Вести

25. 01. 2019.

Аутор: Дмитриј Волчек Извор: Радио Слободна Европа

Бивши камерман руске државне телевизије: ‘Како се дезинформишу гледаоци’

Строга контрола емитовања на телевизији била је кључни елемент током скоро двадесетогодишње владавине председника Русије Владимира Путина. Велика већина Руса и даље највише информација добија преко телевизије, што Кремљу служи као моћно оруђе за обликовање перцепције јавности.

Леонид Кривенков радио је од као камерман за руски инфо канал, који емитује вести на сваки сат 24 часа дневно од 2006. до 2016. године када се пензионисао. Радио је у Студију 7, одакле се емитује програм уживо и снимао телевизијске програме у којима су учествовали водећи представници политичког и културног живота. За то време упознао је целу Сверуску државну телевизијску и радиодифузну компанију (ВГТРК) у ситне детаље.

Кривенков за руски сервис Радија Слободна Европа (РСЕ) говори о томе шта се дешава иза кулиса руске државне телевизије – од тога како се избацују они проблематични, до тога шта вичу спикерки у бубицу, као и шта значи израз „Дај ми осмицу“.

РСЕ: Када сте почели да радите на телевизији Русија-24, да ли сте имали исте политичке ставове као данас? Или су се ти ставови променили након свега што сте тамо видели?

Кривенков: Одувек сам био обазрив према владајућем режиму. Било ми је јасно да они иду за сопственим интересима и обмањују јавност док се претварају да усвајају законе за опште добро. Међутим, док сам био тамо, почео сам да се занимам за политику, јер сам седео по цео дан гледајући вести и дискутујући последња дешавања са водитељима. Понекад бисмо после посла попили по чашу коњака и причали. Говорили су ми ствари које су биле прилично другачије од онога што би изговарали у програму. Временом сам схватио како тачно функционишу ствари у Русији.

Током првих пар година рада на каналу Русија-24, био сам шокиран цинизмом који су људи осећали према свом послу. Сви су они, наравно, одлично разумели да су, у ствари, дезинформисали гледаоце. Из интерне комуникације можете чути дискусију о томе како да се најбоље презентује нека вест -често бисте чули фантастичне, контрадикторне верзије. „Била је то омиљена шала редитеља и водитеља – ‘сада је на тебе дошао ред да лажеш’. Тачно те речи су изговарали новинарима пре него што би их пустили у програм.“

РСЕ: Дакле, нисте били усамљени у целој тој причи? Има ли доста људи сличних схватања?​

​​Кривенков: Да, мислим да већина савршено разуме о чему се ту ради. Људи који заиста подржавају владу су изузетак. Неки од њих покушавају себе да представе као „Путинове патриоте“. Не знам, можда је све то само представа, можда су заиста такви. Али, већина су нормални људи, који су се случајно нашли у свему томе и практично су натерани да зарађују за живот тако што спинују вести.

РСЕ: Људи који раде на телевизији често ми говоре – да се власт промени, исти људи који данас хвале Путина би га се одрекли са једнаким ентузијазмом као што су га бранили.

Кривенков: верујем да је то истина. Уколико би се власт променила, већ сутра би говорили нешто сасвим другачије. Велики број људи је у зависном положају и морају да говоре оно што им се каже да говоре. Званичне плате на папиру у ВГТРК-у су смешне. Уколико се појединац из неког разлога понаша недолично, почну да му исплаћују само ту званичну плату, која му пише у уговору. Онда он или она или дају отказ или се извине.

Управа има механизме за контролу запослених. Многи запослени имају кредите. Многи су дошли из различитих регија и купили станове у Москви. Имају хипотеке које морају да отплаћују. Тако да се држе својих позиција и раде онако како им се каже.

РСЕ: Неки људи имају бедне плате, док други добијају доста новца. Водитељ Канала 1 Сергеј Бриљов купио је стан у Лондону, који је коштао стотине хиљада фунти.

Кривенков: Разлика у платама је, наравно, огромна. Неки од водитеља на посао долазе својим колима са шофером. Они имају и додатне изворе прихода – на пример, често их позивају да воде корпоративне догађаје. Камерман има плату од око 45.000 рубаља (680 америчких долара). Посао је прилично интензиван и напоран. Постоје запослени који имају и мању плату. Званичне плате у ВГТРК-у су јадне, чак и по руским стандардима. Званична плата камермана 2015. године износила је 6.860 рубаља (120 америчких долара). То је плата за цео месец, не за дан.

Наравно, за тај новац нико не би радио, па ВГТРК има паметан систем са бонусима, који се могу али и не морају исплатити, у зависности од тога да ли се запослени понаша „некоректно“. Неколико пута сам добио тачну ту суму – 6.860 рубаља. Тужио сам их због тога, али је суд рекао да је то све у складу са законом.

РСЕ: Вероватно сте сведочили чудним догађајима које су се дешавале током емитовања програма. Можете ли нам рећи нешто о томе?

Кривенков: Најпознатија анегдота је 146 процената освојених гласова на изборима за депутате Државне думе 2011. године. (За време емитовања резултата избора за сваку странку по регијама, државна телевизија приказала је неколико регија, у којима је збир процената освојених гласова премашивао 100 одсто, укључујући и област Ростов, у којој је седам политичких партија освојило 146 одсто гласова, прим.аут.) Радио сам годинама у једном студију са водитељима програма Иваном Кудрјавтсевим и Аном Шнајдер, који су целој земљи објавили резултате гласања у укупном проценту од 146 одсто. Питао сам Ану, Ивана и главну уредницу ТВ канала Русија-24 за то. Наравно, није било тачно оно што је Чуров (Владимир Чуров, тадашњи председник Централне изборне комисије) рекао – да су поједини запослени добили лепе куће у иностранству за тај потез. Цела прича је, у ствари, далеко једноставнија: инструкције ТВ каналу Русија-24 који ће се проценти емитовати конкретно за странку Јединствена Русија стигле су из Кремља. Уредница је питала: „А шта ћемо са осталим странкама?“ Стигао је одговор: „Само прикажите оно што су освојили“. Уредница није имала намеру да се расправља са њима. На крају крајева, Кремљ зна најбоље. Уредница је урадила тачно оно што су јој рекли. И тако сте имали 146 процената гласова.​

​РСЕ: Уопштено гледано, ТВ дебате су изрежиране, а улоге подељене унапред. Да ли се ипак десе и неке непредвиђене ствари?

