Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Новинари да не угрожавају безбедност транс особа
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

28. 03. 2016.

Аутор: Ј. Д. Извор: Данас

Новинари да не угрожавају безбедност транс особа

Новинари би требало да буду свесни да откривањем транс статуса особе могу да угрозе њену безбедност и тиме негативно утичу на физичко и ментално здравље транс особе о којој извештавају.

Обавезно избегавати сензационализам и употребу речи и израза, попут „Шокантно!“, „За неверицу“, „Променила пол, па сад хоће...“, „Била мама, сад је тата“. Уколико особа користи женско име и говори о себи у женском роду, онда је потребно да и медији на тај начин пишу и говоре о њој. 

Ово су само неке од препорука медијима за извештавање о транс особама невладине организације Гаyтен-ЛГБТ. Једна од препорука је и та да информације у вези са здравственом историјом, анатомским променама или гениталијама највероватније нису релевантне за извештавање, те да би било најбоље избегавати их. 

„Неке особе можда не желе да њихов претходни лични идентитет буде јавно експониран из страха од реакције околине, безбедности или било ког другог личног разлога. Уколико је то могуће, настојте да поштујете жеље особе која је актер вашег текста или прилога и не откривајте њено некадашње име, осим уколико то особа о којој извештавате изричито не тражи“, напомињу из Гаyтен-ЛГБТ. 

Како додају, новинари би требало да буду посебно пажљиви када се баве темама које се тичу транс деце, те да би малолетници морали да буду посебно заштићени, јер представљају рањиву групу.

„Имајте на уму да су сексуална оријентација и родни идентитет две различите ствари. Транс особе могу бити геј, хетеросексуалне, бисексуалне...“, подсећају из ове НВО и додају да би о транс особи требало писати у складу са њеним родним идентитетом, а не на основу пола који јој је приписан по рођењу. 

Трансродна особа или транс особа је особа чији се родни идентитет или родно изражавање разликује од пола који јој је приписан по рођењу, независно од тога да ли она жели да уђе у процес прилагођавања пола или не. Неке транс особе ће започети хормонски третман, а део њих ће желети и да хируршки прилагоди своје тело родном идентитету. 

„Транс особе у Србији не могу да промене име и ознаку пола све док не заврше с медицинском транзицијом, што представља велики проблем, јер она траје неколико година, а особа све то време у документима има податке који не одговарају ни њеном идентитету, ни њеном изгледу/родном изражавању, па тако пред собом видимо жену, а у њеној личној карти и даље стоје мушко име и ознака за мушки пол. Поред тога, не желе све транс особе хируршко усклађивање, а последица тога је да уопште не могу да промене податке у документималл, наводе из Гаyтен-ЛГБТ. 

Неприхватљив и увредљив језик 

Према Гаyтен-ЛГБТ, следеће термине требало би избегавати: „транџа"- јер је пежоративан, „промена пола" - јер се ништа не мења већ се прилагођава, „транссексуалац/транссексуалка" - неправилно је ову реч писати са два слова „с", „хермафродит" - уместо њега користити „интерсекс особа", „самопрокламовани мушкарац/жена" - упућује на то да идентитет транс особе није реалан и да је релевантан само за њу, те да је околина тако не доживљава, „трансжена" и „трансмушкарац", „транс-жена" и „трансмушкарац" - неопходно је писати ове речи одвојено, „рођена као мушкарац", „генетски мушкарац", „анатомски мушкарац" или „биолошка жена" - неправилно је користити ове термине када се говори о транс особи која је у процесу прилагођавања пола.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси