Вести
07. 04. 2016.
Дада без правде, Славко без истине
Више од две деценије од смрти Радиславе Даде Вујасиновић било је довољно само да се пољуља прва званична верзија о самоубиству познате новинарке. За разлику од ње, у току је суђење четворици бивших припадника ДБ за убиство Славка Ћурувије, али као и у осталим атентатима – нема ни назнака о тзв. политичкој позадини.
Двадесет две године и седамнаест година. Две још неразјашњене смрти – Радислава Дада Вујасиновић и Славко Ћурувија, 8. април 1994. и 11. април 1999. Ваља им придодати и Милана Пантића, 11. јун 2002. Три још неразјашњене смрти новинара.
ДАДА: Нови преглед старе трагедије почећемо најавом два извођења представе Сање Крсмановић Тасић “О с(а)вести” у Битеф театру, на енглеском и српском. Слагалица од сцена-фуснота омаж Дади Вујасиновић, слика личности и дела храбре новинарке која је живот изгубила под још неразјашњеним околностима, како пише у најави.
Биће то, уз очекивано реаговање Независног удружења новинара Србије, и помен, једино јавно сећање на Даду Вујасиновић. Као и деценијама уназад. Може се десити, мада нема назнака, да ће Национални форензички институт у Хагу окончати супервештачење. Према тумачењу Министарства правде, које је септембра 2015. одобрило трошкове вештачења на терет државе. Холандски вештаци би требало да одговоре на питање да ли се Дада Вујасиновић убила или је убијена. Министарство правде је преко Министарства спољних послова Институту у Холандији послало замолницу и доказни материјал које је добило из Вишег тужилаштва у Београду.
Ранија вештачења домаћих стручњака дала су различите одговоре.
Радислава Дада Вујасиновић, новинарка Дуге, пронађена је мртва у породичном стану у Београду 8. априла 1994. године. У то време званично је проглашено самоубиство пуцњем у груди из ловачке пушке “сачмарице”.
Породица и малобројне колеге никада нису поверовали.
Истрага је обновљена 1998. године. Без резултата. Окружни суд у Београду је по предлогу тужиоца новембра 2006. наложио ново судско-медицинско и балистичко вештачење “пошто раније обављена вештачења нису била сагласна”.
Породица Вујасиновић је одмах по Дадиној смрти ангажовала стручњаке и пуних 15 година водила паралелну истрагу. Тек је поновљеним вештачењима 2008. одбачена званична верзија о самоубиству и Тужилаштво 2009. покренуло преткривични поступак за убиство.
Владина Комисија за истину о убијеним новинарима, формирана 2013, уврстила је случај Даде Вујасиновић у свој мандат као најтежи међу свим случајевима убистава новинара “због протока времена и дугогодишњег системског немара”, како је објаснио председник Комисије Веран Матић.
Проблем је заиста велики ако се поуздано зна да је добар део доказног материјала био “изгубљен”. Између осталог, одећа Даде Вујасиновић и филцани чепови из патрона за ловачку пушку, који су ван сумње доказ да су испаљена два хица. Први увиђај обављен је без присуства дежурног судије који је накнадно обавештен да је реч о самоубиству, иако полиција нема право да самостално оквалификује догађај. Отисци са ловачке пушке којом је, наводно, извршено самоубиство нису узети, не постоји записник о доказима који су се налазили у стану у време догађаја, а који су однети. Спорни су били и налази о положају тела, рани, прамену косе, две крвне групе на фотељи…
Непрестана опструкција, као и врло таргетиране “вести” о Дади као суицидној особи склоној ексцесима, деценијама су ван фокуса стављали могуће узроке њеног убиства. Њен посао, пре свега непрестану потребу да се супротстави рату и злу, разарању домовине, било да је реч о званичним југословенским структурама, било парамилитарцима који су жарили и палили. У “Сведочењима из обешчашћене земље” то пише. Има, међутим, и необјављених текстова које је Дада спремала за штампу. Многи су уверени да је тајна смрти у њима.
СЛАВКО: У случају “Ћурувија”, несумњиво најпознатијем у Србији али и ван ње, ствари су се помакле после оптужнице и актуелног суђења. За разлику од Дадине смрти, у случају убиства Славка Ћурувије никада није било сумње да је у питању – државни злочин. Чак и пре промене власти октобра 2000, а после ње је открићем досије “Ћуран” о сталном надзору и праћењу власника Дневног телеграфа и Европљанина то било ван спора.
Ипак, иако је то једини случај убиства новинара који је преузело Тужилаштво за организовани криминал, на оптужницу се чекало пуних 15 година. И да нонсенс буде потпун, сачињена је захваљујући посредном сведочењу Милорада Улемека Легије, првооптуженог за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића.
Допуњеном оптужницом децембра 2014. Тужилаштво за организовани криминал за убиство Ћурувије терети четворицу припадника Ресора државне безбедности: тадашњег начелника Ресора ДБ Радомира Марковића, шефа београдског центра ДБ Милана Радоњића, главног обавештајног инспектора у другој управи ресора Ратка Ромића и припадника резервног састава тог ресора Мирослава Курака. Они се терете да су “из ниских побуда” убили Славка Ћурувију 11. априла 1999. године, за шта је запрећена казна од 30 до 40 година затвора. Марковић се терети да је то кривично дело учинио подстрекавањем, а остали су оптужени као саизвршиоци.
Како Тужилаштво тврди, Ћурувију је убио Курак са 12 метака испаљених у леђа и главу из “шкорпиона” 7,65 милиметара, са растојања од једног и по метра. Као саучесник у злочину означен је Ратко Ромић, који је дршком пиштоља ударио његову супругу Бранку Прпу када је покушала да се окрене.
Тужилаштво сматра да је Ћурувија убијен због јавног иступања у земљи и иностранству, критике носилаца власти, као и могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиције. Марковић је, како се наводи, када је Улемек одбио да изврши злочин поставио Радоњића на место начелника београдског центра и упознао га са планом о убиству Ћурувије. Радоњић се, каже оптужница, договорио са Ромићем и Кураком. Ћурувија је данима праћен, а 9. и 10. априла непрестано. На дан убиства Ромић и Курак су Ћурувији и Прпи, између 16.38 и 16.45 часова, неопажено “пришли иза леђа, а затим је Курак из пиштоља пуцао у Ћурувију, испаливши прво пет метака”. Он се занео и пао, а Ромић је у потиљак ударио Бранку Прпу. Курак је, наводи се даље, тада пришао и са близине од 0,8 метара испалио још седам пројектила, од чега је новинар одмах преминуо.
Суђење је почело 1. јуна 2015, а ових дана настављено је саслушање сведока који на све начине покушавају да умање значај државе у убиству Славка Ћурувије.
Према неподељеном мишљењу колега, стручне и политичке јавности, као наручилац убиства помиње се Мирјана Марковић, супруга тадашњег председника Југославије Слободана Милошевића. Актуелна оптужница, међутим, не бави се политичким позадином и врло је вероватно да таквог процеса неће ни бити, па ће се држава Србија/СРЈ, односно њени челници и моћници, ако и буде осуђена, сакрити иза казни припадницима ДБ.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.