Вести
27. 02. 2017.
„Лоповски медији“ и „бесни фотографи“ (2): Зашто медији краду фотографије?
Непознавање закона о ауторским правима, немогућност да се брзо дође до аутора фотографије, непоштовање фотографа и њиховог рада – неки су од разлога што медији узимају фотографије без дозволе аутора. Многи постану опрезни тек када заврше на суду.
Слободан Крајновић, уредник новосадског Радија 021, за четири године пет пута је био на суду због неовлашћеног коришћења туђих фотографија, а двапут се његов медиј вансудски поравнао.
Каже да сада строго воде рачуна о томе које фотографије користе, али да су раније узимали туђе фотографије без дозволе аутора из чистог непознавања закона.
„Кршили смо ауторска права из незнања, појма о томе нисмо имали док нисмо добили прву тужбу. То је било због фотографије коју нам је послала агенција која је промовисала концерт Слободана Тркуље. Ми смо је објавили и онда нас је ауторка тужила“, каже Крајновић.
У локалним медијима, сматра председница Управног одбора Local Press-a и уредница Лозничких новости Зорица Вишњић, крађа фотографија понекад се дешава и случајно, у брзини, али је велики проблем и незнање њихових новинара, уредника и власника.
„То нису они исти локални медији од пре приватизације. Они су имали добре новинаре. Сада су ти људи углавном отишли. Нови власници су запослили оне који се зову новинарима, а не улажу ништа у њихову обуку и образовање. Неинформисани су о законима и медијима. Данас портал може да покрене ко год хоће, и то су понекад људи без икаквих компетенција“, истиче Зорица Вишњић.
Обрадовић: Судске казне много више од цена фотографија
И док фотографи тврде да локални медији и могу да се „извлаче“ на незнање, новинари националних портала, како сматрају, сигурно познају Закон о ауторским правима.
„Новинари понекад не знају да фотографија мора да се плати, па се омакне. Иако и у локалним медијима уредник то мора да зна, у националним медијима није ствар незнања, већ можда логика: ма, проћи ће“, сматра председник Центра за развој фотографије Звездан Манчић.
Сличан је став и председника Удружења фоторепортера Србије и некадашњег уредник фотографије у Танјугу Срђана Илића, који истиче да непознавање закона не аболира од одговорности.
„Може да се деси једанпут да неко нешто не зна, али не може да се деси да нешто не зна годинама. Такође, мислим да се ради и о варијанти – зашто бисмо платили слике кад можемо да их узмемо? Дакле, чист безобразлук“, сматра Илић.
Уредник сајта РТС-а, једног од највећих портала у Србији, Љубиша Обрадовић, слаже се с тим да непознавање закона не може бити добар изговор ни за кога, али да се грешке дешавају у брзини.
„Динамика објављивања вести на великим њуз порталима је од пет до десет минута. Када се вест појави, новинар нема када да зове аутора или не зна ко је аутор. Понекад мисле да фотографије немају ауторска права, јер није јасно назначено ко је аутор. Фотографи, свакако, имају права да туже, али су проблем судске накнаде које су много веће од цена фотографија на тржишту“, каже Обрадовић.
Не може се, према његовом мишљењу, исто вредновати фотографија рафа са хлебом (због које је, између осталог, и сајт РТС-а тужен) и она која је направљена на ратишту у Сирији.
Насупрот мишљењу Срђана Илића да казне морају бити једнаке и за велике и за мале медије „јер закон мора бити исти за све“, Обрадовић сматра да судови морају висину накнада да прилагоде економској моћи медија.
„Чињеница је да није нанета иста штета аутору ако то објави портал који је на том тексту имао 500 посета, и онај који је имао 500.000 посета. Суд мора да нађе модус да те накнаде буду примерене“, сматра он.
Како се заштитити?
Они који знају да морају да поштују ауторска права, кажу да су почели да развијају механизме заштите како не би завршили на суду.
Након неколико негативних искустава, Слободан Крајновић истиче да се сада у редакцији Радија 021 свакодневно разговара о фотографијама и да не користе оне за које нису сигурни ко им је аутор, а обрисали су и читаву базу архивских фотографија.
„Када смо крајем 2015. године покретали нови сајт, ја сам програмерима рекао да оставе само фотографије у вестима из Новог Сада, јер су то наше фотографије. Све архивске вести су и даље ту, али без илустрације. Сада имамо правило да порекло фотографије мора да буде проверено, дакле – или да буде наша, или од неког ко нам је дао писану дозволу, или нека са бесплатних сајтова“, објашњава Крајновић.
И он сматра да је у читавој причи око ауторских права најспорнија висина казни уколико до суда дође, те препоручује медијима да увек најпре покушају да се вансудски нагоде са аутором.
На питање како се РТС штити од тужби, Љубиша Обрадовић каже да користе генеричке фотографије, фотографије које имају ознаку CC (creative commonc– бесплатне су) и најстроже је, према његовим речима, забрањено користити фотографију чији аутор није познат или није дао дозволу за њено коришћење.
Користе, наравно, и фотографије агенција.
„Дешава се да медиј купи фотографију од агенције, после пет година истекне рок, и онда аутор тужи. Ми такав проблем, на срећу, још нисмо имали. Ипак, сада користимо услуге једне стране агенције са којом имамо уговор да неограничено можемо да користимо фотографије. Све мање ћемо користити услуге домаћих агенција. Бићемо принуђени на то, због таквих услова“, објашњава Обрадовић и саветује свим медијима да не користе фотографије за које нису сигурни ко им је аутор или немају његову писану дозволу.
Сви саговорници се слажу с тим да је едукација новинара и уредника кључни корак у поштовању ауторских права фотографа, а Недим Сејдиновић из Независног друштва новинара Војводине подсећа да је за то згодан и Водич кроз ауторско право Асоцијације онлајн медија, као и радионице и семинари на ову тему.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.