Вести
12. 05. 2010.
Добрих новинара има за једну ТВ
Бојана Лекић, једна од највећих медијских звезда, о својим „пребезима’’
Интервју
- Ви сте практично прва од великих ТВ звезда која је напустила РТВ Б92 и прешла на РТС. Ста је тада био ваш мотив - бољи услови рада, новац, незадовољство постојећим стањем у матичној кући...?
Ја нисам са Б92 прешла на РТС. Отишла сам са Б92 да не пређем нигде. Мој одлазак био је прва и до сада једина, а надам се и последња велика унутрашња бура у Б92. Званично - разишли смо се поводом велике хајке која је организована око тога што ми је додељена награда БК фондације. Суштински - награду сам и примила из бунта, разочарана склапањем разних дилова који су у потпуности рушили моју слику идеала због којих сам често била у непосредној животној опасности, потпуно спремна да изгубим живот. Толико су тада то биле снажне емоције и веровање у оно што сам радила као новинар и као члан Б92. Данас то многи не разумеју. Данас многи мисле да бих због свега што сам до сада прошла, морала да будем препуна горчине. Али нисам, верујте. Јасно ми је да сам и тада, а и касније, у много чему била наивна, али та врста наивност значи и једну веома ретку чистоту. А ту нема места ни разочарењу, ни кајању.На РТС сам отишла јер су ме људи до којих ми је било стало вратили из Америке знајући да ћу да се упецам на аргумент „колико год је било тешко бити против, теже је бити за, теже је градити“. И тако сам отишла на РТС у тренутку у коме је то био мастодонт, а не систем, у коме су људи били преплашени од новог доба у коме је требало да коначно почну да се баве професионалним новинарством, и у коме је у читавом информативном програму постојао само један прастари компјутер. Од тога сам тамо почела.
- Да ли је растанак са кућом у којој си свашта прошла током деведесетих био емотиван или болан, да ли су колеге и јавност то схватали као „издају’’?
Најболнији у мом животу. Људи су плакали, ја сам плакала. Једно време је обустављен програм и проглашен штрајк, јер су људи мислили да ме тако бране. Било је много искрене патње и неких интереса којих ми нисмо били свесни. Било је, као што сам рекла, и много наивности које смо све свеснији што смо старији.
- Касније сте многе изненадили одласком на БК ТВ. Шта је ту превагнуло?
Највише једна одвратна фаза у мом приватном животу у којој сам изгубила троје мени јако блиских људи који су ми у много чему били ослонац. Двоје су изгубили живот, трећи је из мог живота одлазио на други начин. Са 38 година живота и 20 година рада у новинарству ја сам почињала од нуле, у буквалном смислу. То нисам могла радећи у РТС-у у просеку по 11-12 сати дневно, са мизерном платом. Имала сам име и ништа друго. Лепо је кад те тапшу по рамену, али ти на каси траже да платиш. А негде треба и да живиш. И тако сам била у позицији да изаберем између Пинка и БК. Понуда коју сам добила са Пинка била је у материјалном смислу боља, али са профилом те ТВ куће нисам имала баш ништа заједничко. БК ТВ је у том тренутку била потпуно неуређена, али пуна изузетно квалитетних људи, па ми је био изазов да покушамо да направимо добар резултат. И успели смо, упркос свему. А препреке нису биле мале. Држава је, према процени стручњака, гашењем уместо продајом БК, изгубила 30 милиона евра.
- Да ли вас радује што бар у телевизијском новинарству постоји јака конкуренција, што свакако подиже цену добрим новинарима?
Што би се рекло - не слажем се са питањем. Нити постоји јака конкуренција, нити су новинари добро плаћени. Добрих новинара има таман за једну једину телевизију.
- Из личног искуства - може ли се рећи да су трансфери ТВ звезда код нас уносни, да су у питању „непристојне понуде’’? Да ли се могу поредити са земљама Запада?
Дирљиво ми је колико верујете писању штампе. Ја бих волела да живим у вили коју су ми приписивали таблоиди, али не живим. Да сам на Западу, сигурно бих живела.
Антрфиле : Напредак РТС не примећују само злобници
Квалитет програма РТС подигнут је зато што се на томе интензивно радило од 2000. године у свим сегментима, и програмском и техничком. У том подизању програма учествовало је и учествује јако много људи. Срећна сам што сам и сама дала неки допринос, али без напора свих људи не би било могуће учинити ништа. Зато колегама у РТС честитам на помацима које свакодневно већ десет година праве.
Србија треба да се научи да каже „браво, хвала и извини“. Зато ћу се ја издићи из личног када је у питању оцена рада Саше Тијанића и рећи да је и његов лични допринос подизању квалитета РТС огроман. Сигурна сам да ни он није задовољан свим сегментима програма, укључујући информативни, али да је напредак сталан - то неће да признају само злобни. А злоба је деструктивна особина. То Србији не треба - каже Бојана Лекић.
Д. П.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.