Вести
12. 03. 2017.
Сњежана Миливојевић: Урушавање новинарства и медија
Уз лак приступ производњи информација, данас сви износе своје истине у јавност и то има неколико последица, а једна од њих је урушавање новинарства и класичних медија какве смо познавали, изјавила је ФоНету професорка Факултета политичких наука у Београду Сњежана Миливојевић.
То је сада друштво ставило пред озбиљан проблем, сматра Миливојевић и упозорава да хиперпродукцију и сензационализацију вести прате комерцијализација и смањење квалитета. Према њеним речима, пошто су укинути путокази који су постојали код конвенционалних медија, појавили су се непознати актери и извори.
То је створило један свет у коме је јавности константно сервирано уверење да је важно како се човек осећа и шта лично о нечему мисли, а не оно што јесте, објаснила је Миливојевић. Она је, као додатни проблем, означила и веома изражену климу антиинтелектуализма и снажног популистичког таласа, који политички меље и развијене демократије. То је контекст у којем свако за доношење јавних одлука може да се ослања само на оно што осећа и жели, рекла је Миливојевић, указујући на доминацију емоција над истином и фактографијом.
У том смислу, објаснила је Миливојевић, када се у развијеном свету говори о пост-истини, не мисли се да је истина нестала, него да се одлуке доносе на основу емоција, уместо на основу фактографије. На том таласу, како је напоменула, Британци су гласали за излазак из Европске уније, док су Американци изабрали краља ријалити телевизије у Белу кућу. Миливојевић је оценила и да су традиционални медији прва жртва информационог друштва и да је тај процесс прилагођавања болан.
Она мисли да је илузија да је реч о урушавању поверења у традиционалне медије, па ће поправљањем поверења и односа са публиком они да се врате тамо где су били, јер више нема тог места где су били традиционални медији. Дигитална галаксија и умрежено информационо друштво изгледају сасвим другачије него друштво које смо познавали и које је било засновано на штампаним медијима, констатовала је Миливојевић. Она је подсетила да је новинарство било професија која је за читаво друштво селектовало информације по одређеним стандардима.
Нити за таквом услугом више постоји потреба, нити су ти стандарди тако јасни као у златно доба новинарства у другој половини 20 века, а и публика то више не очекује од медија, закључила је Миливојевић.
Коментари (2)
Остави коментар13.03.
2017.
Re: Одговор Хм...анонимусу
Драги анонимусу, може дотични стручњак да Вам се свиђа или не, али све што је рекла је део стварности, не само код нас , већ и у свету. На жалост.
ОдговориИ ако ћемо искрено, западни свет (кога, претпостављам, стављате у први план) је много пре нас остао ускраћен за професионално информисање.
Њихов статус је бољи, ако мислите на услове рада и плате у односу на наше, али њихова објективност досеже само до временске прогнозе (мада и ту оману, као кад су превидели снежну олују која је пре пар година оковала Њујорк:)..
Дакле, они су наметнули грађанско, твит новинарство, а ако је нешто опширније од 140 карактера онда је то НАРУЧЕНО (од оних који управљају светом) и посебно ПЛАЋЕНО.
Е, сад, ми каскамо за њима, што се тиче техничке опреме, но садржајно и по "квалитету" смо раме уз раме са њима. Подразумевајући и плаћенике.
Значи, не заваравајте се да су само наше вође лоше, па је и новинарство такво.
Ако мало боље погледате, видећете да су странци власници наших медија, а многе информације су агенцијске. Западне, дакако...
13.03.
2017.
Hm...
Još jedan "medijski stručnjak" govori o medijima. Dotična je samo glasnogovornik interesa upravljača domaćim medijima. Status medija u državama van Srbije je potpuno drugačiji, bolji. Mnogo je "promašenih tema" u njenom izlaganju, ali su, "začudo", sva u funkciji uništenja domaćih medija. Političke nauke iznad medijske struke, kako to "obećavajuće" zvuči.
Одговори