Вести

26. 07. 2017.

Аутор: Јелка Јовановић Извор: Нови магазин

Зашто није изабран Живојин Ракочевић: Моћ већине против закона

Парламентарна већина није гласала за предлог новинарских удружења да члан Одбора Агенције за борбу против корупције буде новинар Живојин Ракочевић, а предлог омбудсмана и повереника Виду Петровић Шкеро још је бруталније елиминисала – на Одбору, не на пленуму

Зашто скупштинска већина није подржала избор новинара Живојина Ракочевића за члана Одбора Агенције за борбу против корупције? Одговор је – нико не зна сем већине, премда је тај не/избор више него огледало – право лице нових скупштинских обичаја. И, несумњиво, врло значајно за рад ове независне институције и односе законодавне и других грана власти. Упркос томе, то је питање било кратко актуелно и нимало вруће у јавности.

За то како је већина “преломила” да не гласа за предлог два репрезентативна удружења наводно има и званичног образложења, али га још нико није добио на увид. Што није чудно пошто је, руку на срце, свакој парламентарној већини, без обзира на унисоност, тешко да пронађе аргумент против избора Ракочевића. Баш као и против Виде Петровић Шкеро, која је овог пута чудном одлуком надлежног скупштинског одбора избачена из трке. (Види оквир “Случај Шкеро...”).

Једини логичан закључак извела су и новинарска удружења, а може се свести на реченицу: проблем је у предлагачима! Што је нимало увијено Удружењу новинара Србије потврдио и шеф посланичке групе Српске напредне странке и члан надлежног скупштинског одбора Александар Мартиновић, кад је на питање због чега нису гласали за Ракочевића одговорио контрапитањем: “А зашто ваше удружење није реаговало на умрлицу за председника Републике, живог човека, и на насловну страницу НИН-а у којој се Србија пореди са Аушвицом?”

Ракочевић је прошле године на Одбору за правосуђе, државну управу и локану самоуправу, чији је Мартиновић члан, добио подршку већине (13 гласова од 16). Ипак, на гласању у Скупштини прошле седмице имао је само 15 гласова присутних, међу којима и три владајуће већине. Како и зашто, нема објашњења, сем овештале фразе да сваки посланик гласа по савести! Да се Власи не досете јаду, парламент је, после дуго времена, решио да Одбор Агенције уведе у легалне токове јер је изабрао четири члана, па ово тело сада може да ради и одлучује без застоја, мада му недостају још три члана. Сем већ побројаних, ту се као мањак испоставља и кандидат Адвокатске коморе Србије.

До избора четворо Одбор је, словом и бројем, имао само председника и једну чланицу, што је, узгред, четири дана по избору нових стајало као званична информација на сајту Агенције.

Игре са законом и одлукама: Одмах после неизбора Ракочевића овлашћени предлагачи Удружење новинара Србије (УНС) и Независно удружење новинара Србије (НУНС) протестовали су, уз подсећање да су као репрезентативне професионалне новинарске организације Ракочевића предложили први пут августа 2015, а затим и годину дана касније. Такође, рекли су да је место у Одбору Агенције упражњено већ неколико година, након што је истекао мандат ранијем представнику НУНС-а и УНС-а Златку Минићу. “Овај поступак посланика владајуће коалиције показује да власт не жели да у Одбору Агенције за борбу против корупције седи представник новинарских удружења која нису под контролом. Поставља се питање шта то власт жели да сакрије у Агенцији за борбу против корупције”, наведено је у саопштењу два удружења. Питање које далеко превазилази пуко кадровско – шта ускраћивање подршке Ракочевићу значи са становишта Закона и рада Агенције?

