Вести
25. 06. 2010.
Министарство чека медијску стратегију
Закон о недозвољеној медијској концентрацији никада није ушао у скупштинску процедуру
Београд - Иако је Нацрт предлога закона о недозвољеној медијској концентрацији у Србији представљен још у мају 2008, овај документ досад није предат Скупштини на усвајање. Циљ овог закона, како је наведено пре две године, требало би да буде заштита јавног интереса спречавањем остваривања утицаја на јавно мњење и омогућавање плурализма медија.
У предлогу за утврђивање мера подршке развоју медијског сектора, који је Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ) недавно предала Министарству културе, наводи се да је „неопходно донети Закон о медијској концентрацији и јавности медијског власништва, а добра полазна основа за то може бити Нацрт из 2008“.
„Иако концентрација власништва има и позитивне стране, тим законом јој треба поставити границе како једног или неколицину власника медија не би довело у положај који може бити злоупотребљен на штету политичког плурализма и демократских процеса, а који би таквим власницима обезбедио да одређују и намећу теме јавне дебате, утичу на јавно мњење и обликују га“, наводи се у предлогу АНЕМ-а.
Раде Вељановски, који је био члан радне групе за израду овог закона, каже за Данас да је прошло више од годину и по дана од када је текст закона о недозвољеној медијској концентрацији предат Министарству културе и више од годину дана од како је завршена јавна расправа.
- Људи из медијске индустрије били су против оваквог закона и није постојао интерес да се зна ко су власници медија. Очигледно је да људи из медијске индустрије имају више утицаја на власт него стручна јавност у Србији - истиче за Данас Вељановски.
Он објашњава да је један од противника доношења овог закона био и тадашњи председник Асоцијације медија Манојло Вукотић, који је након разговора „ударио шаком о сто и тврдио да такав закон никада неће бити усвојен“. Наташа Вучковић-Лесендрић, помоћница министра културе задужена за медије, наводи за Данас да је било доста замерки на Нацрт овог закона, нарочито од људи из штампаних медија.
Према њеним речима, одредбе из овог нацрта које се односе на транспарентност власништва убачене су у Закон о изменама и допунама закона о јавном информисању, тако што је прописано вођење Регистра јавних гласила.
- Доношење прописа о недозвољеној медијској концентрацији остављено је док се не изради медијска стратегија, за коју је студија већ урађена. Стратегију је финансирала Европска комисија, а урадили су је европски експерти, па ћемо на основу ње видети како то треба да се реши, односно како је решено у европским земљама - напомиње Вучковић-Лесендрић.
Она додаје да се питање медијске концентрације у многим земљама решава преко агенција за заштиту конкуренције. Вучковић-Лесендрић наглашава да ће се стратегијом комплетно уредити медијска сцена у Србији, у складу са европским стандардима и препорукама Савета Европе.
Међутим, да је овај закон усвојен, случај у вези са ВАЦ-ом данас не би био толико компликован, јер им вероватно не би било дозвољено преузимање више од 60 одсто акција у Новостима. Подсетимо, ВАЦ већ има 50 одсто акција у Политици и 55 одсто акција у новосадском Дневнику.
Антрфиле : Вељановски: У Европи регулисано
Раде Вељановски објашњава за Данас да све земље у Европи имају одредбе о регулисању медијске концентрације, али да постоје различита искуства. „У појединим земљама постоје посебни закони који регулишу ову област, док су у другим земљама одредбе о медијској концентрацији расуте у неколико различитих закона“, наводи Вељановски.
Б. Цвејић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.