Вести
11. 05. 2016.
Негативан тренд медијских слобода у Југоисточној Европи
Поредећи податке из истраживања Репортера без граница од 2015. и 2016. године, види се општи негативни тренд када су у питању медијске слободе у земљама Југоисточне Европе.
Уз изузетак Црне Горе, Румуније и Србије, које су у последњих годину дана побољшале своју позицију на тој листи, забрињавају негативне тенденције у новим чланицама ЕУ из региона, попут Хрватске и Бугарске, речено је на панел дискусији "Алтернативе старим структурама - развој медија у централној и југоисточној Европи" одржаној другог дана Медијског конгреса у Лајпцигу, у Немачкој.
"Оног тренутка када једна земља постане чланица ЕУ, недостају корективни инструменти којима би Брисел могао да утиче на стање медија у својој чланици. У случају Бугарске и Румуније, преостало је још једино условљавање шенгенским статусом. За Хрватску ЕУ више нема начина да утиче на развој медијске панораме, који је отишао корак уназад", сматра Кристијан Шпар, који води медијски програм Југоисточна Европа Фондације Конрад Аденауер у Софији.
Хрватска је за последњих годину дана пала на листи Репортера без граница за четири поена и тренутно се налази лошије позиционирана од суседне Србије, кандидата за чланство. Од Србије је, у региону, једино Румунија боље оцењена.
О перспективама приближавања Србије Европској унији и томе како би оне могле да утичу на медијску браншу говорио је Бранко Чечен из Центра за истраживачко новинарство Србије, који сматра да се независно новинарство налази у парадоксалној ситуацији.
"Финансирања организација цивилног друштва, па и независних медијских пројеката, смањена су на трећину досадашњих, јер овај регион полако престаје да буде препознат као важан или интересантан за остатак Европе, у светлу криза са којима је суочена у Украјини, на Блиском истоку или северу Африке. Оног тренутка када уђемо у ЕУ, преостаће једино фондови из Брисела, а они се попут ИПА пројеката каналишу преко Владе. Сад, која ће Влада, садашња или будућа, бити вољна да плаћа оне који је критикују и чине да медијска слика о њој буде лошија од оне коју су замислили? Можда негде постоји, али не у Србији", навео је Чечен.
За Ива Прокопиева, медијског могула из Софије, који води концерн Економедија, главни проблем финансирања медија полази од економске кризе 2008.
"Медији су циклична бранша и дубоко зависни од економске ситуације. Ако се она развија и медији расту. Од 2008, тренд је и у свету да је драстицно пала продаја штампаних медија, циркулација и издвајања оглашивача", рекао је Прокопиев.
"Уз то, велике новинске куће су у последњих десет година промениле своје власнике, попут Финанциал тимеса, Wалл стреет јоурнала и Тхе Ецономиста, а то су тектонски поремећаји у кратком периоду" каже Прокопиев.
И Чечен и Прокопиев се слажу да је јачање независних институција и посебно независног судства, предуслов уређивања медијског простора. Прокопиев је навео да у Бугарској постоји релативан медијски плурализам, да је судство независно, али не и тужилаштво.Тиме су политичке елите, у комбинацији медија које контролишу и тужилаштва, у позицији да врше притисак на опоненте.
Чечен је навео јасну спрегу власти у Србији и великих оглашивача, као главни инструмент контроле медија."Раније смо имали тајкуне који врше такав утицај, али они су сад стављени у страну и иза највећих оглашивача стоји гола политика" закључио је Чечен.
Да су медији и политика често супротстављени, чуло се на уводној дискусији, али тренутно се налазе на истој страни у проблему губитка веродостојности. Колико томе доприноси технолошка револуција, у којој медијски конзументи путем бројних онлајн канала комуникације траже само оно што већ знају, чиме добијају потврду, а не и објективну информацију?
Тања Бекет, новинарка Би-Би-Си-ја, мисли да упркос свеопштој површности, публика жели да чује дискусију и дубље анализе.
“Мислим да постоји тржиште за дубљу анализу. Проблем је у томе што је то прилично скупо произвести. Не верујем да интернет то мења. Интернет је за људе који желе одмах да буду у току. Ако желе анализу вести, мислим да још увек има простора за добре, аналитичке њуз програме. Заправо ми се чини да је тако, сада више него пре. Питање је само да ли сте сигурни да имате публику и новац за тако нешто”, оцењује Бекет.
Коментари (1)
Остави коментар11.05.
2016.
uh
a ja pročitala "medijskih spodoba"....
Одговори