Вести

28. 03. 2016.

Аутор: Урош Урошевић Извор: Цензоловка

„Што не пишеш о лепим стварима? Има да те кажем код родитеља!“

Кад су добра времена, сви те тапшу по рамену. У оним злим потребно је мало више храбрости да подржиш неког или одбраниш став уколико то значи да на било који начин и себе излажеш опасности. Управо је то новинарство. Једна кривична пријава била је довољна да у Пожаревцу разголити читаву медијску сцену и људе који себе називају новинарима.

 

У новинарство сам ушао пре 20 година из несебичне жеље да покушам да променим нешто у друштву. Људи раде због новца. Ја сам био у оној тупавој групи која је хтела да генерише промене. Преко ноћи сам из кафића и ноћних клубова ушао у свет о коме нисам имао никакву представу.

Било је потребно да прође много година и да начиним безброј грешака док моја писана реч у малој заједници у којој живим није добила ту врсту тежине да људи на њу реагују и да (макар мало) утиче на доносиоце одлука и дешавања у граду.

Да се разумемо, никада се нисам безобразно опарио од овог посла (чуј, опарио). Чак и данас, после две деценије, живим од основне зараде, понеког хонорара. Дописништва сам напустио (Бета, РФЕ, Б92). Бавим се искључиво локалним темама, јер када не постоји јасно мерило реакције људи у окружењу, онда немам ни ту врсту подстрека да нешто радим.

Данас када имам колико-толико јасан увид у функционисање заједнице на локалном нивоу, променио сам свој основни циљ због кога радим овај посао. Желим да покажем ствари и представим их онаквим какве заиста јесу, а не какве неко други жели да буду виђене.

Оскаровац, филм „Spotlight“ говори о завери ћутања и напору мале групе новинара да натерају људе да отворено причају и раскринкају један изопачени систем сексуалног злостављања деце у верској заједници. Филм шаље још једну јаку поруку – шта новинарство заправо јесте, али и какве мане имамо ми људи, новинари, грађани. Како нам страх и несигурност уништавају морал и одговорност. Да се не лажемо, питај бога колико озбиљних тема ми је прошло кроз руке и нисам адекватно реаговао. Познато, јел да?

Прошле године је на основу једног простог саопштења и начина на који су реаговали медији и институције у Пожаревцу постало врло јасно да је на снази завера ћутања о квалитету воде у локалној мрежи и да су у тај систем укључени сви – од медија који би требало да о томе извештавају до највиших функционера локалне самоуправе.

Проблематика

Кренимо редом. Пожаревац има озбиљан проблем с водом за пиће због непокривености околних насеља фекалном канализацијом. Пропусне септичке јаме главни су узрочник продора нитрата у извориште. Иначе, подземне воде које гравитирају извориштима из смера Велике Мораве су добре, али је њихов ниво у последње две деценије опао за око четири метра у просеку.

Пожаревац је почетком века због нитрата остао без изворишта „Меминац“. Друго извориште, „Кључ“, преузело је сав терет обезбеђивања довољних количина воде за град који се ширио.

У септембру 2006. године нитрати почињу да дивљају на изворишту. О свему се ћути. Боом 93 добија информацију из Завода за јавно здравље да су нитрати изнад дозвољене границе. Власт се прави невешта, али коначно на првој наредној седници Скупштине града, након притисака које смо вршили на функционере, званично се саопштава да резултати нису добри.

Забрана дистрибуције воде за пиће и припремање хране на снази је месец дана. На изворишту је претходно реализован пројекат изградње инфилтрационих базена преко којих се извориште налива водом из приобаља Велике Мораве и на тај начин смањује концентрација нитрата.

Тако је постигнуто да се у одређеном периоду обезбеди стабилност изворишта. Међутим, стручњаци из Института „Јарослав Черни“ указују на то да је потребан читав низ мера да би се обезбедила дугорочна стабилност. Све редовне мере до 2030. године садржане су у Генералном плану водоснабдевања који је усвојен 2008. године. Његова примена је требало да обезбеди дугорочно стабилно снабдевање Пожаревца и Малог Црнића.

Зоран Раденковић из Института „Јарослав Черни“ у фебруару 2016. године Радију Боом 93 каже да је од свих редовних мера изграђен само резервоар на изворишту „Кључ“ и да се са применом плана константно касни.

Хронологија

Раније, у септембру 2015. године, долазим до информација које могу да укажу на то да се нешто чудно дешава с водом. Тај период био је карактеристичан због дуготрајне суше која је утицала да водостај Велике Мораве падне на ниво историјског минимума. То аутоматски значи и смањен прилив здраве воде ка изворишту.

Завод за јавно здравље се не оглашава. Надлежни уверавају да је вода исправна за пиће. Испитивања Завода за јавно здравље нигде нису видљива. На свом сајту редовно објављују анализе концентрације полена у ваздуху, али за воду нема података.

Резултата нема ни на сајту Водовода и канализације, али ни на порталу градске управе Пожаревца.

Комуникација са Заводом је отежана. Нисмо им драги јер не пишемо промотивне текстове о њиховом раду, већ долазимо углавном када има неких проблема или би могло да их буде.

Раније смо открили врло занимљив податак да ова установа новац за информисање о својим активностима претежно усмерава ка штампаним издањима која излазе периодично, а да медији који извештавају на дневној бази имају мизеран удео у укупним средствима.

Почетком октобра намеравам да проверим шта се догађа с водом. Одлазим у Завод за јавно здравље и тражим изјаву о квалитету воде за пиће.

Докторка која је задужена за испитивања саопштава ми да не може у том тренутку да тражи резултате, да ће их послати електронском поштом и по ко зна који пут ме подсећа да би требало да се раније најавим уколико желим да добијем било шта од података.

Тог дана, без података из Завода, пишем вест о ниском водостају и о томе да би с водом требало све да буде у реду јер се надлежни из Завода не оглашавају. 

Наредног дана добијам мејл и саопштење Завода.

У саопштењу се наводи да су до 30. септембра сви резултати били исправни. Међутим, 30. септембра на свих 11 мерних места у граду нитрати прелазе дозвољену границу од 50 мг/л (милиграм/литар) и износе од 53 до 58 мг/л. Потребно је да се у три узастопна мерења утврди прекорачење да би санитарни инспектор донео решење о забрани дистрибуције воде за пиће, као такве.

У саопштењу се наводи и да би тог дана требало да буду познати и резултати другог испитивања од 2. октобра. Зовем телефоном докторку која ми потврђује резултате – од 56 до 60 мг/л! Видим да је враг однео шалу. Следећи резултати најновијег испитивања од 7. октобра биће познати 12. октобра. То значи да од понедељка, можда и званично (бесмислено, кад званична мерења то већ показују) вода неће бити за пиће.

Такву вест објављујем. 

Хајде да се позабавимо са неколико необичних појединости у саопштењу Завода. Резултати другог и трећег испитивања, према саопштењу, познати су након пет дана од узорковања. То значи да је Завод за јавно здравље 5. октобра већ имао резултате првог испитивања од 30. септембра. Завод је о томе ћутао 5. и 6. октобра. Ћутао је Завод, ћутао је Водовод, ћутали су у градској управи.

У саопштењу пише:

„Ове концентрације нитрата акутно не угрожавају здравље корисника. Уколико су анализе било ког параметра у водоводској води више од прописаних у три узастопна узорковања, Републичка санитарна инспекција предузима мере.“

Да разјаснимо, акутно стање је нешто што је узнемирујуће и чији третман не трпи одлагање. То, такође, не значи да ове концентрације нитрата не угрожавају здравље корисника. Завод не износи било какву препоруку грађанству да ли да користи воду или не.

Већ је касно да се поново зове Завод, због радног времена. Претражују се стари извештаји о води из 2006. године, новински чланци о мишљењима лекара о нитратима и њиховом утицају на здравље.

Објављујем следеће:

„Повећани садржај нитрата у води у дужем периоду коришћења може да доведе до разних поремећаја, најчешће крвне слике. Нитрати се везују за хемоглобин и стварају се једињења која отежавају снабдевање ткива кисеоником. Редукују се у организму у нитрите, што доводи до анемије. Нарочито су опасни за малу децу, упозоравају лекари.“

Извор Блиц, информација из Дома здравља Пожаревац. Нема негативних реакција. Познајем дописника, није имао проблема у вези с наводима.

Пред очима ми је синоћна слика: моје четворогодишње дете пије воду коју сам сипао из чесме. Кажем супрузи шта се дешава. Чујем се с колегиницом из другог медија. Кажем јој да вода није за пиће и да ћу то да објавим. Каже да је и она добила саопштење, али да ће само да препише оно што је наведено.

Наредног дана директор Водовода се не јавља на телефон. Сазнајем да је у Шведској. Нико се не бави нитратима, нити је то била тема састанака Градског већа у Пожаревцу. Седнице нису јавне, о њима се не обавештавају медији. Када затражите неки документ, питају вас зашто вам то треба. Нема времена за званичне захтеве. Информацију добијам незванично, у разговорима са члановима већа. Нитрати су и до 20 процената изнад дозвољене границе. Нико неће да каже да вода није за пиће. Ја ћу рећи отворено.

