Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Исти проблеми јавних сервиса у региону
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

28. 04. 2010.

Извор: РТС онлајн

Исти проблеми јавних сервиса у региону


Медијски јавни сервиси у региону изложени притисцима политичара и није реалан онај ко то не призна, сложили су се представници тих медија на трибини у Београду.

Трибина "Јавни сервиси у региону " окупила је у Београду представнике јавних сервиса Србије, Хрватске, Црне Горе и Босне и Херцеговине. Упркос разликама, јавне сервисе региона, брину исте бриге, како да обезбеде стабилно финансирање и како да се изборе са политичким притисцима.

Генерални директор РТС-а Александар Тијанић рекао је да је 95 одсто свог времена на тој функцији провео бранећи се од напада на ту медијску кућу и да га политичари опозиционих странака константно оптужују да се велики део програма РТС-а емитује у корист власти, док политичари владајућих странака сматрају да им треба још медијског простора.

"Срби су једини народ у Европи који 11 сати дневно прати телевизијски програм. Ја сам у последњих пет година, колико сам директор РТС-а, пет одсто свог времена посветио уређењу тог програма. Највећи део времена браним јавни сервис од напада", рекао је Тијанић на трибини "Јавни сервиси у региону".

Саветник управника ХРТ за медије Драгутин Лучић је истакао да није у потпуности реалан свако ко каже да медијски јавни сервиси не трпе политичке притиске.

Генерални директор РТЦГ Бранко Војичић је рекао је да константно трпи притиске политичара владајућих странака, опозиције, као и представника међународних и невладиних организација.

"Тренутно сам у ситуацији да политичари неће да ме контактирају. Сад бих био срећан да ми се јаве, јер је то прилика да се тргује, а РТЦГ је у дуговима", казао је Војичић.

Највећи приходи од претплате

Представници медија су навели да су највећи приходи тих сервиса од преплата, али и да већина има проблем да их наплати.

Тијанић је похвалио Београђане и Новосађане који у највећем проценту плаћају преплату за РТС и навео да између 18 и 42 одсто грађана Власотинца, Врања, Крагујевца, околине Ниша, Ваљева и других места плаћа ту обавезу.

У Хрватској 95 одсто грађана плаћа претплату за телевизију, док у Црној Гори и Босни и Херцеговини претплату плаћа знатно мањи проценат грађана, а чак постоје делови земље у којима нико не плаћа ТВ преплату.

Највећи је буџет Хрватске телевизије од 250 милиона евра годишње, док РТС троши око 80 милиона, а према речима Тијанића, потребно је бар 100 милиона евра годишње.

ХРТ запошљава 3.600 људи, РТС - 3.250, РТВ БиХ - око 900 и РТЦГ -740.

Представник РТВ БиХ Дамир Шимић је рекао је да хрватски политичари у Херцеговини позивају грађане да не плаћају телевизијску преплату, као и да тај медиј има проблема са мерењем гледаности емисија.

Сличне проблеме имају и на Телевизији Црне Горе, док су у Србији и Хрватској "пиплметри" поуздани и показују да су њихови програми гледанији од других телевизија са националном фреквенцијом.

Говорећи о понашању државе, Александар Тијанић је рекао и да је Србија "зла маћеха РТС-у" и да је највећи проблем што неће да нађе начин да надокнади средства од неплаћене РТВ-преплате.

Дигитализација - велики посао

Упитани о дигитализацији, представници јавних сервиса региона су се сложили да је реч о великом послу, а већина сматра да он неће бити завршен до краја 2012. година, за кад је утврђен рок, у складу са првобитном стратегијом ЕУ.

Ипак, према речима Лучића, Хрватска ће тај посао завршити до краја ове године.

Генерални директор РТС-а је оценио да Србија није свесна последица дигитализације ТВ-сигнала и да је, на пример, британски јавни сервис Би-Би-Си дигитализацијом добио 20 нових канала и имао велики проблем да их попуни програмом.

"Имамо огромне архиве и само њихова дигитализација ће коштати око 10 милиона евра, а да не помињем више стотина милиона евра које ће дати грађани за нове телевизијске апарате. Тешко ћемо испунити рок", оценио Тијанић.

Трибина је одржана у Центру за културну деконтаминацију у Београду у организацији недељника "Време" и немачке Фондације "Фридрих Еберт".

Главни и одговорни уредник недељника "Време" Драгољуб Жарковић рекао је да је до сада у организацији тог листа и те фондације одржано око 30 трибина, као и да је данашња о јавним сервисима прва од пет које ће бити ускоро одржане.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси