Вести
27. 03. 2016.
Ко је оклеветао Вјекослава Радовића
Каријера новинара Вјекослава Радовића две и по деценије је свођена на једну једину вест. И то ону коју никада није написао. Етикету аутора лажне информације о 41 убијеном српском детету у Вуковару су му убацили новинари и политичари који су хтели да докажу тезу да су српски журналисти јавност подстрекавали на ратне злочине. Зашто су то учинили баш њему?
- Зато што сам био „бела врана” међу новинарима који су извештавали за стране медије. У време распада Југославије био сам дописник „Ројтерса” и нисам прихватао мишљење западних медија да су Срби за све криви. Неко је проценио да ће измишљотина да сам написао лажну вест бити најбољи начин да ме дискредитује - каже за „Политику” Радовић, који је због Америке као двадесетогодишњак напустио Карловац. Кад се скућио у Њујорку, на локалној радиостаници је закупио време да са таласа, насрпскомјезику, хвализемљуиз које је отишао.
- Формално сам био политички мигрант, али нисам у Америку отишао због незадовољства режимом већ са два авантуристички настројена пријатеља - објашњава Радовић, кога је авантуризам могао да кошта главе. На углу 42. улице и 6. авеније 1978. године, по његовој причи, упуцао га је припадник екстремне хрватске емиграције. Један од четири испаљена хица и данас носи у левом рамену. Одустао је од осигуравајуће агенције коју је водио и вратио се у Београд. У информативној служби Центра „Сава” запослио се као преводилац, да би се 1986. јавио на „Ројтерсов” конкурс и постао дописник чувене британске агенције из Београда.
- То је била одлична школа новинарства и сарадња је на почетку била на обострано задовољство, нарочито када су ме послали да извештавам о револуцији у Румунији. Али током распада земље, у настојању да Србију прикаже као бољшевичку, агенција није баш личила на „Ројтерс”. Од тада смо уредништво и ја били у сталном сукобу и на крају смо се разишли на моју иницијативу - каже Радовић.
Године после раскида са „Ројтерсом” провео је у Танјугу, чији је био и дописник из Њујорка. Потом је радио у „Блицу”, „Гласу јавности”, „Куриру”, а после 2000. био је и шеф информативне службе ДСС-а.
Али, вест о „вуковарским бебама” пратила га је као мрачна сенка.
Радовић је пун горчине док описује борбу против клевете која је трајала више од двадесет година. Први га је, сећа се, као аутора вести о „вуковарским бебама” прозвао Мирољуб Лабус у изборној кампањи 2002, а наредне године исто је урадио и новинар „Времена” Милош Васић.
- Видео сам да је однео шалу када је НУНС поднео кривичну пријаву против српских новинара Тужилаштву за ратне злочине. Тужио сам то удружење, као и бившег колегу Велимира Ћургуза и посланика ЛДП-а Зорана Остојића - објашњава Радовић.
Новинарка Бете Ивана Јовановић, која је у НУНС-овом „Досијеу” оптужила Радовића за ратно хушкање, бранила се на суду да је користила анализу хашког вештака Реноа де ла Броса, коришћену у суђењу против Милошевића. „Тада ми је”, каже Радовић, „постало јасно да морам да трагам за бившим колегама да скинем љагу са свог имена”.
Имао је среће: његов колега Доналд тија Херитаџа је пронашао у Москви.
- Имао сам среће да сам у „Ројтерсу” радио са поштеним људима. Обојица су ми брзо одговорили. Форбс је у свом писму јасно навео да је он једини аутор лажне вести и да је кривица искључиво његова, а Херитаџ је потврдио да сам из Ројтерса отишао из сасвим других разлога, на свој захтев. Никад нисам сазнао одакле Милошу Васићу да сам ја аутор нетачне вести - прича Радовић.
Следећа станица био је хашки вештак Рено де ла Брос.
- Пошто Де ла Брос не говори српски језик, у Београду је имао помагаче који су му слали текстове из српске штампе како би написао извештај „Политичка пропаганда и употреба медија за ултра-националистичке циљеве”. У писму Де ла Брос каже како је након мог јављања покушао да дође до Соње Бисерко и новинара Дејана Анастасијевића, „својих информатора из тог доба” који су му рекли да сам ја аутор лажне вести. Али упркос захтевима, није успео да дође до њих и добије „доказне чињенице”. Та информација ми је врло занимљива, јер се из ње види како су домаћи стручњаци „филовали” Де ла Броса како би касније могли да га цитирају на домаћем терену. То је једна перфидна игра која је укаљала мој професионални углед - закључује Радовић. Француски професор врло брзо је послао исправку Хашком трибуналу, о чему Радовић поседује доказ.
Апелациони суд у Београду недавно је правоснажно пресудио да је Независно удружење новинара Србије (НУНС) повредило част и углед Вјекослава Радовића тако ште му је приписало текст који никада није написао. Но на сајту тужилаштва и сада стоји реклама за књигу у којој се налази и његово име. Новинарска част Вјекослава Радовиће је и судски потврђена, али сенка и даље остаје.
Ивана Јовановић: Хвала, довиђења
Госпођо Јовановић, Апелациони суд је пресудио у корист Вјекослава Радовића. Јесте ли знали да је и хашки вештак Де ла Брос пре неколико година у Хагу исправио неправду коју је нанео Радовићу?
Ивана Јовановић: Ја уопште не желим с вама да разговарам на ту тему, под број један. И ви мени уопште нисте објаснили зашто се бавите том темом.
- Објаснила сам, зато што је стигла пресуда Апелационог суда.
Ивана Јовановић: Па ништа, питајте Вјекослава Радовића, немојте мене ништа да питате.
- Не мислите да треба да се извините онима које сте блатили?
Спушта слушалицу и после неколико секунди зове:
Ивана Јовановић: Исто сте тако писали и до сада шта сте хтели, па наставите и даље. Према томе, немојте уопште више да ме зовете, не занима ме ваш лист ни шта пишете. Хвала, довиђења.
Коментари (2)
Остави коментар29.03.
2016.
Pitanje neupucenog
Ko je uopste Ivana Jovanovic? Gde je i sta objavila releventno? Molim da me uputite da bih na osnovu njenog zanatskog dometa mogao da procenim ko je i sta je...
Одговори28.03.
2016.
SMRAD DO NEBA
Vjeko je divan, miran ali iznad svega posten covek i odlican novinar...
ОдговориPljuvaci su, zahvaljujuci Vjekovoj upornosti i sudskoj odluci, pljunuli na sebe. Njima je to najmanja steta jer tim smradovima jedino je vazno da ih gazde obilno hrane da bi lajali na prave ljude.
Dugo pamtimo sve "podvige" ovih tzv. novinara - smradova kojima nikakva gadost nije strana - samo ako se dobro plati!
Eto ko najvise zagadjuje ovi jadnu planetu! Ne zasluzuju ni imena da im se pomenu.