Вести
28. 12. 2016.
Јавни медијски сервис не сме да зависи од новца који додељује влада
Док се посланици утркују у додворавању бирачима који не желе да плаћају претплату, једини начин да се обезбеди уређивачка независност и квалитетан програм РТС-а и РТВ-а јесте финансијска независност, а она се може осигурати само уколико грађани наставе да плаћају јавни сервис.
Основни предуслов за уређивачку независност јавног медијског сервиса (ЈМС) у Србији јесте да не зависи од новца из буџета.
У земљи са ауторитарном владом и истањеном демократском супстанцом постоји само једно правило ког би се требало држати када је реч о финансирању јавног медијског сервиса. Финансирање не сме бити доминантно из буџета!
Посланици у Скупштини Србије требало би да се боре за повећање таксе, а не за њено укидање, ако желе да имамо квалитетан јавни медијски сервис који публици нуди разноврсне програме у којима се могу чути различита мишљења и у којима се негује дебата о кључним друштвеним питањима.
Да би јавни медијски сервис остваривао јавни интерес и био у функцији грађана, он мора да има уређивачку самосталност. Предуслов уређивачке независности јесте финансијска независност. Финансијска стабилност ЈМС-а не сме да зависи од воље било које владе!
Ниједна ауторитарна влада у новијој историји Србије није пропустила прилику да злоупотреби свој положај моћника који дели из вреће и да на овај или онај начин утиче на уређивачку политику јавног медијског сервиса.
Само у стабилним демократијама са дугом традицијом, овакво решење могло би да се примењује без страха да ће бити угрожена основна људска права, као што су право на слободно изражавање и објективно и квалитетно информисање. Али не и у земљама сличним Србији.
И опозиција за финансирање из буџета
Занимљива дискусија на ову тему водила се у српском парламенту у уторак увече (27. децембар 2016), након које је усвојен предлог да грађани и наредне две године плаћају таксу од 150 динара, што значи да ће доминантни извор финансирања ЈМС-а и даље бити средства из буџета.
Поједини представници опозиције успротивили су се даљем плаћању таксе за јавни медијски сервис у чијим информативним програмима доминирају политички ставови актуелног премијера и владајућег СНС-а и у којима нема простора за опозициона мишљења.И добар део опозиције верује да би јавни сервис требало финансирати само из буџета!
Када би ова такса била укинута, јавни сервис би зависио искључиво од одлука владе која располаже буџетом, што би га довело у још незгоднији положај када је у питању очување уређивачке независности.
Сваки медијски сервис који дугорочно зависи од расположења гарнитуре на власти лако може да склизне у аутоцензуру и да прибегне уређивачком концепту у коме се фаворизује доминантна политичка опција.
Законско решење да грађани плаћају таксу не треба укидати, напротив, идеално би било када би јавни сервис могао да се финансира првенствено од средстава која се прикупе на тај начин. Најбоље је када се телевизије чија је улога да извештавају у интересу јавности финансирају од новца оних који их и гледају.
Најпознатији јавни сервис који се издржава од претплате сигурно је британски ББЦ. (Да би сачувао своју независност, ББЦ не продаје ни рекламно време, а поред новца од претплате, рад ове куће финансира се и од зараде коју ББЦ оствари из својих комерцијалних активности.)
Проблем јавног медијског сервиса у Србији није у томе што се плаћа такса, већ што је износ те таксе недопустиво мали, па јавни сервис не може опстати без пара из буџета, што га чини зависним од расположења владе, тј. владајуће политичке опције.
Парламент не треба да се бави претплатом
Законом о јавним медијским сервисима из 2014. године предвиђено је да се „основна делатност јавног медијског сервиса финансира из таксе“ (члан 37), као и да висина таксе не може износити више од 500 динара, колико су грађани и плаћали претплату која је, на предлог премијера, укинута 2014.
Када би се плаћала такса од 500 динара, јавни сервис би, само од овог извора, годишње имао на располагању око 120 милиона евра, што је неупоредиво више од износа којим на годишњем нивоу сада располаже.
Према речима министра Вукосављевића, изговореним у парламенту, укупна средства за ЈМС сада износе „једва 70 милиона евра“ и то када се саберу и приходи од таксе, из буџета и од оглашавања.Није тешко замислити колико би се тек унапредила финансијска стабилност РТС-а и РТВ-а када би претплата (или такса) била једнака оној у Хрватској или Словенији, где грађани плаћају нешто више од 10 евра месечно. То би и даље било бар за 50 одсто мање од месечног износа који више од половине домаћинстава у Србији издваја за кабловску телевизију.
Посланици не треба да траже укидање таксе и да прете да је неће више плаћати. Сасвим супротно, треба да нађу начина да издејствују повећање таксе уколико желе јавни сервис са независном уређивачком политиком.
У ствари, о висини таксе не би ни требало да одлучују посланици. Наведеним законом је предвиђено да о висини таксе, као и о њеном усклађивању, одлучују заједнички управни одбори РТС-а и РТВ-а, па се поставља питање зашто се овом темом уопште баве влада и парламент.
Да не буде забуне, рад јавних сервиса треба финансирати и из буџета, важно је само да то није искључив или доминантан начин финансирања. Држава је, у складу са препорукама Савета Европе, али и домаћим законом, дужна да води рачуна о ЈМС-у, да му омогући потребне услове за рад, што значи и да обезбеди његово стабилно и довољно финансирање.
То, међутим, нипошто не сме да значи да држава може на било који начин да утиче на његов рад – јавни сервис мора да има своју уређивачку и управљачку независност. За Савет Европе опстанак независних јавних медијских сервиса представља најважнији гарант слободе изражавања и информисања.
ЕУ од влада земаља чланица и земаља кандидата очекује да штите модел информисања који негују јавни медијски сервиси, а не да га урушавају.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.