“Значи да је закон, заправо, политичка воља, односно оно што одлучи посланичка већина, а њој очигледно није ‘по мери’ кандидат кога су предложила два најрепрезентативнија новинарска удружења. Уверен сам да ће им одговарати евентуални кандидат фантомских удружења чији представници, на пример, у току 2017. по правилу седе у комисијама за расподелу буџетског новца за суфинансирање медијских пројеката. Најсвежији пример је конкурс Града Врања, где су такви “медијски стручњаци” новац грађана безочно поделили партијски послушним медијима. Такво арчење јавних финансија треба да буде у фокусу Агенције за борбу против корупције, у којој зато и нема места за представника УНС-а и НУНС-а”, каже за Нови магазин генерални секретар НУНС-а Светозар Раковић.

Минић, који је и сам својевремено био у “процедури”, указује на два нивоа или два становишта с којих се може посматрати овај однос посланика владајуће партије према кандидатима, свеједно за Одбор Агенције или неко друго тело, РЕМ на пример, па и независно од предлагача: “Један је чисто правни – закон омогућава посланицима да изаберу или не изаберу кога год хоће. У конкретном случају јасно је да механизам Закона о Агенцији за борбу против корупције, осмишљен да штити Агенцију од политичких притисака и да се створи ‘стручно/политичка равнотежа’ у Одбору, не функционише.”

Било је замишљено, подвлачи Минић, који је четири године био члан Одбора, да нико нема и не покушава да оствари пресудни утицај на Одбор. Како подсећа, Агенција је 2013. иницирала измене Закона и предлагала да се додатно умањи могући политички утицај, али Министарство правде није прихватило тај предлог: “Истовремено су ‘пуштани балони’ да би било боље да се Одбор потпуно укине и да директора директно бирају посланици, па је у последњим верзијама те вишегодишње епопеје рада на изменама као компромис задржан постојећи механизам. Изгледало је да функционише. Сада се види да власт жели да манипулише, осигура себи већину, и не само то већ да обезбеди да нико ‘не звоца’, како то рече Вучић, са јавне функције, па макар био у мањини.”

Све што се догодило и догађа, каже Минић, више је него јасан сигнал да Закон треба мењати тако да предлагачи сами именују представнике, “али та одлука о изменама закона је, наравно, у рукама владајуће већине”; “Верујем да би они пре изгласали Закон о престанку важења Закона гравитације на подручју Републике Србије него изменили закон тако да себи, односно владајућој партији, односно Вучићу, умање моћ – стварну, привидну или узурпирану.”

Против људи са”главом и ставом”: Кључно је питање какве су последице бахатог односа према независним телима и хоће ли и ко реаговати? Да ли су грађани уопште свесни значаја тих тела и виде ли разлога да се буне јер им се ускраћује значајан увид у полит-економске токове функционисања система, као што су то установили примерице (грађани) у Румунији, или ће се чекати на нови извештај Брисела? Званични или незваничне поуке. При чему не треба заборавити да је у мајском извештају Европске комисије “Нон папер о тренутном стању у Поглављима 23 и 24”, апострофиран мањак чланова Одбора Агенције као проблем у ефикаснијој борби против корупције и уочено да треба јачати институционалне капацитете и сарадњу на том пољу.

Дерогирање надлежности овлашћених предлагача и игнорисање њихових предлога поднетих у складу са Законом свакако не иду у прилог прокламованој антикорупцијској борби, па и стратегији. Нити их може поништити било чије заклињање да ту нема ничег спорног. А има, и те како.

На питање због чега посланици не бирају легитимне представнике легитимних новинарских удружења, предложене у пуној сагласности са Законом, Светозар Раковић одговара: “Зато што посланичка машинерија владајуће коалиције не жели да ризикује са стручношћу, професионалним ауторитетом и дигнитетом представника репрезентативних новинарских удружења. Зна се, на пример, како је у РЕМ-у радила колегиница Гордана Суша или какав је био ангажман колеге Златка Минића у Агенцији за борбу против корупције. То су људи са ‘главом и ставом, а такви нису подобни за актуелну власт. Потребни су им послушници и не сумњамо да ће их наћи.’“

Минић, пак, упозорава на опасну општу последицу “сваке ‘мале победе’ владајуће странке над правном државом”, односно додатно отварање простора за узурпацију институција и моћи. Дотле да се и неки бенигни отказ може правдати нелојалношћу или несарадњом отпуштеног. У прилог томе иде и став који деле оба удружења да одлука посланика већине да промени одлуку о подршци Ракочевићу и ускрати му парламентарно “да” представља преседан који се може тумачити и као покушај дисциплиновања предлагача. На шта оба удружења неће пристати, укључујући и скупштинску процедуру која ће се поновити.

