Вести
01. 02. 2019.
Пет ствари о будућности професије које сваки новинар треба да зна
Један део српских медија настоји да иде у будућност, други спокојно обитава у прошлости уверен у исправност своје старе добре „школе новинарства“ и верност старих корисника (упркос пословним губицима), док трећи креира експлозију уништења улоге медија у друштву, поверења корисника и здравог разума као вредности.
Новинарство и медији у Србији су у погледу укључености у светске трендове развоја, помало шизофрени. С једне стране, на пример, медијске невладине организације и публикације (БИРН, КРИК, Истиномер, Инсајдер, ЦИНС итд.) настоје да користе међународна искуства и иновације и осавремењују однос према новинарству уопште, освајајући светски важне награде барабар са највећим медијима Европе и света.
С друге стране, болно је очигледно да једновремено, у истој земљи, а заправо у паралелном универзуму, обитавају мејнстрим медији Србије који нису унели значајније, видљиве промене у свој рад и медијске производе – деценијама. Када би пробудили читаоца Вечерњих новости или Политике, или гледаоца Радио-телевизије Србије преминулог пре 30 година, обрадовао би се старом добром познатом дизајну и школи новинарства, обогаћеним са не много више новитета него што су нешто бољи папир и колор фотографије, односно дигитални ТВ сигнал.
Све остало, а посебно професионални и етички ниво новинарства, више или мање је исто. Несретни ускрсли корисник српских медија би, ипак, био вероватно озбиљно осупнут садржајем таблоида типа Информер или Српски телеграф, чији су само наслови потпуно непојмљиви странцима залуталим у Србију.
Ускрсли читалац би у сусрету са, рецимо, медијском епопејом о убијеној певачици Гранд продукције, несрећној Јелени Марјановић, вероватно био у озбиљној опасности да од шока непланирано рано заврши своје друго присуство међу нама.
Тако један део српских медија настоји да иде у будућност, други спокојно обитава у прошлости уверен у исправност своје старе добре „школе новинарства“ и верност старих корисника (упркос пословним губицима), док трећи креира експлозију уништења улоге медија у друштву, поверења корисника и здравог разума као вредности.
Медији су широм света (не само развијеног), док ми читамо Информер и гледамо ТВ Пинк, еволуирали у складу са појавом друштвених мрежа и новом економском реалношћу. Промена је увек била у њиховој природи – медиј који изгуби контакт са динамиком промена у друштву, који не прилагоди свој пословни модел реалности тржишта, трпеће значајне последице и временом се угасити, па је део медијског менаџмента свакако и антиципација природе тих промена и њиховог уклапања у пословне моделе, где год је то могуће. Иако нових, одрживих модела за многе медије просто још нема, велика пословна криза која је захватила већину медија света говори о томе колико се свет медија радикално мења и колико велике промене чекају медије који трагају за шансом да их преживе. Истовремено, одсуство промена у нашим медијима говори тужне ствари о еволуцији и прогресу нашег друштва.
Па опет, за оне међу нама којима су промене и напредак милији од инерције, резултати истраживања Ројтерс института за проучавање новинарства (у оквиру Универзитета Оксфорд) под називом „Важније, али мање робустно? Пет ствари које свако треба да зна о будућности новинарства“ биће интересантни и, изненађујуће, подстицајни. Један од закључака, наиме, јесте и да је новинарство, у каквој год да је кризи (великој, врло је јасно), заправо важније него икад.
Поред препоруке да они који владају енглеским језиком прочитају ову занимљиву и не претерано робустну (24 стране) студију у изворном облику, пренећемо њених пет главних закључака о савременом и будућем новинарству:
1. Напустили смо свет у којем су медијске организације контролисале приступ простору у којем медији још увек сами и једини стварају агенду вести, али компаније које су власници платформи контролишу приступ корисницима.
2. Прелаз на дигиталне медије не ствара мехуре филтрираних информација. Заправо, аутоматизовано „проналажење“ вести какве нам одговарају и случајна изложеност различитим садржајима чине да људи долазе у контакт са све различитијим изворима информација.
3. Новинарство често губи битку за пажњу корисника, а у неким земљама и поверење јавности.
4. Пословни модели који финансирају продукцију вести су у неповољној ситуацији, слабећи тако професионално новинарство и остављајући информативне медије рањивијима према пословним и политичким притисцима.
5. Вести су разнородније него икада, а најбоље новинарство у много случајева боље је него икада, истражујући свакога, од најмоћнијих политичара до највећих приватних компанија.
Истраживачи тврде да ће се ових пет трендова одиграти (са варијацијама које зависе од културног, политичког и друштвеног контекста) широм планете у годинама које следе.
Или, како каже један од аутора студије, Расмус Клајс Нилсен:
„Дигитални медији доносе изазове новинарству и нашим друштвима, али и веома стварне прилике за информативне медије и њихове кориснике. Изазов за новинаре и медије јесте да наставе да се прилагођавају дигиталним медијима које су људи широм света с радошћу пригрлили на рачун штампе и емитера, и изграде професију и бизнис који се уклапају у будућност.“
Мера Селва, коауторка, додаје:
„Улога новинарства у много различитих случајева, укључујући и #МеТоо покрет, конфронтацију са корупцијом јавних функционера и подстицању јавне дебате о моћи компанија власница медијских платформи и пракси везаних за приватност корисника, потцртавају релевантност истраживачког новинарства.“
Тако је, бар по речима Мере Силве, истраживачко новинарство, сироче финансијске кризе којем су пре само десетак година прогнозирали, ако не нестанак, а оно свакако драматично смањење продукције, постало значајније, заступљеније и боље него икада, у студији Ројтерс института, као и у животима људи широм света.
У Србији такође, упркос томе што нас можете наћи под 3. у изразу „у неким земљама“, а наше мејнстрим медије под 4, као и отвореном државном пропагандном (а у неким случајевима и више од тога) рату против тачног и дубинског извештавања.
Узалуд је то, изгледа. Бар према овој студији – ми смо будућност.
Коментари (1)
Остави коментар01.02.
2019.
Ah
Spin!
Одговори