Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
24. 05. 2010.
Ријалити канцер
Коментар
Савет РРА одлучио је да позове представнике националних РТВ емитера на разговор у коме ће им указати на неприхватљивост емитовања програма чији се велики део састоји од псовања, увреда као и од вербалног екстремизма сваке врсте.
„Савет РРА указује на потребу да се телевизијски и радијски програми ускладе с правилима елементарне пристојности, као и на то да потреба за што већом гледаношћу и привлачењем пажње не може бити оправдање за емитовање скаредних и увредљивих садржаја нити афирмисање вредности недопустивих за цивилизовано друштво“, кажу у РРА.
На овај потез одлучили су се пошто су протеклих дана примили већи број позива грађана који указују на некултурне садржаје у програмима неких националних емитера. Како кажу, наведене примедбе односе се на емисије „Фарма“ ТВ Пинк, „Луда кућа“ ТВ Кошава, „Кеш-такси“ и „Вече с Иваном Ивановићем“ ТВ Фокс и „Ритам спортског срца“ Радија Б92.
На први поглед, пада у очи мало чудан избор емисија. „Ритам спортског срца“, као, вређа, а „Тренутак истине“ или програми Радио Фокуса не вређају?Гледаоци су очигледно реаговали углавном на ријалити програме, који су популарни и у Србији и у целом западном свету. То је глобални канцер, с локалним девијацијама. Док Парис Хилтон на МТВ тражи „најбољу другарицу“, фолк звезди Секи Алексић потребна је „десна рука“.
Српски „фармери“ су, кажу упућени, „мала деца“ у поређењу с колегама из суседне Хрватске. Шта рећи о чувеном Џерију Спрингеру или „Озборнима“? Ко то гледао није, не зна границе људске глупости и примитивизма.Свађе, псовке и увреде су незаобилазан део ријалити програма и, показало се, што садрже више некултуре и рејтинзи су им већи.
Усклађивање с правилима елементарне пристојности, које помиње Савет РРА, значило би фактичко укидање таквих програма. Колико је то реално? Србија не може да постане Северна Кореја и ријалити емисије сигурно не могу и не треба да буду забрањене, али неке норме морају постојати. Не могу национални емитери да се стално „ваде“ на то да гледаоци траже такав програм, а да им ништа сем тога не понуде, да домаће ТВ станице практично уопште не емитују образовни програм и такозвани уметнички, то јест ауторски филм.
Узгред, јесте Србија земља с ниским образовним нивоом, сиромашни смо, али да ли су ријалити програми наша слика и прилика? Људи јесмо, али „фармери“ нисмо. Бар не сви.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.