Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
30. 12. 2009.
Локални медији се продају будзашто
Агенција за приватизацију најавила је недавно аукцијску продају 70 одсто друштвеног капитала у 12 радио и ТВ станица.
Промена власништва најављена је за јавна РТВ предузећа из Обреновца, Ваљева, Младеновца, Чачка, Пожеге, Барајева и Смедерева са око 250 запослених. После приближно две године паузе и премашеног законског рока рекло би се да се приватизација електронских медија помера са мртве тачке.
Почетне цене за поједине станице различите су, неке упадљиво ниске, што зависи да ли предузеће у „мираз” носи пословни простор или не, у каквом је стању опрема и слично. Једна од најнижих је почетна цена за ЈП ТВ Смедерево (43 радника) од само 90.000 динара али и обавезу будућег власника да за минималне инвестиције издвоји бар два и по милиона динара. Понуда за Радио Обреновац (18 запослених) износи 134.000 динара (мање од 1.500 евра), а минимум обавезног улагања је 75.000 динара!? За 70 одсто капитала ЈП РТВ Врњачка Бања (44 радника) потребно је 283.000 а будући власник морао би да инвестира бар 1,3 милиона динара. Друге станице из овог пакета имају веће цене па је за Радио Чачак потребно више од шест милиона динара а коју хиљаду мање за ТВ у истом граду. За ЈИП Радио Ваљево почетна цена је 5,77 милиона а за ТВ Ваљево само 289.000 динара.
Почетна цена, како наводе у Агенцији за приватизацију, одређује се у складу са Уредбом о продаји капитала и имовине јавном аукцијом а „основ за утврђивање минималног износа инвестиција представља годишња амортизација предузећа, на дан процене вредности капитала и имовине, односно 150 одсто годишње амортизације”.
– Продајну цену диктира тржиште, односно интересовање потенцијалних купаца. Извесно је да већи број учесника на аукцији подразумева и подизање продајне цене. Неретко, дешава се и да надметање између само два учесника, такође значајно увећа продајну цену у односу на почетну. Продајна цена директно зависи од интересовања купаца на јавном надметању – наводе у Агенцији.
Приватизацију медија закочили су крајем 2007. године закони о главном граду односно локалној самоуправи којима је омогућено да држава (поново) буде власник медија, а што је претходно другим законима било искључено. Будућа аукција заснована је на изјавама самих предузећа односно локалних самоуправа као оснивача, да поменуте РТВ станице не емитују програм на језицима мањина и уз сагласност Министарства културе, што је услов да се могу продати.Иако надлежно за медије, то министарство не располаже прецизним подацима о броју до сада приватизованих радио и ТВ станица.
Наташа Вучковић Лесендрић, помоћница министра културе за медије, подсећа да тај сектор нема сопствену статистику, већ користи податке Агенције.
– Обавеза министарства је да обезбеди позитивно мишљење када неки локални електронски медији крену у приватизацију. Немамо података под којим условима се медији приватизују, по којој цени, како касније послују. Наша обавеза завршава се када за електронске медије, у складу са Законом о радиодифузији, а за штампане у складу са Законом о јавном информисању, дамо позитивно мишљење за њихову приватизацију. Ови закони прописују обавезу да се медији приватизују и у складу са тим, мишљење министарства увек је било позитивно и никада никоме нисмо оспорили да уђе у приватизацију – објашњава саговорница.
Антрфиле : Поништена свака четврта приватизација
У Агенцији наводе да је до сада приватизовано 27 предузећа из области радиодифузије односно – једна трећина док 55 станица чека на продају. Ове потоње су у различитим фазама припреме, код неких се процењује вредност имовине и капитала. Међу приватизованим кућама, према подацима Агенције, највећу цену од 897.000 евра оствариле су „Ибарске новости ”( недељник, радио и ТВ) из Краљева, затим Радио ТВ Подриње из Лознице (680.000 евра) и РТВ „М” из Сремске Митровице (657.000 евра), док су остале продате по знатно нижим ценама. Али, добра цена не гарантује увек и успешну приватизацију.
Од 27 приватизованих предузећа, Агенција је у седам случајева раскинула уговоре са новим власником. Практично, свака четврта приватизација електронских медија је поништена. То се десило и „Ибарским новостима” и ТВ „М”, али и Културно-информативном центру из Бајине Баште, Радио Сомбору, ТВ Горњи Милановац, РТВ ВГ-4 из Књажевца и Радио Коцељеви. Агенција је по закону обавезна да контролише да ли купци испуњавају обавезе из купопродајног уговора, да ли су исплатили уговорену цену, договорени обим инвестиција и друге. Запослени у многим од приватизованих станица суочавали су се са задоцнелим па и умањеним зарадама, променом делатности, штрајковима, одсуством социјалне сигурности.
Марија Петрић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.