Вести
13. 01. 2017.
ЕК: Нема једноставног решења за лажне вести
Европски комесари за дигитално тржиште и правду указали су на проблем лажних вести у ЕУ, али су упозорили да нема једноставног решења за то. Они су истакли да то питање не треба решавати тако што ће неко одлучивати шта је истина а шта није, као у Орвеловој "1984".
Брисел не брину само вести које се пласирају из Русије већ и обмањујуће приче против ЕУ у британским таболидима. Утицај у Европи шири и амерички сајт који негује ултрадесничарске идеје и није се либио да објави нетачну вест да су људи који су узвикивали Алаху акбар запалили цркву у Дортмунду.
"Лажне вести – то је популарна тема, тема у средишту пажње, али нема лаког решења", рекао је европски комесар задужен за јединствено дигитално тржиште у ЕУ и бивши естонски премијер Андрус Ансип.
Он је рекао да верује саморегулацију. "Лажне вести су лоша ствар, али по мом мишљењу, 'Министарство истине' је такође лоше", рекао је Ансип 10. јануара новинарима, помињући тоталитарну институцију из романа "1984" британског писца Џорџа Орвела, пише Еуобзервер.
Комесарка за правду Вера Јурова је рекла да чланице ЕУ треба да донесу "добре и одговорне одлуке" у вези с тим.
"Обоје смо живели дуго под диктаторским режимом министарстава истине и зато смо обоје врло осетљиви на то. Желимо да видимо да чланице доносе добре и одговорне одлуке", рекла је Јурова која је Чехиња.
Јурова је рекла да је задовољна што је питање говора мржње на интернету регулисано тако да се брише говор који је законом забрањен, попут регрутовања џихадиста путем интернета.
"На пољу пропаганде је много теже", рекла је она и додала да би стриктно уређење тог питања значило да постоји неко ко полаже право на истину.
Питање лажних вести доспело је у жижу јавности пошто је новоизабрани амерички председник Доналд Трамп осудио медијске извештаје да руска обавештајна служба поседује материјал којим би могла да га уцењује. Извештаји су били засновани на процурелим досијеима које је наводно написао бивши британски шпијун, а наводно укључују и то да је Трамп снимљен у друштву проститутки у Москви 2013.
Трамп је рекао да је реч о лажним вестима и политичком лову на вештице.
Међутим, и сам Трамп, као и присталице Брегзита и британски таблоиди, имао је користи од лажних прича.
У међувремену, руски и проруски медији су ове недеље објавили да су САД послале више од 3.000 тенкова у Европу у оквиру припрема "рата" против Русије. У стварности упућено је 87 тенкова у циљу одрвраћања, пише Еуобзервер.
Русија није једини извор лажних вести. Извори ЕУ су једнако забирнути због обмањујућих прича против ЕУ у британским таболидима.
Бреитбарт, амерички сајт који подржава Трампа и пропагира ултрадесничарске ставове, такође се шири Европе пошто намерава да отвори и сајтове на немачком и француском.
Тај сајт је 3. јануара објавио да се "руља од 1.000 људи" који су узвикивали исламистичке слогане, сукобила с полицијом и запалила најстарију цркву у Немачкој у Дортмунду, али су власти брзо зауставиле те гласине. Дортмундска полиција је саопштила да информација није тачна али се Бреитбарт није повукао вест.
Локални медији су јавили да је залутали ватромет изазвао мали пламен на делу заштитне мреже на цркви и да је угашен после 12 минута. На цркви није горео кров нити је црква најстарија у Немачкој, пренео је Гардијан 7. јануара.
Немачки министар правде Хајко Мас је половином децембра рекао да ће Немачка примењивати закон против намерног дезиформисања и да се под слободом говора не могу штитити клевета и обмањивање.
Европска спољнополитичка служба има мали тим званичника и дипломата који су задужени за раскринкавање странке пропаганде, али позиви посланика Европског парламента да се појачају капацитети тог тима нису наишли на разумевање.
Лакше је изаћи на крај са хаковањем
Ансип је оценио да се са хаковањем може лакше изаћи на крај.
Подсетио је да је Естонија претрпела сајбер напад када је 2007. у Талину уклоњен совјетски споменик, а да су захваљујући сарадњи различитих служби и тимова за ИТ безедност онемогућена већина напада. "Успели смо да осујетимо нападе и пре него што су стигли до нас", рекао је он.
Ансип је рекао да ниједна чланица ма колико велика била није у стању да се сама бори против сајбер напада.
Он је рекао да Комисија жели да уложи додатних 1,8 милијарди евра у сајбер безбедност, као и да чланице ЕУ морају да, попут САД, војни буџет више троше на одбрану од сајбер напада и да национална тела надлежна за борбу против напада хакера морају блиско да сарађују.
Недавно истраживање америчких обавештајних служби показује да постоји ризик од покушаја руских хакера и медија да утичу на предстојеће изборе у Холандији, Француској, Немачкој и Шведској.
Европски комесар задужен за безбедност Џулијан Кинг рекао је за Фајненшал тајмс од 9. јануара да су и институције ЕУ често мета хакерских напада. Он је рекао да је прошле године било 20% више покушаја упада у Европску комисију.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.