и информисања заједно са релевантним актерима из медијске сфере, иницирају смањење стопе ПДВ-а за штампане медије као једну од мера које би требало да се уведу у Акциони план Медијске стратегије у циљу побољшања положаја и функционисања штампаних медија у Србији“.

Иако одавно међу најзаинтересованијим за смањење ПДВ-а за штампане медије, председник новосадске медијске куће Колор прес група (Цолор Пресс Гроуп) Роберт Чобан каже да из искуства не гаји превелики оптимизам да ће се то у наредном периоду променити.

„Испред Асоцијације медија присуствовао сам протеклих 12 година великом број састанака са овом темом, променило се неколико влада, премијера и министара културе и информисања, а готово ништа није урађено. Нисам велики оптимиста да је то могуће променити у наредном периоду“, навео је Чобан у изјави за Цензоловку.

Председник новосадске медијске куће иначе сматра да би формирање државног фонда за субвенционисање штампаних медија, какви постоје у појединим европским државама, помогло опстанку принта у Србији, али истиче да би дефинисање критеријума за доделу помоћи вероватно био највећи проблем. 

„Наравно да би један такав фонд могао да помогне принту, али нисам сигуран како би то функционисало“, истиче Чобан. „Јер, када кажемо штампани медији, ту мислимо и на дневне таблоиде (Ало, Курир, Српски телеграф, Информер) који имају високе тираже и помоћ им вероватно није потребна; на ‘маинстреам’ дневне новине попут Политике и Данаса којима би сигурно добродошла; на lifestyle и celebrity magazineпопут оних које издајемо ми и који имају довољно и огласа и тиража за профитабилно пословање, али и политичке недељнике који имају скроман тираж али велики утицај на део јавног мњења. Критеријуми према којима би се тај новац делио представљали би – као и увек до сада – највећи проблем“, закључује председник КПГ.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси