Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
26. 05. 2010.
Расправа о извештавању у здравству поделила новинаре
Државни секретар у Министарству здравља, др Невена Карановић, отварајући прву јавну расправу о Нацрту препорука за извештавање медија о медицини у Медија центру, изјавила је јуче како је здравство осетљива тема и како се лекари и новинари често на истом задатку али са различитих позиција моћи.
Овим препорукама требало би да се, како је рекла др Карановић, побољша овај однос, да се укрштањем ставова медицине и медија добију бољи резултати у акцијама за програме трансплантације или борбе против рака. Међутим, само неколико тренутака касније новинар Франкфуртских вести Томислав Зечевић рекао је како су ове препоруке „кукавичије јаје, подметачина и како новинари желе да се одбране од таквог притиска из Министарства здравља“.
Он је инсистирао да се каже ко је и у чије име делегирао састављаче ових препорука и ко их плаћа. Његов предлог да се јавна расправа напусти прихватило је неколико новинара: из Б92, Радио Београда, „Данаса”, Београдског програма РТС, док су представници других медија и оба Удружења новинара, као и представници здравствених комора и струковних удружења наставили расправу о понуђеним препорукама.
У радној групи која је израдила документ учествовали су новинари недељника „Време” Тамара Скроза, дневног листа „Политика” Оливера Поповић и РТС-а Ана Стаменковић, као и лекари Дома здравља Вождовац Драгана Налић и Универзитетске дечје клинике, професор др Зоран Крстић.Новинар недељника „Време” Тамара Скроза је рекла да су ово „тек предлози за разговор, а не закуцана правила“ и да је циљ да се и новинарима и лекарима помогне како би се постигло коректно извештавање о деликатним темама из здравства. Она је навела да наслови као што су „На операцији остао без бубрега“ и „Заражени сидом државу коштају 3,5 милиона евра“ не доприносе стварању узајамног поверења лекара и новинара.
У Нацрту препорука нарочито се инсистира на истинитости извештавања, одговорности новинара, извештавању о корупцији, заштити приватности особа о којима се извештава, независности од притисака...
Председник Етичког комитета Здравственог савета Србије, професор др Слободан Савић који је намеравао да објасни зашто је важно да медији и у оваквим препорукама добију објашњење разлике између лекарске грешке, несавесног лечења и исхода лечења код којих је дошло до компликација, од тога је одустао пошто су неки новинари напустили јавну расправу.
– Мислио сам да су лекар најсујетнији кад је у питању професија, али сада видим да су новинари гори од нас. Ово би требало да буду препоруке како да извештавањем подигнемо ниво едукације, успоставимо поверење између лекара и пацијента – казао је професор Савић.
Директорка Лекарске коморе, др Тања Радосављевић заложила се да се више ради на едукацији новинара у различитим радионицама и на семинарима, а да ће „прво лекари морати да се погледају међу собом, да се види ко новинарима даје податке из лекарских картона, значи да се придржавају свог закона и кодекса”.
Р. Д.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.