Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
21. 05. 2010.
Етика слабија од борбе за тржиште
Објавиљивање пуних имена и презимена пунолетних осумњичених приликом хапшења није забрањено Кривичним законом и Законом о информисању, али је супротно Кодексу новинара
Београд - Иако је поштовање претпоставке невиности прописано многим прописима, медији у Србији често крше ово правило, јер се неретко осумњичени у штампаним медијима „окривљују“ у насловима, док су у самом тексту најчешће само „осумњичени“.
Још чешћа је појава да се наводе пуна имена притворених и осумњичених особа, фотографије или подаци који индиректно откривају њихов идентитет, што је супротно Кодексу новинара Србије.Међутим, објављивање пуних имена и презимена пунолетних осумњичених и оних који нису психичка оболела лица, није најјасније регулисано законом.
У основи, уколико се у тексту и наслову не наводи да су они починиоци кривичних дела то није законски прекршај, мада се до недавно приликом обраде информација и саопштења тежило да се не наводи презиме, све док истражни судија не заврши саслушање и не одреди продужење притвора.
У пракси чак ни саопштења из различитих полицијских управа нису униформна, па се у некима приликом хапшења и смештања у притвор до 48 сати наводе само имена и прво слово презимена, некада само иницијали, а све чешће име, презиме и надимак.
Наравно, све те недоумице се преливају у текстове и прилоге електронских и штампаних медија, који се у борби за тржиште, углавном „држе“ тако разноликих званичних саопштења. Они се много више у пракси оглушују о презумпцију невиности, мада се у саопштењима никад не наводи да је неко нешто починио, него да постоје основе сумње или да је осумњичен.
Станко Бејатовић, професор Правног факултета, потврђује за Данас да се претпоставка невиности не крши уколико се идентитет пунолетних особа објави, али ако се квалификује као „осумњичена“. Законски, откривање идентитета није дозвољено само уколико је реч о малолетним особама.Кодекс новинара Србије, пак наводи да је „новинар дужан да поштује правило претпоставке невиности и не сме никога прогласити кривим до изрицања судске пресуде“.
У смерницама кодекса о претпоставки невиности наводи се и да „заштита приватности и идентитета подразумева не само заштиту имена (означавање осумњиченог иницијалима), већ и заштиту других података који би могли да упуте на његов идентитет: фотографија, адреса, опис изгледа, брачно стање, социјални статус, припадност некој групи, имена суседа, рођака и пријатеља“.
Тамара Скроза, члан Савета за штампу из НУНС-а и новинарка недељника Време, каже за Данас да је за откривање идентитета одговоран пре свега МУП Србије, који саопштава и објављује све податке осумњичених особа, као што су имена, презимена, године и фотографије.
- У старту је крив МУП, али уједно и новинари који то преносе. Иако медији само преносе изјаве државних органа, формално могу да одговарају за то, напомиње Скроза. Како додаје, реч је о елементарном кршењу људских права, јер „откривањем идентитета новинари могу да униште неком живот“.
Највећи проблем у последње време, према мишљењу Скрозе, јесте тај што се, иако се чак и у случају када се не наводе име и презиме, откривају други подаци који указују на идентитет те особе.
Милан Антонијевић, извршни директор Јукома, наводи за Данас да је недопустиво то што се дешава у српским медијима, јер Устав и низ других прописа забрањују непоштовање претпоставке невиности. И он истиче да откривање пуног идентитета осумњичених није забрањено, али да је много већи проблем сама суштина презумпције невиности.
- Дешава се да се на насловним странама објављују фотографије уз које се наводе наслови као што су „убица“, „силоватељ“ „педофил“ или слично, а реч је била само о привођењу. Када једном прође тако нешто, они настављају са тим. Медији тако настављају да се баве уништавањем живота појединаца, објашњава Антонијевић.
Са друге стране, Нино Брајовић, генерални секретар Удружење новинара Србије, сматра да новинари не могу да одговарају уколико преносе изјаву или саопштење надлежних, али да постоји етичко питање, без обзира на то ко је податак дао.
- МУП и медији треба да усагласе критеријуме објављивања пуних имена осумњичених, јер досадашња пракса није добра. Чињење неке особе препознатљивом представља кршење етичког кодекса новинара, наводи Брајовић.
Антрфиле :
Шабић: Најбоље користити иницијал
Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, истиче за Данас да се са „недовољно скрупула односе и медији и МУП“, јер на спектакуларан начин пишу о осумњиченима који се на крају могу успоставити као невини. „Медији морају водити рачина о извештавању о таквим стварима независно од тога од кога су добили информације. Међутим, нема искључивог кривца по том питању, али је најбоље да се увек користе иницијал, каже Шабић.
Бојан Цвејић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.