Вести
08. 04. 2016.
Ако је Европа подржала закон – онда ништа
Крајем марта, шездесет организација цивилног друштва упутиле су Влади отворено писмо у којем је позивају да престане да угрожава владавину права у сфери јавног информисања. Потписници сматрају да је потребна измена медијских закона не би ли се „смањиле могућности искоришћавања и повећала ефикасност у њиховом спровођењу”.
Посебно захтевају да се новинска агенција Танјуг што пре затвори, а брине их могућност да се пројектно суфинансирање медија користи како би се власницима приватизованих медија надокнадио трошак и то што нема контроле над расподелом буџетског новца за јавни интерес у информисању. Протестују и због избора психолога Александре Јанковић у Савет Регулаторне агенције за електронске медије (РЕМ) јер је 2008. „проглашена за најхомофоба године”.
Маја Стојановић из Грађанских иницијатива, удружења које је међу покретачима петиције, казала је за „Политику” да је невладин сектор овим писмом желео да у изборној кампањи упозори да уређивачка политика медија, нарочито оних недавно приватизованих, мора да следи јавни интерес.
Како из Владе није стигао одговор, писмо је послато на многе европске адресе.
– Послали смо писмо и Европској делегацији, ОЕБС-у, Асоцијацији регулаторних независни медија… Волели бисмо када би могло да се реши у оквиру Србије, али смо сведоци да наша влада много боље реагује на оне механизме и процедуре које су у оквиру европских интеграција. Увек се захтеви остваре када неко из Европске уније или Европске комисије позове – каже Маја Стојановић.
Потписници ове петиције су Независно друштво новинара Војводине (НДНВ) и Независно удружење новинара Србије (НУНС), али и мноштво организација које нису познате по експертизи у области медија. Ту су Клуб хор и разговор из 1804, Друштво за образовање одраслих, Удружење за подршку људима са неурозом „Херц”, Национална асоцијација за еко-туризам „Еко-туризам Србија”, Удружење самохраних родитеља из Новог Пазара… Многи и не знају тачно шта су потписали, иако Маја Стојановић тврди да у тој чињеници нема ничег спорног, да је ту реч о „солидарности” унутар невладиног сектора.
– Ми потписујемо много ствари, али нисмо баш стручни у свим областима. Рачунам, ако ЈУКОМ нешто пошаље да могу да потпишем јер су они довољно стручни, имају више свој правни тим и више капацитета од нас који се бавимо пре свега аспектом родне равноправности. Стојим иза сваког слова овог писма, нарочито што знам како је завршена приватизација медија у Крушевцу – објаснила је председница удружења жена „Пешчаник” Снежана Јаковљевић.
Клуб хор и разговор из 1804. свој потпис је приложио јер сматра да је „слобода медија гушена и искоришћавана”, објаснила је председница и диригенткиња тог удружења Јасна Хаџић. Међутим, када смо је упитали које је замерке пронашла у медијским законима чије параграфе хвале европски експерти, изненадила се:
– А, то је онда грешка, дилитните то. То је неко од нас из друштва послао без консултације, онда то избришите. Ако имамо тај закон онда је то у реду и не бих могла да га коментаришем пошто нисам читала тај пропис – признаје Јасна Хаџић.
Поједини потписници које смо контактирали нису желели ни да се представе кад су чули шта је повод разговора, попут представника Друштва за образовање одраслих из Београда.
– Нисмо заинтересовани за разговор са вама – кратко су одговорили.
Неки су обећавали да ће да позову касније, чим се подсете шта су потписали, попут организације „Еко-туризам Србија”, или када се консултују са управним одбором, што је тврдила председница удружења „Херц” Лариса Деспотовић.
Звонко Дамјановић из Грађанске читаонице Европе највише је критиковао пројектно финансирање медија за које тврди да траје „пуне две године”. Удружењу Гама се не свиђа што су укинути регионални јавни сервиси, који никада нису ни уведени.
Образ потписника петиције спасили су Инжињери заштите животне средине који су се из прве сетили шта су потписали, а знали да објасне и зашто: због лоше спроведених приватизација и стања у локалним медијима.
-----------------------------------------------------------------
Радомировић: Стање у медијима боље него 2009.
Главни и одговорни уредник портала „Пиштаљка” Владимир Радомировић не слаже се за замеркама које су навеле организације цивилног друштва.
– Стање је много боље него 2009. када је донесен драконски закон о медијима који је НУНС подржао. Комисије које Министарство културе формира за расподелу новца медијима одлучују без притиска извршне власти, па данас оне редакције иза којих не стоје јаке пословне структуре имају веће шансе да добију новац из буџета него раније. Такође, процедуре тих комисија много су транспарентније него оних које оформи делегација Европске уније у Србији – каже Радомировић.
Коментари (3)
Остави коментар09.04.
2016.
I ONDA - OPET NIŠTA
Naravno da nas je šezdeset.Zar to nije,samo po sebi,ubedljiva činjenica i dokaz Istine o ugroženosti vladavine prava u sferi javnog informisanja.Evropa je podržala taj zakon! Jeste zakon ali ne i Tanjug. Stoga i nije problem zakon,već kako se on izopačava.Šta je još potrebno učiniti da se taj Tanjug skloni?Načisto da ga nema.Ili se očekuje da se svi mi iz ovih šezdeset organizacija organizujemo u neko sveopšte Udruženje za podršku ljudima sa neurozom.Rugate se jer nismo ostvarili zadati cilj.Nismo jer se samo nešto švindluje.A i pitanje je,da li bi,bilo šta i bilo kako psihijatrija mogla da nam pomogne u ovom jadu u koji nas već mesecima provlačite.
Одговори08.04.
2016.
i dalje.....
Naravno da je potrebna intervencija Evrope kad nase zakonodavsvo nije u stanju da resi slucaj Tanjuga. Neverovatno, to samo govori o nasem zakonodavsvu, koje uvek prestaje kada Vucic kaze NE. Posle toga samo se cekaju direktive odozgo.
ОдговориCinjenice su poznate. Tanjug radi posle sest meseci od zakonskog zatvaranja bez polovone zapolenih. Sve vesti vezane za Vucica i politiku prenosi iskljucivo Tanjug. Sve najvaznije vesti iz sveta prenosi Tanjug.
Ako se tolko ne moze vez vrhunskih novinara Tanjuga imam predlog da se oni sacuvaju.
1. Jedan deo neka formira Vucicevu Privatnu Agenciju, imaju adekvatno iskustvo, ni jedna druga agencija ne moze da prati Vucica , to je Tanjugovo iskljucivo pravo.
2. Drugi deo neka zaposli Politika koje najnovije vesti iz svetta i politike preuzima iz Tanjga,/vidi danasnju Politiku gde novinar Tanjuga prenosi najnovije vesti iz Pristine. Zar je moguce da nije ni jedan novinar Politike nije mogao da ode na lice mesta i objavi tu vest?/
08.04.
2016.
Još im treba Tanjug
E baš je Vučić mislio da zatvori Tanjug sad pred izbore, samo što nije.
ОдговориTreba njemu ocvale plave bake još dosta toga da završe pre nego što ih pusti niz vodu.
Jel to neko pomenuo da je postojanje Tanjuga u ovom obliku pravno nasilje i totalni nonsens ?