Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Црногорски новинари као глинени голубови?
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

25. 01. 2019.

Аутор: Димитрије Јовићевић Извор: Радио Слободна Европа

Црногорски новинари као глинени голубови?

Ако су новинари "четврта грана власти" или "седма сила", како се неформално тумачи њихова улога у друштву, онда власт и демократија у Црној Гори храмљу на једној нози. Тако би се могло описати стање у малобројној и вишеструко подијељеној црногорској медијској заједници.

Иако Брисел константно апострофира важност слободе медија за земљу која се прије готово седам година запутила на европски пут, а домаћи државни званичници вербално шаљу охрабрење новинарима да се баве истраживачким новинарством, пуцањ у истраживачку новинарку Оливеру Лакић као да још одјекује, пошто никаквих помака у истрази покушаја њеног убиства још нема.

„Ако је једна од основних функција сваког медија да испуњава етичке стандарде, придржава се кодекса и бави истраживачким причама, онда се новинарима у Црној Гори може дати добра оцјена, с обзиром на то у каквим условима раде и егзистирају“, каже за Радио Слободна Европа (РСЕ) Никола Марковић, уредник дневног листа Дан, чији је директор Душко Јовановић убијен давне 2004. године, а да се још не знају ни сви извршиоци ни налогодавци тог злочина.

„Дакле, мислим да овај ниво истраживачких прича, количина храбрости коју независни, критички медији исказују већ годинама, просто је невјероватан ако се зна да ниједан од ниједан од озбиљних случајева напада на новинаре, почевши од убиства Душка Јовановића, па до посљедњег, покушаја убиства Оливере Лакић, није расвијетљен“, указује Марковић.

Као предсједник комисије која је прије шест година формирана управо да се бави истрагама напада на новинаре, Никола Марковић поставља питање колико све то има смисла, ако комисија у свом послу наилази на све веће опструкције надлежних државних органа.

Посебно забрињава што је тужилаштво напрасно комисији престало да доставља документацију која се односи на истрагу напада на истраживачку новинарку листа Вијести Оливеру Лакић, која је 8. маја прошле године рањена испред свог стана у Подгорици.

„Сад питам – ако је тужилаштво, које треба да се бави поштовањем закона, шест или седам година комисији достављало списе за све претходне случајеве, како су се одједном сјетили да је то незаконито. Наравно, овдје се ради о другом – или је у тужилаштву виде да трагови ове истраге воде до неких јаких и проблематичних људи у држави, или тужилаштво, недостављањем документације, покушава да сакрије свој нерад и незнање“, тврди Никола Марковић.

У исто вријеме, на дан који посленици јавне ријечи у Црној Гори обиљежавају као свој, честитке и подршке стигле су им са свих најважнијих државних адреса. Тако им је црногорски предсједник Мило Ђукановић поручио како ће држава до краја бити посвећена њиховој заштити и обезбјеђивању амбијента у којем ће слободно, објективно и професионално моћи да обављају свој посао.

Два дана раније Ђукановић је, након избијања афера „Атлас“ и „Коверта“, о наводним малверзацијама црногорског тајкуна Душка Кнежевића у његовим банкама и тврдње Кнежевића да је годинама донирао Ђукановићеву партију пред изборе, на својеврстан начин прекорио новинаре и сугерисао им да се осмјеле и више баве истраживачким новинарством.

„Моје очекивање је било да и ви (новинари) нешто урадите и да човјека који се оптужује питате да вам пружи један аргумент за то. Шта ако се догоди да сјутра оптужи мене да сам у посједу нуклеарног оружја? Хоћете ли игнорисати ту глупост? Хоћете ли питати човјека који то саопшти, да вам покаже аргумент за то или ћете доћи у гаражу код мене да провјерите гдје је нуклеарно оружје?“, питао је Ђукановић.

Такву изјаву првог човјека Црне Горе предсједница Друштва професионалних новинара Мила Радуловић сматра лицемјерном.

„На тај начин замагљују своју улогу и дужност да нам одговоре на питања. Ми смо данима слали мејлове и питања предсједнику, који нам није одговорио ни на једно. Укључујући чланове његове породице које је господин Кнежевић јавно прозивао. Значи, ако очекује наше истраживачко новинарство требало би да се онда удостоји и да нас испоштује одговорима на питања“, ријечи су Миле Радуловић.

Бављење истраживачким новинарством у Црној Гори, са друге стране, додатно отежава то што је државни парламент прошле године експресно, без присуства опозиције, усвојио измјене Закона о слободном приступу информацијама, које сужавају могућност новинарима да дођу до неопходних података које сматрају значајним за јавност.

„Тако да ви сада по садашњем закону, ако вас неки орган одбије и не да вам документацију, немате коме да се жалите, пошто више Управни суд није надлежан за то. Дакле, сада може било који државни орган ако процијени да му је то интерес, бесконачно да вас одбија“, наводи Никола Марковић.

Бриселска упозорења односи вјетар

Ударац истраживачким напорима новинара у Црној Гори био би и усвајање новог закона о медијима који би, према нацрту, прописао да новинари морају да открију своје изворе, ако је то од вишег државног или националног интереса, упозорава Славољуб Шћекић из Центра за истраживачко новинарство.

„Мислим да би онда дошло до страшне регресије, да би новинари изгубили могућност добију изворе, да ћемо остати без звиждача, да ћемо остати без многих људи којима ове аномалије сметају, али који неће проговорити ако немају чак ни ту елементарну законску заштиту, која понекад и није била довољна, али је била фактор мотивације да се неко охрабри и да каже да нешто није у реду“, оцјењује Шћекић.

У свим својим званичним и незваничним извјештајима Европска комисија је обезбјеђивање слободе медија у Црној Гори означавала као круцијално за постизање оних демократских стандарда неопходних да би земља постала чланица Европске уније.

О томе каква је тренутна ситуација указала је утицајна међународна организација „Фридом хаус“, која је и у посљедњем извјештају установила како медијске слободе у Црној Гори назадују и описала како су напади на новинаре „дио живота“ у Црној Гори. Та организација подсјетила је како је од 2004. године, организација за слободу медија забиљежила 76 случајева напада на новинаре, од чега је већина остала неријешена.

Црној Гори неважан медијски рејтинг у свијету?

Карактеришући економски амбијент за медије у Црној Гори, из Синдиката медија поручују да ни у једном сегменту није побољшан положај запослених у бројним гласилима чија су примања испод државног просјека.

У Црној Гори и даље не постоји јединствено новинарско саморегулаторно тијело. Године 2016. је иновиран медијски етички кодекс, али је питање колико га се припадници седме силе придржавају.

А, како је то нагласио предсједник Скупштине Медија центра Душко Вуковић, ако новинарство није етично, престаје да буде новинарство и претвара се у пропаганду, маркетинг или односе с јавношћу, од чега је пропаганда најопаснија по друштво.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси