Вести

23. 02. 2017.

Аутор: Денис Колунџија Извор: Цензоловка

Трамп у акцији: Медије понижавао и произвео их у непријатеље америчког народа

По ономе како су накнадно окарактерисали Трампов излив гнева током обраћања у Источној дворани Беле куће, чини се да је самим новинарима то све изгледало горе од најгорег Трампа из кампање – дивље, агресивно и помахнитало.

Конференција за новинаре сазвана је изненада (извори кажу да је ујутру рекао сарадницима „хајде да данас организујемо пресер!“) у четвртак у подне.

Без обзира на ванредност, за сусрет с медијима није да није било повода: под притиском јавности председник је нетом остао без веома важног сарадника, а још једно место у његовом тиму, опет под притиском, остало је упражњено.

Свом новом предлогу једва је посветио више од неколико уводних минута. Онда је кренуо да се дичи успесима који су постигнути у кратком року упркос хаосу који је, нагласио је, наследио од претходне власти. Нови пројекти, нове фабрике, много нових радних места, борба против корупције и све по реду.

И све би, каже, било још и боље да нема – медија.

„Извините, само да се зна, ми вас не мрзимо“.

Пред присутним новинарима на пресеру, ’ладно је рекао да жели да се обрати директно народу. „Јер, многи вам новинари неће рећи истину“, објаснио је. Многи не говоре у име народа, већ, одмах је додао, у име интереса оних који су навикли да профитирају од урушеног система у земљи.

Обожавају да објављују измишљотине. У неким медијима, предочио је, осећа мржњу и бес према себи. Али има и медија који су коректни.

„Извините, само да се зна, ми вас не мрзимо“, узвратио му је новинар из највише пута прозваног медија током пресера.

Онима који су се одважили да му поставе права, али за њега очито неугодна питања, говорио је „Ућути“, „Седи“, „Из ког сте ви медија? Аха, дивно!“

Ако су током 77 минута дуге конференције за новинаре присутни падали у понор неверице, шапућући „Шта је ово?“, „Ово није нормално!“, „Шта, дођавола…“, дан касније добили су разлог и да се озбиљно забрину.

Оптужујући их да упорно објављују само измишљотине о њему и његовој администрацији, Доналд, дакле, Трамп их је проказао као – непријатеље америчког народа. На Твитеру је неке и поименце прозвао, што не значи да непрозвани имају разлога да се осећају поштеђено. Или, далеко било, безбедно.

„Медији који пласирају лажне вести (Њујорк тајмс, NBC News, ABC, CBS и CNN) нису моји непријатељи, већ непријатељи америчког народа!“

(У твиту који је касније избрисао Трамп је споменуо „само“ Тајмс, NBC и CNN, а све је зачинио ускликом „болесно!“)

Бити непријатељ америчког народа никад није била титула за понос: онај који је понесе, бивало је, или заврши у затвору или као Осама бин Ладен.

Зато је, иако навикнути на читав асортиман увреда („нечасни, непоштени, лажљиви, посрнули…“) још из периода кампање, ово и те како добар разлог да се у америчким медијима упали најцрвенији могући аларм. Они које Трамп отворено таргетира обично не пролазе добро.

Непријатељи председника постају и непријатељи његових следбеника. Тачка.

Трампове лажи

„Мислим да ову поруку председника сви треба да схвате озбиљно“, објаснио је шеф Трамповог кабинета Рајнс Прибус.

На питање водитеља CBS шта би урадио када би неко послушао Трампа и поступио у складу с његовом оптужбом на рачун медија, Прибус је узвратио да не разуме шта се под тим подразумева.

„Ми никад не бисмо одобрили насиље. Оно што ми одобравамо и подржавамо јесте критичко мишљење.“

За самог председника, као и његово окружење, проблем с медијима почиње и завршава се са, наводно, лажима које свакодневно објављују. У Трамповом односу с медијима ово није ништа ново – ново је само то што више не може да „медијске лажи“ свакодневно оповргава пред својим присталицама. Преостао му је само Твитер.

Није нов ни Трампов поглед на истину – с настојањем да је негира, заобиђе, сервира лажи или макар тзв. алтернативне чињенице, Трамп није престао ни после уласка у Белу кућу.

Нападајући медије у минули четвртак за константо пласирање лажи, сам Трамп је истовремено изнео неколико. Једна од њих је да је на изборима освојио 306 електорских гласова (заправо, освојио је 304) и да је то најубедљивија победа још од Роналда Регана (не, није: више електорских гласова освојили су и Бил Клинтон и Барак Обама, па и Џорџ Буш старији).

„Господине председниче, зашто би вам Американци веровали када износите такве податке?“, упитао га је новинар након што му је предочио чињенице о изборним резултатима у последње три деценије.

„Ја сам добио такве информације. Не знам, тако су ми рекли. Имали смо веома, веома велику разлику (у броју електорских гласова, у односу на Хилари Клинтон, прим. а.).“

Горе од најгорег Трампа из кампање

По ономе како су накнадно окарактерисали Трампов излив гнева током обраћања у Источној дворани Беле куће, чини се да је самим новинарима то све изгледало горе од најгорег Трампа каквог памте из кампање.

„Агресивно“ и „помахнитало“, описао је делић атмосфере на пресеру енкор CNN Џек Тепер.

