Вести
29. 03. 2016.
Марија Кордић, одговорна уредница Курира: Поносна сам на наслов „Мртва тела плутају по Обреновцу“
„Хероји – Ноле и Вучић спасавали малишане из сметова“ и „Мртва тела плутају по Обреновцу“ неке су од насловница које чине поносном одговорну уредницу Курира Марију Кордић. У разговору за Цензоловку она објашњава зашто је Курир ових дана једном насловном страном подигао панику око вакцина, а другом изложио Роме опасности од линча, али тврди и да је Курир, одустајањем од подржавања Вучића, донео промену у Србију.
Није лако разговарати са новинаром који ради у таблоиду ако нисте из тог света. У тим гласилима важе посебна правила, у међусобним односима се сукоби лако заборављају, а на тржишту опстају они који својим насловима изазову највећу сензацију.
Тако је и интервју са одговорном уредницом Курира Маријом Кордић прошао у покушају да разумемо како функционишу таблоиди, шта је критеријум којим нека тема привлачи њихову пажњу и како је пишу.
А оно што пишу, одавно је у Србији постало синоним за жуту штампу, пактирање са владајућим политичарима било ког режима и за серијске обрачуне са сваким ко угрози интересе породице Родић која је у међувремену изградила медијску империју Adria Media Group.
Ипак, након бурних реакција јавности али и власти на вест да АМГ преузима део дуга Политике, насловном страном „Извини, Србијо“, почетком новембра 2015, Курир је објавио раскид везе са владајућим режимом и ушао у рат и са конкуренцијом, пре свих са Информером и Пинком.
Уследили су притисци, праћења новинара, уцењивање власника Курира, а прљав веш засмрдео је највише када се појавио бивши директор Курира Александар Корниц са исповешћу о наводним покушајима премијера Александра Вучића, његовог брата Андреја и власника Информера Драгана Вучићевића да дискредитује власника Адрија медија групе Александра Родића.
Након неколико месеци „тешких речи“ уследило је, како се чини, примирје. Курир, ипак, и даље изазива пажњу својим насловима, а разговор са Маријом Кордић започињемо питањем шта се променило у Куриру од тренутка када су обзнанили да мењају своју уређивачку политику.
„Не знам да ли сте приметили да је Курир тим текстом ипак променио расположење у српској јавности. После тога смо имали протесте ‘Новинари не клече’, уследила је смена Бате Гашића. Раније на конференцијама за новинаре премијера или министра Стефановића нико није смео да писне, да постави питање. Мени се чини да сада сме да се пита.
Цензоловка: И мислите да је то заслуга те насловне стране?
Кордић: Заиста мислим да јесте. Курир је ту показао зубе и неке своје грехе „из младости“ смо признали. Неки кажу да смо се превише посули пепелом, али ја мислим да је такав потез био у реду и искрен и то је утицало да се промени атмосфера у друштву.
Цензоловка: Шта се у међувремену догађало са Куриром? Објављивали сте да сте праћени, а ваш директор Александар Родић уцењиван. Да ли сте открили зашто?
Кордић: Мени до краја то није сасвим јасно. Нисмо успели да сазнамо ни ко нас је пратио, ни по чијем налогу је то рађено. Први пут сам сазнала да ме прате када је око 23 сата у Таковској улици возач који ме је возио кући то приметио и рекао ми: ‘Види, ова двојица те сликају’. Показао ми је на двојицу из кола поред нас. После тога сам виђала неке људе испред моје куће. Нису изгледали као полицајци, да ли су били или не, не знам.
Цензоловка: Да ли сте то пријавили?
Кордић: Што се тиче претњи Аци Родићу и покушаја изнуде, то јесте пријављено, али ја мој случај нисам. Нисам то у почетку ни озбиљно схватила, мада се у једном тренутку јесам уплашила, јер не знате одакле долази. Кога да зовем? Полицију? Нама су долазили уцењивачи да нам нуде неки снимак на којем је нешто наводно страшно о Родићу. Ми смо одмах позвали полицију која је стигла док су уцењивачи још били ту. Нисам била присутна, али оно што сам чула је да су полицији рекли да ће се обратити ДБ-у. На то су полицајци само слегли раменима и рекли: ‘Ми нећемо да имамо проблеме’. Нису хтели да направе ни записник, покупили су се и отишли.
