Вести
24. 03. 2016.
Био и прошао штрајк на Радио телевизији Крагујевац
После седам дана потпуне обуставе рада, запослени на Радио телевизији Крагујевац прихватили су договор по коме ће им заостале зараде бити исплаћене од 25. марта до 30. априла. Није саопштено ко је дао паре, а још већа је непознаница ко ће убудуће сваког месеца у РТК, за нормално функционисање, „сипати” по неколико милиона динара.
Седмодневни штрајк запослених на Радио телевизији Крагујевац завршен је медијацијом Бојана Урдаревића из Агенције за мирно решавање спорова.
Запослени на овој телевизији ступили су прошле среде у генерални штрајк због неисплаћених зарада јер су после октобарске приватизације примили само једну, новембарску плату, и то у фебруару, када су такође претили да ће ступити у штрајк. Од руководства је тражено и да се радницима повеже стаж за 2012. и 2013. годину, па иако је на почетку изгледало да посредовање неће уродити плодом, послодавство и запослени су ипак постигли договор.
Њиме је предвиђено да ће децембарска плата бити исплаћена 25. марта, јануарска 31. марта, док ће фебруарска аконтација бити уплаћена 15, а коначна исплата 30. априла.
У саопштењу синдиката „Независност” не пише ко је обезбедио новац за плате радницима, односно да ли је нови газда Крушевљанин Радоица Милосављевић коначно одрешио кесу. У вези са захтевом запослених за повезивање стажа договорено је да се ово питање „што пре реши на нивоу надлежних органа и институција”. Током преговора постигнута је и сагласност да ниједна страна неће покретати судске поступке у вези обуставе рада, а емитовање програма почело је јуче.
Ко је прави власник
Тако је завршен штрајк на овој телевизији, први икада у коме је програм у потпуности обустављен. Тако су Крагујевчани који су током протекле недеље пребацили на канал ове телевизије могли да прате филмове и архивске снимке, које је уређивало двоје радника који нису били у штрајку.
Током седам дана обуставе рада, нови власник ниједном није удостојио запослене да их посети и покуша да са њима пронађе заједнички језик, али је зато у изјави за УНС истакао да у тренутку куповине ове телевизије није знао да град још увек има дуговања према овој медијској кући и да ће исплатити зараде тек када град испуни своје обавезе.
Није прецизирано о каквим дуговима говори господин Милосављевић? Наиме, зар сви треба да поверујемо да се у тренутку када се спремао да купи још једну телевизију у низу није распитао о финансијама, броју радника и дуговањима? Ако није био задовољан оним што купује, зашто се на лацитацији појавио и то као једини заинтересовани купац?
Са друге стране, зар се господин Милосављевић не сећа да је из буџета града „легло” 30 милиона динара баш када је он постао власник, да би се покрио период од три месеца за колико је продужен рок за приватизацију медија.
Чак и да град има дуговања према овој телевизији, какве то има везе са платама запослених? На господину Милосављевићу је само да испуни обавезе из купопродајног уговора којим се обавезао да у наредне две године инвестира 275.000 евра, од тога 150.000 у првој години пословања, да у истом периоду не сме да отпусти ниједног радника и, што је за прошлонедељну ситуацију било најважније, да обезбеди редовне исплате запосленима.
Како се сада чини, не само да није испунио ништа од наведеног, већ у својим изјавама испада неозбиљан и само још више продубљује сумњу међу Крагујевчанима да он заправо није прави власник ове телевизије. Не иде му у прилог ни то што се међу радницима појавио само једном, па се у кулоарима већ одавно спекулише за чије интересе он купује медије по Србији. Крагујевчани највише типују на Братислава Гашића, а најновија теорија завере је да се сукоби унутар Српске напредне странке преламају преко леђа радника на овој телевизији.
Офрље приватизације
Ипак, за то што су једино генералним штрајком успели да извуку ионако бедне новинарске плате могу да захвале држави која је прихватила накарадни начин приватизације медија. Да ли је ико пре него што је дозволио дотичном господину да завије у црно осам телевизија (слично стање је у свим осталим медијима које је пазарио Милосављевић), проверио његову платежну способност, да ли се запитао да ли је он способан да обезбеди новац за толико радника?
Чини се да није, већ је држава желела да покаже како је донети Закон способна и да спроведе.
Ни први талас приватизације 2007. године који је угасио готово све приватизоване медије није био за наук држави, већ су и у овом другом кругу пожурили да се ратосиљају медија по сваку цену. То се најбоље види по новим власницима медија, који не само да немају искуства у томе како да се баве објективним и правовременим извештавањем, већ је најближи сусрет са информативом био то што су прошли поред неке телевизије. Да не говоримо о томе да се држава није бавила ни провером порекла новца којим се купују медији, као ни тиме ко „стоји“ иза нових власника, па уместо да имамо повлачење државе из медија, као што је најављивано, долазимо у ситуацију да су многи купљењи да преживе само до избора, или да се уместо државе као „газде” појаве политичке странке.
Верује се да то неће бити случај са крагујевачком телевизијом, али рачуница је ипак проста. Како је први април за само недељу дана, јасно је да ће и после ових заосталих исплата нови дугови почети да се нагомилавају, ако Радоица не уложи озбиљан новац у ову телевизију. Са оволиким бројем запослених нови власник месечно мора да упумпава по неколико милиона динара, а друга опција је да те паре заради од огласа и реклама што је нереално и немогуће. У данашњој ситуацији не зна се који је сценарио мање вероватан, па остаје питање каква ће бити судбина запослених на Радио телевизији Крагујевац и да ли је прекид генералног штрајка само тренутно гашење пожара
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.