Наредног дана зове ме директор Водовода Ваљаревић. Зове из Шведске. То је развијена земља у којој постоји интернет и могу да се читају садржаји које медији објављују у Србији. Разговор протиче без било каквих неспоразума. Ово напомињем јер су вести које су линковане у тексту предмет кривичне пријаве коју је касније поднео против мене.

У понедељак сазнајем резултате трећег испитивања. Упецао сам људе из Водовода и санитарног инспектора испред сале где су држали састанак. Други медији ћуте. Један познати дописник из града ми каже да му не пада на памет да извештава како вода није исправна док у јавност не изађе инспекција са решењем. Пребацује ми због начина на који радим.

Одлазим код градоначелника (СПС) и кажем му: „Претпостављам да те нису обавестили о томе да вода није исправна, па сам дошао да ти кажем и да је треће мерење поново показало неисправност.“ Одговара ми да ће он ипак да сачека да га о свему обавести Завод.

Враћам се у радио и тамо ми у руке дају саопштење Завода за јавно здравље. Треће узорковање – потврђена информација. Фотографишем саопштење. Пишем вест. Док сам тражио илустрације за овај текст у архиви, искаче ми баш та фотографија:

„Препорука Завода за јавно здравље Пожаревац је да деца и хронични болесници не користе ову воду за пиће и припремање хране, него само као техничку воду.“

Саопштење је написано један дан пре доношења решења о забрани дистрибуције воде за пиће и припремање хране. Зашто ове препоруке није било у саопштењу од 7. октобра? У питању су деца и хронични болесници. Зар нико није могао то да каже, не 7. октобра, већ одмах, оног тренутка кад су установили да су нитрати изнад дозвољене границе?

Уторак, 13. октобар. Решење инспектора. Вода није за пиће и више од недељу дана је било потребно да надлежни изађу у јавност и то кажу. Нико није одговоран, већ је суша крива.

Среда, 14. октобар. Лепа околност по СНС је што Водоводом управља функционер СПС-а. Позивају на одговорности и траже Ваљаревићеву смену. Нико није имао појма, наравно, шта се дешавало у међувремену. Позивају се на извештавање Уроша Урошевића и Радија Боом 93. То је било све што су урадили по наведеним захтевима за утврђивање одговорности.

Нарадни дан. На путу сам. Ради колега Милош. Директор Водовода, Саша Ваљаревић, прича како је обелодањивање да вода није исправна узбуњивање јавности и да то може да се уради тек након трећег узорковања. То значи да нитрати могу да скоче 10, 200 или 1.000 одсто изнад границе и да сви ћуте јер су такве процедуре. Најављује кривичне пријаве против СНС.

Већ почињем да наслућујем да се нешто спрема и за мене. Напомињем да је комуникација са Ваљаревићем и даље нормална. Чак размењујемо и неколико приватних порука преко мобилног телефона.

Цистерне су на улицама и у њима је вода из костолачког водовода.

Четвртак, 16. октобар. Одлазим у Завод за јавно здравље. Тражим информације о последња три узорковања квалитета воде из костолачког водовода, као и о новим анализама квалитета воде у Пожаревцу. Информације не добијам. Предочено ми је да морам унапред да се најавим уколико желим да разговарам са представницима Завода. Информације о квалитету воде добијам од пожаревачког водовода, али је последњи извештај за Костолац из септембра.

Сад се стварно питам чему служи Завод за јавно здравље.

Конкретни ефекти ове вести јесу да анализе ЗЗЈЗ Водовод убрзо почиње да објављује на свом сајту.

Сашу Ваљаревића позивамо да 26. октобра гостује уживо у програму. Разговор води колегиница Катарина и нема незгодних питања. Интервју прекуцавам и спремам текст који објављујем на сајту.

Наредног дана – проблем. Зове Ваљаревић и негодује да он није рекао да је вода неисправна готово месец дана. Кажем му да је то моја констатација. Прети кривичном пријавом. Разговор је непријатан.

Ванредна ситуација

У међувремену, градоначелник 6. новембра проглашава ванредну ситуацију због водоснабдевања. Имају привремено решење које ће на одређени период обезбедити довољне количине воде за пиће. Ванредна ситуација је пригодан начин да се заобиђу процедуре у набавци добара и услуга.

Почетком децембра град из једног од вештачких језера између изворишта и Велике Мораве почиње да испумпава воду и надземним цевоводом је транспортује до инфилтрационих базена на изворишту. Градоначелник почетком децембра каже да је интервентно потрошено око 22,5 милиона динара.