Цензоловка: Да ли су ти притисци престали?
Кордић: Колико сам приметила, јесу.
Цензоловка: Шта мислите због чега?
Кордић: Заиста немам објашњење.
Цензоловка: Да ли сте се обраћали некоме из власти и тако покушали да се заштитите?
Кордић: Ја сам се обратила пријатељу који има, да кажем, искуство у полицији, питала шта да радим. Он ме је посаветовао да се крећем што мање. Прво што ми је рекао је да то сигурно нису професионалци и да су, чак ако је то наредила полиција, ангажовали неке „приватнике“ који раде ту врсту посла, с намером да ме пре свега застраше. Када полиција неког прати, како ми је објаснио, то не бисте ни приметили. А ово је било очигледно с намером да ја видим да ме прате.
Цензоловка: Писали сте да су оглашивачи повлачили огласе. Ко се више не оглашава у Куриру?
Кордић: Колико ја знам, Ер Србија, Управа за градско грађевинско земљиште и Град Београд.
Цензоловка: Један сте од медија који је био на мети Информера. Страшне ствари смо читали у периоду ваших узајамних напада. Како се то смирило?
Кордић: Мислим да се муниција истрошила. Нисмо имали више шта да кажемо једни другима. Али се није до краја смирило. Ево, у колумни Драгана Вучићевића када је писао о Вукашину Обрадовићу,он опет помиње Родића, а у интервјуу који је Вучић дао Инсајдеру говори о Куриру као листу који је непријатељски настројена према њему.
Плутају ли тела Обреновцем?
Цензоловка: Када сте се први пут замерили Вучићу?
Кордић: Ја сам аутор две најцитираније насловне стране. Прва је случај Фекетић, где сам ставила фотографије Ђоковића и премијера Вучића у оном снегу, са насловом „Хероји“. Искрено, и данас мислим да је то била добра насловна, тада се још није могло спекулисати да ли је то политички маркетинг или није. У свакој нормалној земљи је слика дана ако се премијер баци у неку мећаву.
А друга насловна, о којој нема ниједног јавног наступа а да је Вучић не помене, јесте „Мртва тела плутају по Оберновцу“. Ја сам изгурала ту причу и размак између те две насловне стране је шест месеци, ако је и толики. Ни једна ни друга није настала у неким екстремним околностима, ни у околностима сукоба ни неке претеране љубави са Вучићем
Цензоловка: Јесте ли и данас поносни на те наслове?
Кордић: Искрено, поноснија сам на „Мртва тела плутају по Обреновцу “ зато што је био храбрији. Била је ванредна ситуација у земљи и није било популарно говорити шта се дешава у Обреновцу мимо онога што вам Влада да као званичне информације. Ми смо ту информацију проверили на неколико места.
Цензоловка: И она је на крају демантована.
Кордић: У неком тренутку је потврдио и сам Вучић речима – па наравно да су плутала тела, не само људи него и животиња.
Цензоловка: Шта вас наводи да направите такву насловну страну? То је пре свега брутално, позли вам од таквог наслова, а неко може да помисли да су то стотине, хиљаде тела?
Кордић: То нигде не постоји у тексту.
Цензоловка: Када се каже мртва тела, могу да буде два, а може да их буде и 200. Такав наслов изазива панику.
Кордић: За то нас је и оптужио Вучић, да дижемо панику.
Цензоловка: Зар не мислите да вас је с правом оптужио?
Кордић: Шта је то дизање панике ако кажемо шта се дешава у Обреновцу, је л’ треба то заташкавати, не разумем?
Цензоловка: Колико је било мртвих тада?
Кордић: Не знам, нити смо се бавили проценом бројки тада, ми смо само добили информацију.
Цензоловка: Зар вам се не чини да је у томе проблем, да нисте дали целовиту информацију?
Кордић: Али није било у тексту да на све стране плутају мртва тела, текст није био тако интониран. Понекад се у таблоиду намерно хиперболизује наслов да би привукао пажњу, и то ради сваки таблоид и у свету и у Србији.
Немојте читати само наслове
Цензоловка: У Куриру сте сада направили Истраживачки биро. Једна од првих тема тог бироа изашла је под насловом: Ексклузивно – шокантни документи – Америчка влада: вакцине за бебе су опасне – изазивају аутизам, тешке болести и смрт. Схватате ли колико сте погрешили са таквим насловом?
