Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Командант Марк, Блаф и Жалосна сова…
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

11. 04. 2016.

Аутор: Новица Савић Извор: www.ebranicevo.com

Командант Марк, Блаф и Жалосна сова…

Независност. Ту реч кроз историју најчешће су помињали и за њом чезнули они који је нису имали. Индијци док су се ослобађали Империје у којој "сунце никад не залази", Американци су јој посветили и Декларацију кад су Командант Марк, Блаф и Жалосна Сова, са све Флоком, најурили Енглезе преко Велике баре, разне егзотичне пацифичке државице које су скидале јарам западних империјалиста и експлоататора...

Код нас је некако на мала врата у речник уведена после петооктобарске револуције. А онда се примила, добила ореол узвишености, аксиома, нечега у шта се не сумња већ се само прихвата и подразумева.

Одакле баш та реч да добије такво магично својство? Ко јој га је дао? И ко је највише спомиње и дан данас? 

За разлику од примера наведених на почетку текста, српска "независност" није намењена целом народу, већ појединцима и мањим групацијама.

За њу се хватају и најчешће је потежу одређени припадници новинарског еснафа, кад хоће да докажу своју ексклузивност. "Независност" је тако постала ем магична реч, ем алиби за све: “Знаш, ово мора да је истина, чим је то објавио независни сајт или новинар”. 

Поред независних сви остали су, наравно, морали постати зависни. Тако су, рецимо, сви медији који добијају новац за финансирање из домаћих извора зависни, за разлику од оних којима принадлежности стижу из иностранства, јер они су - независни.

И кад неко мало чачне у ту и такву независност, као што је то недавно урадио угледни домаћи лист, на њега и његову уредницу скочи и ала и врана, независна дабоме, све се упирући да докаже како домаће паре стварају зависност а стране те чине независним, малтене слободним да радиш шта хоћеш. Не дај боже да им неко спочита да то баш и није претерано логично, јер, паре су, ваљда, паре, у крајњој линији сви од њих зависимо.

Ал, ђавола, не дају се они. Одмах "зависнима" спочитају да их плаћа власт или држава. Њихова, дабоме. Није то исто као кад плаћа неко из туђе државе. То је нека друга, демократска, њени еври и долари не стварају зависност, штавише сире  ти видике, ослобађају свих стега.

Е, сад што су се поједини “независни” од те независности окористили, шта ћеш, таква је та страна независности. Ова наша, домаћа зависност, нас "зависне" не бренује, једва и за леба даје. Добро, да не ситничаримо. Ја им, рецимо, верујем да су слободни и независни. Мада, нешто ме помало мучи.

Ако је то све тако како "независни" кажу, зашто их онда засврби кад им се та рачуноводствена ставка помене ? И, питам се онда, зар не би требало тиме да се поносе? Мислим, том независношћу. Као Индијци или Папуанци. Забога, будите срећни, ви сте независни ! Избегли сте худој судбини зависности попут нас, већине.

Ми смо ту где смо али зашто ви као Блаф и Жалосна Сова стално потежете независност, ако је имате?

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси