Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Локалне телевизије постају јавни сервиси
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

29. 04. 2010.

Извор: Политика

Локалне телевизије постају јавни сервиси


Европски стручњаци које је Министарство културе ангажовало уз помоћ Брисела како би помогли при изради свеобухватне медијске стратегије Србије Бент Норби Бонде, Андреј Змечек и Александер Бенчек објавиће ових дана анализу наше медијске сцене заједно са својим препорукама како је уредити у складу са европским стандардима.

Како сазнаје „Политика”, стручњаци ће, кад је о електронским медијима реч, предложити битне промене које се тичу намене и висине РТВ претплате, као и оснивање пет до 15 регионалних јавних сервиса који ће се такође финансирати из претплате. Влада није обавезна да прихвати те предлоге, али ће се о њима вероватно већ у мају повести дебата. Регионалне и локалне телевизије, односно оне које још нису приватизоване или уништене лошом приватизацијом, обрадоваће идеја о формирању регионалних јавних сервиса. Нешто слично већ је предлагала група ТВ станица окупљених у Нишкој иницијативи.

О предлозима страних експерата, сматрајући да је за то рано, није желела да се изјашњава Наташа Вучковић-Лесендрић, помоћник министра културе за сектор медија.

– Они ће бити представљени новинарима, а потом ће уследити округли столови у вези са темама које су примећене као релевантне за трансформацију медијске сцене у Србији – рекла је Наташа Вучковић-Лесендрић.

Све тежој ситуацији у локалним медијским кућама допринела је и постојећа законска регулатива. Започета приватизација обустављена је крајем 2007. године, јер су закони о Београду и локалној самоуправи омогућили да држава ипак буде власник електронских медија, што је раније било искључено законима о јавном информисању и радио-дифузији.

Промену власништва медијског капитала додатно је успорила и чињеница да локалне и регионалне телевизије које емитују програм на језицима националних мањина остају у рукама локалне самоуправе. То се понегде и злоупотребило, па се иза тога, како показују подаци достављени из Агенције за приватизацију, „сакрило” 37 медија.

Ипак, до сада је у Србији продато њих 56, од којих је 31 електронски, а 25 су штампани. Са 18 предузећа раскинути су уговори због непоштовања уговорних обавеза.

Нино Брајовић, генерални секретар Удружења новинара Србије, подсећа да се од доношења измена и допуна Закона о јавном информисању ништа није изменило.

– Поред незавршеног процес приватизације, помаци нису учињени ни у стварању стратегије која би требало да реши кључна питања у медијима – истакао је Брајовић и подсетио на још један проблем. Наиме, оснивачи медија могу бити и савети националних мањина, којима је тако отворен пут да преко странака тих мањина врше притисак на „своје” медије.

Због све тежих невоља са којима се сусрећу локални медији забринут је и Ђорђе Влајић, новоизабрани председник Независног удружења новинара Србије. Он је најавио, као приоритет у будућем раду, помоћ локалним информативним кућама. Влајић за „Политику” каже да нејасна законска решења поводом питања чији медији могу бити стварају могућност разних злоупотреба и недопустивог притиска на слободу јавне речи.

– Подсетићу да Устав дозвољава да свако буде власник медија и да се НУНС својевремено бунио против тога, јер је сматрао да се тако ствара предуслов за спречавање приватизације локалних јавних сервиса. Онда је, као што знамо, Закон о информисању забранио власништво државе у медијима, а Закон о главном граду и још неки закони омогућили су постојање власништва локалне заједнице над локалним медијима. И негде то функционише, па имамо добре медије као што је случај у Крагујевцу или у Београду са Студиом Б. Ту се не види претерано утицај власника који усмерава медије ка нечему. Односно, они ту не служе као пропагандни сервис локалне власти. Међутим, у неким другим срединама, локални медији су у јако тешкој ситуацији баш због тих контрадикторности и зависе од поделе власти – рекао је Влајић.

Вишња Дугалић

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси