Вести
13. 03. 2017.
Ко је „отац, муж, брат и тата“ за паланачке новинаре?
Већ више од једне деценије пратим заседање локалног парламента. На сваком заседању, направим много фотографија, у сали или у холу испред скупштинске сале, од којих тек једна или две буду објављене у новинама. Никада до сада нисам, због тога, имала никаквих проблема. Према Закону о јавном информисању, иначе, свако може да фотографише било кога на јавном месту.
Током последњег заседања локалног парламента, док сам фотографисала призоре из хола испред велике сале СО, пришао ми је најпре члан Општинског већа и обратиио ми се речима: „Ко је вама дао право да сликате?“.
Објаснила сам му да то чиним годинама, и замолила га да ми се представи, питајући – „А ко то жели да ми то право одузме?“ Поменути господин је пришао једној групи људи, међу којима су, како сам касније сазнала, били и заменици координатора СНС-а за Паланку, а онда је до мене дошао један од њих, господин са седом брадом: „Зашто фотографишете? Шта тиме покушавате да добијете? Зашто баш нас сликате?“
Представила сам се, рекавши да сам новинар „Недељника“, и замолила да ми се и он мени представи: „Ја сам муж, отац, брат и тата вама свима“, одговорио ми је брадати господин, а затим отишао у скупштинску салу и сео у последњи ред.
На моје питање ко су ови људи, и зашто им смета да их фотографишем, портпарол општине, Даша Станошевић је одговорила: „Знаш, Ивана, то су грађани“. У пролазу, идући ка сали, чула сам да је неко из друштва поменуте господе добацио: „сликајте, нећете још дуго“. Био је то, без сумње, грађанин, али не грађанин нашег града. Свеједно…
Да поновим, Закон о јавном инфоримисању дозвољава да сликате људе на јавном месту. Да није тако, на пример, телевизија не би смела да снима публику за време спортских догађаја, или људе који пролазе улицом. Моје колеге и ја годинама пратимо рад локалног парламента, и никада никоме није сметао објектив, ни фотоапарата, ни телевизијских камера. Остаје зато питање, зашто то смета овој господи?
Не желим да се правдам, али морам да додам, да у тренутку док сам фотографисала ову господу, нисам знала ни ко су, ни шта су, да је то била једна рутинска фотографија. Желела сам да ту фотографију објавим, али ме је један пријатељ посаветовао да то не чиним. Одлучила сам да га послушам. За сада.
Седнице СО у Паланци су још увек отворене за јавност. А, „Недељник“ је, као регистровано јавно гласило, уредно позван да извештава са ове седнице.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.