Кордић: Апсолутно не. Исто као што нисмо за „Мртва тела плутају по Обреновцу“. Мислим да народ има право да зна такве ствари. Зашто је проблем да се објави такав документ? И нисмо га скинули са Википедије него са сајта агенције при америчком министарству здравља. То је званична документација америчке владе у којој се води евиденција колико је новца исплаћено родитељима на име одштете због последица вакцинације.
Цензоловка: И ви сте на основу тог једног сајта и без даљег истраживања објавили текст?
Кордић: Нашли смо и документ Светске здравствене организације из 2013, где пише да децу треба вакцинисати, али да деца морају да буду апсолутно здрава, што значи да немају ни кијавицу.
Цензоловка: И то сте ставили на насловну дан касније, када сте већ направили панику.
Кордић: Не, то је било већ у првом тексту, апсолутно је нетачно да смо ми на било који начин заговарали да децу не треба вакцинисати.
Цензоловка: Али ви имате наслов, великим словима пише: „Вакцине изазивају аутизам, тешке болести и смрт“. Не треба човек ни да прочита цео текст да би схватио поруку.
Кордић: Треба да прочита и остатак текста. Наслов, као и кајрон на телевизији, само је оно што треба да вам привуче пажњу да кренете даље и да читате.
Цензоловка: Зар не мислите да треба да буде и тачан? Др Радовановић, председник Етичког комитета Српског лекарског друштва, најављује да ће вас тужити…
Цензоловка: Ви сте чланица Комисије за жалбу Савета за штампу и гласали сте за одлуку Комисије да је Политика текстом о финансирању медија и НВО из америчких фондова прекршила новинарски кодекс. Сада сте урадили исту ствар, чак и гору, јер се ово тиче здравља. Нисте истражили колико је деце у Србији оболело, да ли је то баш због вакцине.
Кордић: То је зато што релевантних истраживања код нас нема. У томе је проблем.
Цензоловка: Како знате да нема истраживања, да ли сте пробали да их нађете?
Кордић: Вероватно јесмо, сада стварно не могу да се сетим, али знам да смо током серијала, у наставку, имали све стране. Звали смо и Лекарску комору и лекаре који заговарају вакцинацију и оног посланика који је лекар и који је једини из владајуће структуре одбио да гласа за вакцинацију, звали смо апсолутно све стране, и то је био серијал текстова. Оно на шта смо хтели да скренемо пажњу јесте да се пре вакцинације не ради детаљан преглед деце. И отуда и настају ти проблеми. Имали смо неколико случајева родитеља и то смо објавили.
Цензоловка: Нисте истражили те случајеве, родитељи имају право да у свом очајању сумњају на све.
Кордић: Ја не видим у том тексту ништа спорно. И имајте у виду да то није један текст, него је серијал. И ми смо спремили цео серијал и одговорно вам тврдим да ниједан део није једностран. У сваком тексту постоје обе стране. У четвртом наставку имамо исповести родитеља који су имали смртне случајеве после вакцинације, па и оне који кажу: упркос томе шта се мени десило, мислим да децу треба вакцинисати.
Цензоловка: Када правите наслов, како га правите? Чиме се руководите?
Кордић: Мора да буде јасан, занимљив, интригантан и истинит.
Цензоловка: Наслов о којем говоримо није ни истинит ни јасан.
Кордић: Не можемо све рећи у наслову. Зато постоји текст. Ми смо се посвађали на колегијуму поводом овог закона који је ригорозан и тада смо схватили да је то тема која занима сваког нормалног човека. Сваки закон овде прође неку јавну дебату, али то прође мимо читалаца, а ми смо хтели да скренемо пажњу на нешто што је по нашој процени важно.
Вехабије су људи са дугим брадама и кратким ногавицама
Цензоловка: Шта вас је навело да два дана након терористичког напада у Бриселу објавите насловну страну „Србија у опасности – ИСИС врбује раднике у Београду“, са тврдњом да терористи регрутују раднике ЕПС-а, Градске чистоће, Водовода и Зеленила?
Кордић: Зато што је то тачно.
Цензоловка: У тексту ничим нисте доказали да је то тачно.
