Вести
12. 03. 2016.
Нова хрватска влада сређује медијски простор
Силовање демократије
Хрватски новинари не могу се надати забринутости Европске уније због оваквих догађаја, каже Саша Лековић, председник Хрватског новинарског друштва
У једном смо ужем новинарском друштву у Београду само пре петнаестак дана Мирјану Ракић, председницу Савета за електронске медије Хрватске и шефа Агенције за електронске медије Хрватске наводили као пример какав би требало да буде човек (искусан, несумњиво доказан новинар у пензији) на челу такве институције и у Србији као залога независности од политике, а кадар да стане на крај често подивљалим, а утицајним и често политички штићеним електронским медијима. Савет на чијем је челу Ракићева експресно је тродневном забраном емитовања казнио локалну загребачку З1 због збиља незапамћене националистичке антисрпске тираде њеног водитеља Марка Јукића.
Мирјана Ракић је морала лично да прими сличне симболичне поруке новинара Велимира Бујанеца, који је био на челу такође у Загребу одавно невиђеног профашистичког протеста због изрицања казне З1. Влада Републике Хрватске, коју карактер тог протеста није забринуо, управо је предложила Хрватском сабору да смени цео Савет за електронске медије на челу са Мирјаном Ракић. Нема сумње да ће Ракићева бити и смењена.
Саша Лековић, председник Хрватског новинарског друштва, каже да се ради о "десанту на медије и институционалном силовању демокрације, а све у циљу потпуног преузимања контроле над јавним простором". Он је подвукао да се хрватски новинари не могу надати забринутости Европске уније због оваквих догађаја, а Јелена Берковић из удружења за праћење избора ГОНГ је додала да то што се догађа у Хрватској "подсећа на Мађарску, Македонију и Пољску". Председница ПЕН у Хрватској Надежда Чачиновић поентирала је тврдњом да су се "они који доносе одлуке одлучили за Велимира Бујанеца, а не за Мирјану Ракић".
Одмах да прецизирамо: нико ко је мало темељитије пратио све догађаје око кажњавања З1 и не сумња да је Ракићева смењена због ове одлуке о кажњавању З1, али одмах и да се зна, разлози које је за смену навео хрватски министар културе Златко Хасанбеговић нису измишљени, и мада их је Хрватско новинарско друштво оценило као "бизарне" потврдио их је и сам Савет за електронске медије. Па цела ствар скреће пажњу и на околност да новинари често, кријући се иза професионалне независности, за себе траже ексклузивно "уметничко" право да занемарују овоземаљске законе, које им не може припадати.
О чему се заправо ради? Министар културе Хасанбеговић у интервјуу Данасу тврди да он није политички комесар, али је баш тако деловао док је саопштавао своје образложење предлога за смену Ракићеве некако застрашујуће цитирајући законске чланове, ставове и тачке. На терет Савету за електронске медије ставља се да у свом извештају, који Влада није прихватила, не спомиње "да је на Хрватској радио телевизији проведен надзор над коришћењем месечне претплате темељем закона о ХРТ" односно да ХРТ није раздвојио приходе и расходе од јавне од оних од комерцијалне делатности како закон налаже, а Савет ништа није учинио да га на то приволи. То је онај исти разлог због кога је смењен генерални директор ХРТ Горан Радман, који је тај разлог демантовао и чак тврдио да би се "неко" могао позвати на ову тврдњу Владе Хрватске и тужити Хрватску Европској комисији. Сад Савет за електронске медије Хрватске потврђује да и након више опомена и састанака почев од 2012. године до данас ХРТ то заиста није урадио него је испуњење те обавезе одложио за 2017. годину!
Саша Лековић поручује и да је следећа на реду ХИНА, хрватска национална новинска агенција. "Наглашавам да је према неким истраживањима, чак 50 одсто вијести које се појављују у хрватским медијима преузето од ХИНА, то довољно говори о утицају на медијски простор". При томе, Хрватско новинарско друштво признаје да је добар део закона које сада у медијском простору финализира нова власт, у ствари донела претходна, те да се понашање према медијима као изборном плену наставља и заоштрава.
Хрватски медијски случај прикључује се бар још једном у региону оном македонском и потврђује две ствари: да сами политичари признају да је утицај Интернета као политичког информационог и комуникацијског канала све до рушења непожељних влада у најмању руку прецењен, ако не и измишљен, и да засад нема власти која не жели под контролу да стави медије, по могућству - све.
Председник Хрватског новинарског друштва Саша Лековић је баш згодно подвукао да се хрватски новинари у помоћ Европске уније не требају надати!
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.