Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
01. 09. 2010.
Програми за школарце на маргини
Истражујемо: Колико су образовни садржаји заступљени на српским телевизијама
У трци за што бољим рејтингом и привлачењем што већег броја оглашивача, српске телевизије потисле су из програмских шема образовне и школске програме, које су ранијих година радо гледали и млађи, али и старији гледаоци.
Упркос великом броју телевизијских станица, понуда програма ове врсте прилично је оскудна, а на многим каналима чак ни не постоји. У прилог томе говоре и подаци истраживања од пре две године, према којима је образовним садржајима на телевизијским станицама у Србији посвећено укупно нешто више од четири одсто. Све ТВ станице са националним фреквенцијама истичу да тек припремају програмске шеме за јесен, па не могу прецизно да наведу колико ће образовни програм имати удела у укупном програму.
Тако на комерцијалним телевизијама Пинк, Авала и Кошава-Хепи нису могли да нам дају одговор на ову тему, мада досад та врста програма на некима од њих није ни запажена.Међутим, комерцијалне станице у Србији немају законску обавезу када је реч о врсти програма које би морале да емитују, па тако нису у обавези да имају образовни и школски програм. Са друге стране, Закон о радиодифузији предвиђа да програми који се производе и емитују у оквиру јавног сервиса морају бити од општег интереса. Под тим се подразумевају програми информативног, културног, уметничког, образовног, верског, научног, дечјег, забавног, спортског и других садржаја.
Према подацима агенције АГБ Нилсен, највише образовног програма је на другом програму јавног сервиса, скоро 16 одсто. Након РТС2 највише образовног програма је на ТВ Фокс, на којој овакви садржаји учествују са више од 2,5 одсто у програмској шеми. Више од два одсто овог програма је на ТВ Б92, Кошави-Хепи, РТС1, док је на Авали и Пинку мање од један одсто образовних емисија.Саша Мирковић, председник Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ), истиче за наш лист да је присуство дечијег и образовног програма на РТС-у „далеко од онога што би требало да буде улога јавног сервиса, за шта је аргумент увек тај да је време кризе“.
- Домаћа продукција оваквог програма је скупа и тешко се исплати. Међутим, охрабрујућа је вест да је најављено снимање наставака одређених старих емисија, што је производ критике да РТС мора да буде носилац тог програма. То би уједно охрабрило и комерцијалне емитере, који немају ту програмску обавезу, да почну са таквим продукцијама - објашњава Мирковић.
Према његовим речима, економска криза тренутно је један од отежавајућих фактора када је реч о продукцији образовног програма и једино РТС-у може да се исплати такав подухват, јер се финансира из претплата. ТВ критичарка Бранка Оташевић каже да, сем на РТС-у и донекле на ТВ Б92, није приметила образовни програм на другим телевизијама. Према њеним речима, РТС има дугу традицију у области научног и школског програма.
- Нажалост, ова врста програма је данас потиснута у програмској шеми и нередовна су емитовања, јер их ремете разни преноси, међу којима и преноси скупштине. Иако је квалитетан образовни програм на РТС, питање је колико је конкуретан, када већина данас има кабловску телевизију и може да прати специјализоване канале - истиче Оташевићева.
Подсетимо, међу популарним емисијама које се својевремено чиниле дечији и образовни програм у Србији налазе се На слово на слово, Коцка, коцка, коцкица, Поштар Аца, Зоотека, Животињско царство, С оне стране дуге, Пази, свеже обојено, Вуков видео буквар, Невен, Путоказ, Откривалица, Корак од сна, Фазони и форе, Метла без дршке, Лаку ноћ, децо и многе друге. Свакако треба истаћи и емисију која се емитовала 18 година у континуитету, а реч је о Музичком тобогану, аутора и водитеља Миње Суботе.
У РТС-у наводе да су једина телевизија у Србији која континуирано производи сопствени образовни, школски и програм за децу, а да је план да се повећа број ових садржаја.- Очекујемо и да нам држава ускоро омогући поновно успостављање контроле над нашим Другим програмом укидањем скупштинских преноса, чиме би се овим садржајима обезбедило још више програмског простора - истичу у РТС-у.
Културно-образовни програм РТС-а, иначе, обухвата документарну, редакцију за науку и образовање, редакцију културе, школску, дечију и редакцију играног програма, које се својим програмима често обраћају школарцима и најмлађим гледаоцима. Током првих шест месеци, кажу, емитовано је укупно 110 наслова ове врсте програма, док је учешће научно-образовних и школских емисија у укупно емитованом програму РТС-а скоро девет одсто у 2009, а у првих шест месеци ове године више од десет одсто школског програма.
У РТС-у додају да школска редакција емитује недељно укупно 16 сати програма. Од школског програма у наредном периоду у јавном сервису издвајају пети циклус квиза Здраво, Европо, а од октобра почиње премијерно емитовање серија домаће производње, међу којима су Узбуна - о болестима зависности, Математика у срцу - о математичким талентима, и (Не)обично о биљкама - о биљкама у Ботаничкој башти у Београду.
Уредник филмског и серијског програма РТВ Б92 Александар Костић каже да се на овој телевизији, иако нема законске обавезе, емитује дневно од сат и по до три сата образовни програм, односно научно-популарни. Он додаје да Б92 има капацитета да у наредном периоду увећа заступљеност ове врсте програма и да му да репрезентативнији статус.
Драган Ненадовић, директор програма телевизије Фокс, каже да ова телевизија као комерцијална станица на специфичан начин емитују образовне садржаје, тако што се кроз своје документарне програме баве и едукацијом.
- Ако говоримо о научно-образовном програму какав памтимо од пре 20 година, такав концепт у овим временима мора да доживи одређене промене и да се прилагоди новом систему образовања и начину живота младих. И такав програм би требало да буде приоритет пре свега јавног сервиса - објашњава Ненадовић.Свакако да време није исто као што је било пре двадесетак година и више, па тако млади данас, уместо уз образовне програме, одрастају уз сцене насиља на телевизијама, лакој забави и неквалитетним садржајима. Поставља се, ипак, питање ко је на кога по том питању утицао - да ли су ТВ емитери ускладили програм у складу са начином живота новијих генерација или су на данашње вредности утицај имали управо програми на малим екранима.
Антрфиле : Утицај ТВ-а на развој детета
Истраживања стручњака за утицај телевизије на развој детета показују да ће до 18. године дете већи део живота провести спавајући и гледајући телевизију. Стручњаци сматрају да деца која гледају дечје образовне емисије боље читају и имају развијеније језичке вештине од деце која гледају само цртаће и програме за одрасле. Испитивања су, такође, показала да је тинејџерско насиље у 19. години веће уколико је гледаност телевизијског насиља до осме године честа и континуирана.
Бојан Цвејић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.