Кордић: Али како ћеш да докажеш? Имали смо незванична сазнања, одраније, из највиших обавештајних структура, ја сам лично чула ту причу и имали смо потврду председника ромског удружења да су упознати с тим да вехабије покушавају да врбују Роме. Што се мене тиче, то је довољно да са тим изађеш и са документарном фотографијом.
Цензоловка: На којој се не види ништа.
Кордић: Па виде се вехабије. Имају дугу браду и кратке ногавице.
Цензоловка: Ја то не видим. Виде се два човека која седе и причају са неким радницима.
Кордић: Па тако можемо да оспоримо било коју фотографију и било коју сцену на телевизији.
Цензоловка: Навели сте само изјаву неког професора са Факултета безбедности који вам је дао фотографије и он вам је у тексту једини извор. Зашто ви нисте позвали полицију или обавештајну службу, дали им те фотографије, питали их да ли је то тачно?
Кордић: Нико вам званично то неће потврдити управо зато што је то осетљиво питање. Ми смо, то сте у праву, могли да позовемо БИА и да нам они кажу: ми немамо коментар, грађани су безбедни, нема разлога за бригу. Али вам ја кажем оно што поуздано знам из прве руке када сам ја разговарала с њима.
Цензоловка: И треба да вам верујемо на реч?
Цензоловка: Мислите ли и данас да је било професионално од Курира да објави снимак у коме један човек прича о сусрету са премијером и његовим братом?
Кордић: Моја сазнања су мени била сигнал да је ово тачно и да ова прича може да се пусти у новине. Ми смо, ако се сећате, објавили причу о насељу Алтина, где, према обавештајним подацима, постоји непризната џамија која је ван контроле званичне Исламске заједнице, где се млади људи врбују. Урадили смо репортажу са дечаком који има 16 година, који расте без родитеља, и он је њима лака мета, постао је вехабија. Ја мислим да је друштвено одговорно то објавити, а не заташкавати.
Цензоловка: Да ли сте свесни да сте довели у опасност људе који су друштвено рањиви, најсиромашнији, Роме?
Кордић: То сте добро приметили. Управо зато смо ми расправљали како и на који начин да ту тему пустимо у новине јер је најтачнији наслов „ИСИС врбује Роме по Србији“. Наравно да то нисмо могли да ставимо, јер би у овако осетљивој ситуацији то људе довело у опасност да неки манијак испребија неког само зато што је Ром, и то смо на сваки начин покушали да избегнемо. Ја схватам да је на нивоу политичке коректности то јако осетљиво, али морате да дате информацију шта се дешава, да се не би десило да неко ромско дете заврши у Сирији.
Цензоловка: Имате ли податке да је неко из Градске чистоће отишао у Сирију?
Кордић: Па немам, али нико не може да вам гарантује да неће сутра отићи у Брисел или Лондон и направити исто тако. Зашто се они њима обраћају – зато да би их у једном тренутку употребили. И сви наши грађани па и радници Градске чистоће су у опасности и наш је посао да упозоравамо на то.
Цензоловка: И да дате свеобухватне информације, да имате све релевантне изворе. Зар не мислите да сте погрешили?
Кордић: Ајде, признаћу да смо погрешили, признаћу. Направили смо омашку, текст је непотпун, али није нетачан, и као уредник апсолутно стојим иза њега.
Морате да удовољавате укусу читалаца
Цензоловка: Хоћете да кажете да сте се заиста променили, да Курир више није у функцији политике?
Кордић: Сви су медији у функцији политике. Ко није? Ја нисам поборник ангажованог новинарства, нити сам од оних који идеализују објективно, независно новинарство. На крају крајева, чим изађете на тржиште нисте независни, зависите од читалаца и морате да удовољавате њиховом укусу. Не постоји независност, то су апстракције у које смо веровали док смо били студенти. А то смо давно превазишли.
Где су нестале кривичне пријаве?
Цензоловка: Шта је епилог случаја Корниц?
Кордић: Колико ја знам, Корниц је поднео кривичне пријаве против медија који су објављивали снимке где се он дрогира и његов здравствени картон. Ја сам била на информативном разговору у полицији поводом тога, али, на моју велику срећу, нисам тих дана радила, била сам у Мађарској и све сам сазнала накнадно и посредно.
Биле су поднете кривичне пријаве против Родића и Лађевића, који је тада био главни уредник. Те кривичне пријаве су онда у истом дану повучене, па је онда било образложење да оне не могу да се повуку. Сада ми је непозната судбина тих кривичних пријава.