“Ако је власти стало до јачања институција, тешко да би нашла бољег кандидата од Живојина Ракочевића. Новинарска удружења показала су ту врсту зрелости да предложе образованог, честитог и храброг новинара, који је по тим својствима и јавно препознат. Нажалост, показало се да посланици владајуће коалиције за те квалитете не маре”, каже за Нови магазин Драгана Бјелица из УНС-а.

Преведено, УНС и НУНС ће поново предложити Ракочевића за члана Одбора Агенције за борбу против корупције. И тражиће подршку домаће и међународне јавности у одбрани од оваквог не само законом недозвољивог него и бруталног вида притиска владајуће већине. Не само због ускраћене подршке свом кандидату већ због значаја институције чији би био члан. А која, подсетимо, у фокусу има управо корупцију, сукоб интереса и, можда из угла владајуће већине најважније, финансирање политичких партија. А чак и у врло, врло, крњем саставу, Агенција је поставила шкакљива питања о томе на који начин су странке, укључујући и водеће, прибавиле новац за бројне изборне кампање чији се рачуни још своде.

Случај Шкеро, односно Јанковић & Шабић

Бивша председница Врховног суда Србије Вида Петровић Шкеро, коју су предложили тадашњи омбудсман Саша Јанковић и (још актуелни) повереник Родољуб Шабић, није ни дошла у прилику да осети “сондажу” већине; за то се постарао надлежни Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу, који је јуна прихватио кандидатуру Шкеро, а онда се накнадно сетио да је укине пошто Јанковић више није омбудсман! Саша, који је четири месеца раније поднео оставку, констатовану у априлу. А као в. д. га је наследио Милош Јанковић до избора овог заштитника грађана пре неколико дана. И при свему томе скупштински одбор није, што би се рекло, властан да одлучује о законској утемељености предлога, посебно не са вишегодишњом “задршком”.

“Одредба која овлашћује Одбор да ‘даје мишљење’ не оставља ни минимум могућности да се тумачи тако да Одбору даје право да повуче предлог који су поднели други, по закону изричито овлашћени предлагачи”, оценио је Шабић одлуку да се због истека мандата Саши Јанковићу овлашћеним предлагачима предложи да понове предлог.

Предлагачи

Према закону Одбор Агенције за борбу против корупције има девет чланова. Њих бира Народна скупштина на предлог: 1) Административног одбора Народне скупштине; 2) председника Републике; 3) Владе; 4) Врховног касационог суда; 5) Државне ревизорске институције; 6) Заштитника грађана и Повереника за информације од јавног значаја, путем заједничког договора; 7) Социјално-економског савета; 8) Адвокатске коморе Србије; 9) удружења новинара у Републици Србији, путем заједничког договора.

После прошлонедељног избора предлагачи 6, 8 и 9 немају представнике, премда је ранијима одавно истекао мандат. Остали имају; Државна ревизорска институција доценткињу Економског факултета у Нишу Јелену Станковић, Социјално-економски савет политиколога Ивана Ковачевића, председник (Александар Вучић) доцента Правног факултета Милоша Станковића, а Врховни касациони суд Слободана Газиводу, судију врховног суда у пензији.

Пензионисана суткиња Даница Маринковић изабрана је лане на предлог Административног одбора, а председник Одбора Агенције проф. др Драга Митровић је кандидат Владе Србије.