Вести
08. 04. 2016.
Безбедност новинара: Системско (не)решавање проблема
На данашњи дан пре 22 године у свом стану насилном смрћу страдала је новинарка Радислава Дада Вујасиновић. Подсећањем на њену смрт сваке године почиње серија текстова, која се наставља подсећањем на убиство Славка Ћурувије, а након тога и на убиство Милана Пантића. У међувремену, у Србији не постоји ефикасан начин заштите новинара.
О томе сведочи и чињеница да новинари и данас живе под полицијском заштитом, а да се истовремено не отклања опасност због које су добили ту жаштиту. Осим убистава новинара, постоје и случајеви озбиљних напада који нису добили свој епилог. Новинарска удружења евидентирају нападе, али проблем је што они често нису ни пријављени полицији. У таквој ситуацији потпуно је јасно да систем не функционише.
Акциони план - решење на папиру
Приближавањем Европској унији и отварањем поглавља о правосуђу и основним правима, питање слободе медија и ефикасног процесиурања оних који прете и нападају новинаре мораће да се реши. На папиру Србија делује спремна да то и уради. Спремост на решење проблема наводи се у Акционом плану за поглавље 23 које би требало да буде отворено у јуну.
У препорукама Европске комисије наводи се да је неопходно унапредити систем превентивних мера с циљем заштите новинара, као и да ће увести приоритено поступање у истрагама претњи и насиља над новинарима, како би санкционисање починилаца било ефикасније.
Занимљиви су рокови дати за поједине акције које држава мора да спроведе. Тако је до краја 2105. године требало је да буде потписан споразум између Министарства полиције и тужилаштва којим би било прописано приоритено деловање у истрагама претњи и насиља над новинарима. То се није догодило, а мало је вероватно и да ће се ускоро догодити, с обзиром на то да Србију крајем месеца очекују избори.
Наведено је и да ће сваке године бити одвојена 21 хиљада евра из буџета за анализу ризика угрожености новинара у сарадњи са новинарским удружењима, и кварталано извештавање о прећењу стања у медијима, како би се утврдили ризици угрожености новинара. Овај део плана требало је да почне да се спроводи од јула прошле године.
Меморандум без потписа
Крајем 2015. године на иницијативу тужилаштва одржан је састанак коме су присутвовали председници новинарских удружења, тужилаштва и полиције, као и представника Комисије за убиство новинара. После састанка написан је меморандум који је требало да потпишу све три стране. Инсајдер.нет имао је увид у предлог овог документа којим би се између осталог показала воља за формирање посебне радне групе за праћење случајева напада на новинаре и ефикасност процесуирања.
Идеја је била да се формира тело коме би новинари могли да се обрате уколико добију претње или доживе напад само зато што раде свој посао. Иако су сви првобитно показали спремност, меморандум ни данас није потписан. Независно удружење новинара Србије тражило је да прво тужилаштво уради анализу случајева који се налазе у бази података НУНС-а, а меморандум нису хтели да потпишу ни Независно друштво новинара Војводине, ни Асоцијацијација он-лине медија.
Како сазнаје Инсајдер.нет, тужилаштво ради анализу случајева напада на новинаре побројаних у бази НУНС-а и она би требало ускоро да буде завршена. Питање је колико је тих случајева пријављено, шта се догодило са онима који су пријављени и какви су исходи евентуалних судских процеса.
Полиција и тужилаштво немају план приоритеног реаговања на случајеве напада на новинаре. С друге стране, новинарска удружења би морала да учине све да заштите колеге од напада и инсистирају на ефикаснијем систему. Чињеница је да меморандум није обавезујући документ, али он показује спремност свих страна да се убрза реаговање. Ипак, тај документ остао је само слово на папиру и готово четири месеца касније није ни потписан.
Случај Даде Вујасиновић
Навршило се 22 године од насилне смрти Радославе Даде Вујасиновић, новинарке недељка Дуга. До данас чак није разрешено ни на који начин је она страдала. Више тужилаштво за одлуку о даљем раду на овом предмету, чека налаз супервештачења стручњака из Хага који би требало да коначно одговори на кључно питање да ли је она убијена или је извршила самоубиство из ловачке пушке. У Хаг су послати пушка, чауре и фицеви од метака који су пронађени у телу Даде Вујасиновић.
Дада Вујасиновић пронађена је мртва у свом стану у Београду 8. априла 1994. године. Овај случај одмах је проглашен самоубиством.
Родитељи Даде Вујасиновић петнаест година су водили паралалену истрагу доказујући да она није извршила самоубиство. Тек 2008. одбачена је званична верзија о самоубиству, а тужилаштво је 2009. покренуло преткривични поступак.
Случај Даде Вујасиновић у мандату је Комисије за истину о убијеним новинарима, која је формирана 2013. године. Ова комисија направила је највећи помак у истрази убиства Славка Ћурувије, власника и уредника Дневног телеграфа. Мање од годину дана од почетка рада Комисије покренута је истрага против челника ДБ-а којима се данас суди за убиство Ћурувије.
Девет година од бомбашког напада: Предмет у фази вештачења
Бомбашки напад на стан Дејана Анастасијевића један је од најозбиљних напада на новинаре у протеклих десет година и до данас није решен. На прозор његовог стана је у ноћи између 13. и 14. априла 2007. бачена бомба. Срећом нико није повређен, иако је део експлозивне направе завршио неколико центиметара изнад брачног кревета Дејана Анастасијевића и његове супруге који су већ спавали. Ћерка им се у то време враћала кући са прославе рођендана.
На питање докле је девет година касније стигла истрага, Инсајдер.нет-у је у Вишем тужилаштву саопштено да се „у вези са овим догађајем, предмет налази на вештачењу“.
Подсетимо, одмах после напада директор полиције Милорад Вељовић дошао је лично на увиђај, премијер Војислав Коштуница издао је оштро саопштење, директор БИА Раде Булатовић звао је Анастасијевића, министар полиције Драган Јочић редакцију Времена. Председник Србије Борис Тадић дошао је у редакцију тог недељника и поручио да је то био „напад на државу“, најављујући да ће „захтевати истрагу и акцију на највишем нивоу“. До данас истрага није завршена.
Пре напада Дејан Анастасијевић добио је неколико претећих позива, а на телефон редакције звали су непознати људи да се распитују за њега. Сумњало се да су мотиви бомбашког напада на новинара повезани са његовим јавним иступањем о случају Шкорпиони или са чињеницом да је био сведок у Хашком трибуналу. Шта је тачно био разлог никада није утврђено.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.