Кордић: Зашто не би било професионално?
Цензоловка: Имате једног човека који прича у камеру, а ви то не проверавате.
Кордић: Колико знам, то се проверавало неколико дана. То је човек који је добио отказ управо због понашања које се видело на другом снимку који се емитовао на Пинку. Нико њему није бланко веровао. Прича се проверавала од почетка и како је он довожен и како је мењано неколико кола. Ишли смо у кафану и проверавали да ли је тамо долазио Вучић. Ако је тачно оно што је Корниц испричао, ту је било четворо, петоро људи и сад нема ту даље много провера.
Цензоловка: Колико је то било у функцији информисања и интереса јавности, а колико обрачун са Вучићем са којим сте тада били у сукобу због Политике?
Кордић: Ако је тачно то што је Корниц рекао да се премијер појављује на таквом састанку, онда свакако јесте интерес јавности да сазна тако нешто. На снимку који је емитовао Пинк, где се види како је он дрогиран и како га испитују, он је заправо потврдио све оно што је испричао у снимку који је емитовао Курир.
Откуд Курир на Пинку?
Цензоловка: У време док сте пролазили линч у Информеру, све је то преносила Телевизија Пинк. Како сте се онда појавили у Јутарњем програму на Пинку као да се ништа није догодило?
Кордић: То питајте Пинк што су ме позвали као да се ништа није догодило.
Цензоловка: Ипак, ви сте пристали да гостујете после свих напада на ваше новине и вашег директора са те телевизије?
Кордић: Искрено, ја сам мислила да ће они бити жустрији према мени. У том тренутку ми је било важно да објасним тему вакцина која је подигла велику буру у јавности и врло злонамерно и погрешно интерпретирана.
Цензоловка: Постоји феномен настајања таблоида у предизборно време. Сада се најављују нове дневне новине, говори се и о новом порталу. Како то објашњавате?
Кордић: Откако сам ја 2001. почела да се бавим новинарством до данас то је устаљена, испробана пракса неке политичке опције или интересне групе која покушава да оствари неки политички циљ преко одређеног медија. Које су то политичке странке које сада стоје иза ових људи, заиста не знам, њима је сада дата шанса. Ако преживе и ако успеју да се позиционирају на тржишту, они ће опстати. Па и Информер је настао тако, додуше не у предизборном периоду, него у још критичнијем, када је било потребно направити притисак да се формира прва влада СНС, а да ДС оде са власти.
Цензоловка: Чини се као да то стално ради једна те иста група новинара, отварају новине, гасе их, па онда ратују једни против других, па су поново заједно.
Кордић: Не мислим да су то људи за специјалне задатке, ако то хоћете да кажете. Пре мислим да је број новинара који знају занат врло ограничен. Имате тренутно у граду највише седам-осам људи који су у стању да направе дневне новине.
Пазићемо да се не опечемо са КРИК-ом
Курир је осудио писање Информера о уреднику портала КРИК Стевану Дојчиновићу, каже одговорна уредница Марија Кордић. „На својој кожи смо осетили шта то значи кад вас неко провлачи кроз медијско блато. С друге стране, то не само да крши новинарски кодекс него прелази границу пристојности. Разумела бих да се објављују садо-мазо слике ако постоји неки јавни интерес, да је реч о неком јавном функционеру, али чак и тада је то превелико задирање у приватност. Али ово је неоправдано. Као што је био случај са Вањом Чаловић, нису сва средства у рату дозвољена.
Цензоловка: Хоћете ли наставити сарадњу са КРИК-ом? Да ли бисте пренели текст о имовини премијера Вучића ако га КРИК објави?
Кордић: Објавили бисмо ако бисмо ми добили потврду за ту причу и имали увид у документа и потврду да су она релевантна. Подсетићу вас на причу о Синиши Малом и 24 стана, то је прича КРИК-а коју смо објавили. После тога се дигла велика бука, па се испоставило да та документа наводно нису аутентична, да су у Бугарској фалсификована. КРИК и даље тврди да је то тачно. Ми нисмо имали ресурсе да проверавамо у Бугарској аутентичност докумената и из тог разлога бисмо овог пута добро проверили, да се не бисмо опекли.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.