Вести
11. 04. 2016.
Истраживачи селективног новинарства
Док је „Викиликс” целом свету на длану пружио сва тајна документа до којих је дошао, „Зидојче цајтунг” сматра да не постоји јавни интерес да у целости објави „Панамске папире”
Aфера „Панама” на почетку је обећавала тектонске промене на глобалној политичкој сцени. Али само 24 сата касније, почеле су да сe назиру прве пукотине у „Панамским папирима”. Како међу 11,5 милиона докумената нема познатих Американаца? Зашто је приступ подацима резервисан само за одређену групу новинара? Да ли се, будући да је објављено мање од 200 докумената, скривају они делови истине који не иду у прилог политици западних влада?
На „Панаму” сенка сумње је пала нарочито после критика пионира овакве врсте новинарства – „Викиликса”.
„Организатор скандала је Центар за истраживање корупције и организованог криминала (ОЦЦРП) у сарадњи с Америчком агенцијом за међународни развој (УСАИД) и Соросовим фондом, а мета су Русија и бивше земље Совјетског савеза”, твитнуо је „Викиликс”.
Његов портпарол Кристин Храфнсон позвао је на објављивање „Панамских докумената” у целости, али „Зидојче цајтунг” каже да то није у интересу јавности. Управо ова два става одсликавају разлику између групе новинара окупљене око „Панаме” и оних око Џулијана Асанжа, увереног да би владе поступале другачије кад би имале у свести да једном све може да се открије. У складу с тим уверењем, „Викиликс” је сва до тада тајна документа понудио на длану целом свету. О којој је количини података реч најсликовитије говори пример да је „Викиликс” објавио више мејлова мале америчке агенције за стратешке анализе „Стратфор” него што је оригиналних докумената објављено у целој „Панама афери”.
Портпарол Стејт департмента Марк Тонер признао је да су власти САД преко УСАИД-а финансирале новинаре који су спроводили истраживање офшор скандала, али тврди да се нису мешале у њихов посао.
„Новинари су добијали средства из разних извора, укључујући и од америчких власти. Те организације нису добијале паре од УСАИД-а како би истраживале конкретне земље или људе, већ да спроводе независна истраживања”, рекао је Тонер.
Организација новинара није се трудила да сакрије да је филтрирала само она имена која су на листи санкција УН.
Због свега тога, многи су стекли утисак да новинари који имају приступ „Панама документима” раде по принципу: показаћемо само оне папире који ће вам помоћи да закључите исто што смо ми закључили и што мислимо да и ви треба да закључите. То би, речено језиком суда, било као да тужилаштво у истрази прикрије доказе који помажу одбрани.
„Панама” је скренула пажњу целог света на то како се крије новац стечен коруптивним методама, али је исто тако, иако нехотице, целом свету открила ко су и како раде организације попут ОЦЦРП-а и њихови одељци попут домаћег КРИК-а.
Иако имена Владимира Путина нема ни на једном панамском документу, то истраживачке новинаре ове мреже није омело да га са офшор рачунима повежу на посредан, помало натегнут начин: пронашли су имена његових пријатеља, али и да траг једног рачуна води до скијалишта у којем се удала Путинова кћерка. По истом рецепту трагао је и КРИК тражећи домаће власнике. Кад међу документима нису пронашли градоначелника Београда Синишу Малог, послужио им је пријатељ његовог оца, иначе бизнисмен. Пре тога су тврдили да Мали поседује 24 стана у ексклузивном бугарском летовалишту.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.