Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
25. 06. 2010.
Зашто је државна безбедност пратила Славка Ћурувију
Милан Радоњић, начелник Центра Ресора државне безбедности, тврди да су сви налози давани усмено и да је већи део документације о праћењу власника „Дневног телеграфа” уништен
Славка Ћурувију је, народски речено, убила држава. Тај закључак је последица сазнања да га је пре убиства даноноћно пратило више од 20 припадника Ресора државне безбедности. Неколико тренутака пре ликвидације пратиоци су добили налог да се повуку, да напусте место са кога су могли да буду сведоци убиства.Зато ваља подсетити шта су говорили припадници службе, сведочећи о убиству власника „Дневног телеграфа” и „Европљанина”.
Одлуком тадашњег првог човека тајне полиције Радета Марковића, Милан Радоњић је почетком априла 1999. године постављен за начелника Центра Ресора државне безбедности Београд. Током саслушања, непосредно после убиства Славка Ћурувије, изјавио је да је познавао већину запослених, али им је објаснио да је он ипак нов и да је његов заменик Стеван Никчевић човек који је „у току свих оперативних послова”.
Шта је још изјавио Милан Радоњић? Описујући колико је (не)упознат са случајем праћења Славка Ћурувије, под оперативним именом „Ћуран”, Радоњић је рекао да му је предочен податак да би власник „Дневног телеграфа” требало тих дана да оствари безбедносно интересантан контакт и примопредају одређене поруке са до тада неидентификованом „везом”. Све то је био разлог да се одреди мера целодневног тајног праћења.
– Због ратних услова документација није сачињавана, највећи део документације је уништен, а циркулација докумената практично није постојала... Сви налози су давани усмено – испричао је тада Радоњић.
На питање зашто је инсистирао да о кретању Славка Ћурувије буде обавештаван на сваких десетак минута, Радоњић је одговорио да је због бомбардовања био забринут за особље. Тог 11. априла 1999. године Милан Радоњић је, према сопственој изјави, обавештен да је Славко Ћурувија остварио контакт са „безбедносно интересантном везом” и да је дошло до „очекиване примопредаје неког папира”. Издао је налог да део људства настави да прати „везу”, а други део задржи контролу над Ћурувијом.
– Знајући из претходних неколико дана навике праћеног лица, закључио сам да је мало вероватно да ће након одласка у стан поново излазити, те сам због тога издао налог да се део екипе који је до тада држао контролу над њим одмах прикључи екипама које се налазе на адреси до које је праћена „веза”. Кратко време иза тога информисан сам да је „веза” идентификована, па сам издао налог дежурном начелнику да се све екипе повуку са терена јер је циљ остварен, па је посао завршен – рекао је Радоњић.
Горан Петровић, бивши шеф Државне безбедности, у изјави за „Политику” тврди да су оперативци који су по Радоњићевом налогу пратили Славка Ћурувију, то радили противзаконито. Према његовим речима, неколико оперативаца је после 5. октобра, након његовог доласка на чело службе, изјавило да су по налогу Радета Марковића и Милана Радоњића слушали одређене особе, да нису имали судске налоге и да су им шефови децидно рекли „да не пишу званично изјаве”, да све „пишу руком на папириће и да их информишу када буде било нешто”.
– То није рекао један, неко десетак оперативаца службе. Ми смо због тога поднели кривичну пријаву, али она до данас, или стоји у фиоци или је одбачена. Пријаве су поднете надлежном тужилаштву – рекао је Петровић.
Антрфиле : Усвојена иницијатива да Ћурувија добије улицу
Комисија за споменике и називе улица и тргова главног града прихватила је иницијативу да се убијеном новинару Славку Ћурувији додели улица у Београду, потврдио је јуче Тањугу заменик председника те комисије Никола Никодијевић. Он је истакао да је комисија једногласно прихватила ту иницијативу и најавио да ће на седници, у понедељак, 28. јуна бити одређена тачна локација.
„Тражи се прихватљиво решење, да та улица не буде у строгом центру Београда, јер постоји став комисије да оне не би требало да мењају свој назив, али и да се име убијеног новинара не додели некој улици на периферији града”, објаснио је Никодијевић.
Иницијативу да једна београдска улица понесе име новинара Славка Ћурувије поднело је Удружење новинара Србије 11. марта 2010. године. Славко Ћурувија, главни уредник „Дневног телеграфа” и листа „Европљанин”, убијен је 11. априла 1999. године, у време НАТО бомбардовања Србије испред свог дома у Светогорској улици у Београду.
Мирослава Дерикоњић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.