У томе што је добар део пресера посветио кињењу медија, новинари нису само препознали наставак настојања да се медији и оно што објављују делегитимишу, да се релативизује статус чињеница, да се за све лоше у његовом раду окриве злонамерни медији и, напослетку, да кроз перманентно указивање на „лажне вести“ које објављује већина медија, поверење јавности у такве падне још ниже од садашњег ионако ниског нивоа. С циљем да се „истина“ коју саопштава ауторитет прихвата здраво за готово.

У тој накани новинари су пословично каменчићи у ципели.

Било је ту, међутим, још нечега. Неколико дана пре пресера било је, иначе, и најнепријатније за председника САД откад је положио заклетву: најпре је морао да отпусти Мајкла Флина, саветника за националну безбедност, а потом се Трампов кандидат за секретара за рад Енди Паздер захвалио на поверењу и – повукао.

О Флину, једном од Трампових највернијих сарадника, медији су открили да је без овлашћења – дакле, док је Обама још седео у Белој кући – водио разговоре с руским амбасадором у САД о нетом појачаним Обаминим санкцијама Русији.

Цурило је на све стране

Трампов гнев је, испоставило се, био подстакнут управо, како тврде амерички новинари, до сада незабележеним цурењем информација из председничке администрације: у претходних месеца дана јавност се упознавала с транскриптима телефонских разговора председника са страним државницима, о сапунским дворским интригама, а чак су до новинара стизали нацрти одлука које председник тек треба да потпише.

Ипак, текстови о саветнику за националну безбедност прелили су Трампову чашу (каквог ли је облика, е то у медије још није процурило): Трамп је признао новинарима да је морао да га отпусти јер се испоставило да је Флин обмануо потпредседника САД Мајкла Пенса о садржају разговора с руским амбасадором. Потпредседник САД је у јавним наступима, наиме, говорио како Флин у комуникацији с амбасадором није ни поменуо санкције.

Од човека који је доказао да нема дилему о томе да ли му је дражи П(л)атон или истина, заиста нико није очекивао да ће се изнервирати – због лажи. Ускачући сам себи у стомак, Трамп је чак изјавио да је цурење информација о том догађају било стварно, али да су извештаји о томе били – лажни. Јер су их објављивали медији који доказано објављују само „лажне вести“.

Побијање Трампових тврдњи о „историјском броју присутних на његовој инаугурацији“, „милионима без права гласа који су гласали за Хилари Клинтон“ или о „рекордној победи на изборима“, било је вредно у најгорем случају тек председниковог презира у виду „твит олује“ и мантри о, наравно, „непоштеним медијима“. И, колико год га све то нервирало, а прсти обично били неконтролисани на тастатури телефона, никада се није одважио да медије уведе у хол „непријатеља америчког народа“.

Трамп је врло брзо постао свестан да са новинарима не комуницирају – и свашта им прослеђују – само службеници које је наследио од Обаме, већ и они које је лично поставио. А у све то умешане су вероватно и обавештајне агенције. Најављујући истрагу о томе ко одаје тоне разноразних, па чак и поверљивих информације, Трамп се заправо обрушује на врсту коју не може да поднесе – нелојалне.

И не би то толико био проблем када би изнад лојалности стајала приврженост законима. Текстови у Њујорк тајмсу и Вашингтон посту о „случају Флин“ указују на то да су Трампа и његово окружење надлежне агенције потанко известиле о разговору бившег саветника с руским амбасадором. Поред осталог, и о санкцијама и како ће оне бити укинуте.

Флину су главе дошли, дакле, нелојални – не његово евентуално кршење (Логановог) закона, нити, далеко било, његова нелојалност Трампу. Па он није обмануо Трампа, већ евентуално потпредседника САД. А и то не би био проблем да су медији ћутали о томе.

У ствари, највећи проблем представља му то што је остао без верног и веома важног сарадника. Е да – и то што није имао куд него да „лажљивим, непоштеним медијима“ призна да, барем јавно, не трпи – лагање.

Све оно да их неко плаћа, да служе туђим интересима и да их је брига за обичног грађанина, очито их није опаметило. Сад је сазрело да буду преведени у непријатеље народа, па нек виде шта ће и како ће даље. И ко ће таквима веровати када објаве било шта неприлично о председнику и његовим сарадницима? Председнику Сједињених Америчких Држава, дакако.

И Фокс је схватио: Председник прешао црвену линију

Управо у емисији коју је Трамп на пресеру истакао као „пријатељски настројену“, „Фокс и пријатељи“ (емитује се на републиканцима наклоњеном Фокс њузу), енкор те куће и модератор једне од прошлогодишњих председничких дебата, Крис Волас, стао је у одбрану прозваних колега и медија.

„Новинари критикују председнике, али и они воле да узврате критиком, и то је у реду“, казао је Волас. „Али кад каже да су медији непријатељи америчког народа, мислим да је председник тиме прешао црвену линију.“

Трамп је својом оптужбом узнемирио чак и саме републиканце. Један од најгласнијих Трампових критичара, утицајни али и својеглави сенатор Џон Мекејн рекао је енкору NBC Чаку Тоду да је гушење медија модел који примењују – диктатори!

„Не подносим медије, а тебе, Чак, нарочито“, обратио се Мекејн Тоду, „али је чињеница да сте потребни друштву, и да су нам потребни слободни медији. Диктатори учвршћивање своје моћи започињу управо гушењем слободне штампе. Ипак, ја не тврдим да председник Трамп покушава да буде диктатор, већ само то да морамо бити свесни неких лекција из историје“, казао је републикански председнички кандидат на изборима 2008. године.