Кривенков: Било је пар гостију који су се понашали „долично“ током прелиминарних разговора, али су онда током емитовања уживо почели да говоре истину. Био је један велики скандал са гостом који је био позван у емисију о коришћењу хемијског оружја од стране снага Башара ал Асада (председник Сирије и савезник руског председника Владимира Путина, прим. аут.) Гост је почео да говори истину о томе како снаге сиријске владе производе и користе хемијско оружје. Уредник, Алексеј Казаков, је викао на водитеља живог програма: „Зар не чујеш шта говори? Ућуткај га одмах!“ Водитељ је моментално прекинуо стручњака и рекао како нема више времена. Уследио је позив из Кремља и онда је избио скандал. Тај стручњак се никада више није појавио на телевизији.

Сећам се, једном сам снимао дебату између Жириновског (Владимир Жириновски, председник Либерално-демократске партије Русије, прим. аут.) и Зјуганова (Генадиј Зјуганов, председник Комунистичке партије, прим. аут.) У почетку су разговарали као стари пријатељи. А онда су се укључиле камере и они су почели да псују један другог и скоро се потукли. Међутим, чим су се камере угасиле због емитовања реклама, почели су да причају о својим унуцима, претворивши се у потпуно друге људе. То је било позориште, а они су били глумци. Не можете бити љути на глумца само због улоге коју игра.

Такође се сећам једног забавног инцидента са Сергејем Михалковим (аутор књига за децу, песник и аутор текста руске националне химне, прим. аут.) Било је то рано ујутру и требало је хитно да снимимо интервју телефоном око неке теме. Позвали су Михалкова, али се испоставило да је он у авиону који само што није полетео. Уредник је звао Кремљ и лет је одложен за пола сата. Био сам у шоку да је комерцијални лет померен само да би Русија-24 могла да уради фоно интервју.

​РСЕ: Да ли често зову из Путинове канцеларије или из других агенција и праве скандале или само објасне шта треба да се ради?

​Кривенков: Уредници стално добијају позиве од неких људи из Кремља који им говоре да „исправе“ садржај вести. Можете лако схватити садржину тих разговора, јер се све чује преко бубице и сви који имају приступ том каналу могу да чују шта уредник говори. Након таквих позива, уредник захтева да водитељ прочита вести на другачији начин, углавном тако да буде потпуно супротно у односу на то што је водитељ изговорио сат времена пре.

РСЕ: Речено нам је да се програм понекад мења након што се емитује на Далеком истоку, а пре него што се прикаже у европском делу Русије. Да ли се то често дешава?

Кривенков: Да, постоје садржаји које управа не воли да укине у потпуности. Понекад се емитују интервјуи уживо, да би их касније радикално „изменили“ за поновно емитовање.

РСЕ: Доста тога зависи од камермана. Можете некоме ласкати или не. Да ли Русија-24 има правила о томе како се одређени гости или водитељи морају приказати?

Кривенков: Камерман увек слуша наређења редитеља тако да је све у складу са параметрима које одреди управа. У Студију 7 Сверуске државне телевизијске и радиодифузне компаније има између двадесет и тридесет фотографија на зиду које су узете из програма и које је одобрила управа. Све фотографије које оператер пошаље за емитовање морају да одговарају једној од тих фотографија. Редитељ може рећи: „Камера два, дај ми осмицу!“ То значи да треба да кадрирамо тако да тај кадар одговара фотографији под бројем осам.

У почетку нисам разумео због чега је то важно, јер понекад кадрови нису изгледали тако добро. На пример, дешавало би се да неко мало помери декорацију. Онда би редитељ дотрчао и држао нам предавање о томе како није дозвољено да се било шта дира. „Да ли заиста мислите да су сви ови квадрати и снопови светла ту само ради естетике?“ То је управо оно у шта смо наивно веровали. А онда се испостави да ствари нису тако једноставне. Један редитељ ми је рекао да су студији опремљени уз помоћ водећих психолога како би подсвесно утицали на публику. Чак и ако не знате о чему прича одређена особа или гледате телевизијски програм са искљученим тоном, слика оставља утисак… Слика некако повећава поверење у особу која је на екрану.

РСЕ: Да ли се води нека врста евиденције о лојалности запослених? Да ли сте имали проблема?

Кривенков: Једном је асистент главног камермана дошао до мене и замолио ме да избришем нешто са свог Фацебоок профила. Написао сам шта мислим о Украјини. То није био званичан укор. Морао сам да уклоним тај коментар и то је било то.

РСЕ: Недавно је водитељка Јекатерина Андрејева изјавила за Би-Би-Си (BBC) да уопште не гледа телевизију јер јој иде на живце. Да ли Ви гледате телевизију сада када сте у пензији?

Кривенков: Искрено, имао сам два телевизора у кући. Оба сам поклонио. Тренутно немам ниједан. Гледам вести искључиво преко интернет канала. Не верујем ничему што се приказује на руској телевизији. Мој савет је – искључите ТВ.

Превела: Мила Ђурђевић