Према подацима из Службених гласника, до 25. фебруара 2016. године из буџетске резерве је по захтевима Градског штаба за ванредне ситуације одобрено укупно 25.735.083,50 динара.

Решење Санитарне инспекције је укинуто 19. јануара. Ванредна ситуација је и данас на снази.

Кривична пријава

У уторак, 22. марта ове године, пет месеци након претњи кривичном пријавом и мање од 24 сата од објављивања аналитичког текста о сукобу два крила СНС-а у Пожаревцу, добијам телефонски позив од инспектора Одељења за привредни криминал.

Објашњено ми је да поступају по захтеву Основног јавног тужилаштва по кривичној пријави коју је против мене поднело ЈКП Водовод и канализација. Инспектор каже да није покренут било какав поступак против мене, већ да би требало да дам изјаву у својству грађанина. Договарамо се да дођем наредног дана око 16 сати.

Привођен сам једном, тамо негде 1998. године, када сам са Иваном Маровићем из Радио Indexa водио неког америчког новинара по Пожаревцу. Човек је хтео да уђе у Слобину кућу, исту ону у чијем дворишту је некадашњи хашки оптуженик касније сахрањен. Нас двојица стојимо и гледамо у неверици, а он се убеђује с полицајцима који су тада стражарили испред главне капије. Полиција је поступала професионално и културно (и без лисица), али су нас држали четири сата у станици. Касније сам покушао да пронађем било какав записник о привођењу, али без успеха.

Сада сам већ почео да се осећам нелагодно. Дошао сам у МУП у пратњи правног заступника и сазнао да се кривичном пријавом тврди да сам изношењем неистина изазивао панику и реметио јавни ред и мир. Сви текстови које сам овде поделио некоме су били основ за такву тврдњу. У изјави сам се позвао на званично саопштење Завода за јавно здравље. Читава та ситуација ми је била одвратна, што је утицало и на моје држање током разговора. У једном тренутку инспектор је питао због чега имам тако непријатељски став.

Реакције

Увече, након испитивања објављујемо први текст о притисцима и подношењу кривичне пријаве. Нико из Пожаревца не зове и не пита ништа. Б92 објављује наш текст. Једна колегиница из Смедерева шаље чланак о свом судском „ћерању“ по приватној тужби једног инвеститора. Све то „да ме утеши“. Ниси новинар ако немаш тужбу или пријаву.

Напредњаци нас нису позвали на конференцију за новинаре, што се никад до сада није догодило. 

Долази екипа Инсајдера и прави причу без Саше Ваљаревића који није хтео да разговара. Добијам подршку од Иницијативе „Новинари не клече“ и медијских и новинарских удружења.

Два дана касније одржавамо конференцију за локалне медије и дописнике. Пар сати раније срећем на улици колегу дописника који ми каже да је он питао своје у Београду за конференцију, али да су му рекли да их то не занима. Размишљам о рачуну за струју и једној ставки у њему.

Зове ме председник локалног СПС-а и пита да ли ћу да дођем на конференцију за новинаре коју је заказао за 11 часова. Баш пригодно, и ја имам конференцију у исто време, али послаћу неког. Нервозан је. Каже да би хтели да повуку пријаву, али да је сада касно. Питам га како је могуће да њихов функционер не пита странку пре него што повлачи сумануте потезе. 

На конференцију долази само колегиница Ивана из локалног недељника. Шокирана је кад јој саопштавам да ће највероватније бити једина, али остаје.

Касније сам се захвалио на Фејсу свима који су позвани а нису дошли. Једном колеги сам уважио извињење јер је дан раније написао епску песму о мени и објавио је на друштвеним мрежама.

Дописник Данаса и Информера (не знам где се то уклапа заједно) напљувао ме је јавно, а једна колегиница се наругала што прозивам, уз опаску да сам „Калимеро“ и да је боље да уживам у лепим стварима. Она, ето, није могла да дође јер је имала два терена у 11 и 12 часова (на пет минута од моје редакције).

Својевремено ме је овај исти градоначелник Пожаревца пред другим новинарима критиковао што не пишем „нешто лепо“ и да ће због тога „да ме каже код родитеља“. 

Иначе сам веселе нарави и радо виђен на забавама. Окупљамо се, ми „новинари“ or „wtf else“ повремено. Пропустио сам две забаве почетком године. Сви су се питали где сам.

Можда због тога нису дошли?

 Аутор је уредник Информативног програма Радија Боом 93 из Пожаревца