Вести

12. 02. 2016.

Аутор: Маја Дивац Извор: Цензоловка

Кога штити РЕМ: Да ли су интереси комерцијалних телевизија важнији од права деце?

Регулаторно тело за електронске медије никада није „смогло снаге“ да једноставним решењима која се практикују у другим цивилизованим земљама заштити права најмлађе популације у Србији. Али је зато успело да заштити телевизије које су преносиле скуп СНС-а.

Недавно је пропао и последњи у низу покушаја Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ, раније РРА) да децу и малолетнике заштити од погубног утицаја ријалити емисија.

Најављено обавезујуће упутство које би емитере приморало да ријалити програме приказују после 23 часа ипак неће бити донето.

У борби између ријалитија и заштите дечјих права, победили су ријалитији, тј. интереси комерцијалних станица које емитују ову врсту програма!

Окрени-обрни, дечја права по питању заштите од штетних медијских садржаја у Србији се већ годинама крше. Ова права се, практично, не поштују још од настанка комерцијалних телевизијских станица.

Све наде да ће се са формирањем независног регулаторног тела ова област уредити, брзо су се распршиле. Регулаторно тело, основано 2003, до данас није успело да донесе правила која би децу и малолетнике заштитила од сцена насиља, опасног и непристојног понашања, вербалне агресије, вулгарности.

Са појавом ријалити програма тема заштите деце од неприкладних медијских садржаја, иначе занемарена у нашем друштву, доспела је у фокус ширег круга јавности, што је појачало и апеле да се ова област коначно адекватно регулише.

Мало тога је, међутим, учињено. И поред одређених, додуше недовољних и неубедљивих покушаја РЕМ-а да ствари доведе у ред, ово регулаторно тело, у свим својим сазивима, никада није „смогло снаге“ да једноставним решењима која се практикују у другим цивилизованим земљама заштити права најмлађе популације у Србији.

Позивање на Европу у кршењу права деце!

Објашњавајући зашто се од планираног обавезујућег упутства одустало, председник Савета РЕМ-аГоран Караџић изјавио је за Телевизију Н1 да би усвајање таквог упутства било спорно јер закон предвиђа да се регулише само нешто што је емитовано, а не оно што још није, и позвао се на мишљење Европске комисије (ЕК) и Савета Европе (СЕ).

„Имамо став званичника Европске комисије и Савета Европе да бисмо таквим усвајањем упутства дошли у ситуацију да регулишемо програме које нисмо видели“, прецизирао је председник Савета РЕМ-а.

Тако су се на листи изговора којима РЕМ правда своју неефикасну регулаторну политику у заштити малолетника, поред већ устаљених флоскула о недовољним надлежностима и неадекватним законским решењима, нашли и ставови СЕ и ЕК, институција познатих по посвећености заштити права деце и малолетника! Две институције које су главни креатори европске медијске политике у којој се заштита малолетника налази у самом врху.

Ко ту кога није добро разумео?

Тачно је да европска, као и свака друга медијска регулатива која почива на демократским вредностима забрањује а приори контролу програма, јер таква контрола значи цензуру. То сасвим јасно стоји у европским документима:

„Регулаторни органи не треба да врше а приори контролу програма и стога контрола емисија треба да уследи после њиховог емитовања.“

(Препорука бр. Р (2000) 23 Комитета министара Савета Европе о независности и функцијама регулаторних органа у области радио-дифузије.)

ОБАВЕЗУЈУЋЕ УПУТСТВО

Када је пре неколико месеци РЕМ објавио да ради на доношењу упутства којим би се емитовање актуелних ријалити програма ограничило на касне вечерње сате, поново се јавила нада, додуше слаба, да ће деца бити поштеђена гледања ријалитија од раног јутра. Представљен је нацрт будућег обавезујућег упутства, који је предвиђао да се овакви програми могу емитовати само после 23 сата, организована је и јавна расправа, док је за 22. децембар било најављено објављивање коначног текста тог документа.

Међутим, у најављеном року ништа се није догодило, а до пре неколико дана ништа се није ни знало о судбини обавезујућег упутства. Да од најављеног документа неће бити ништа сазнали смо у вестима ТВ станице Н1.

Контрола програма а приори, међутим, није исто што и а приори регулација програма, која практично чини окосницу рада регулаторних тела за електронске медије. Задатак регулатора баш и јесте да унапред доноси општа правила понашања која ће важити за све аудиовизуелне програме и услуге.

Да нема регулације а приори, медијски регулатор би се нашао у улози  саобраћајца који по свом нахођењу треба да уведе ред у саобраћајни хаос у коме нико од учесника не познаје никаква правила.

У складу са ставом о неприхватљивости а приори контроле програма, доношење обавезујућег упутства о протеривању конкретних ТВ емисија (нпр. Парова“, „Великог брата“, „Фарме“) или одређеног телевизијског жанра (нпр. ријалити програма) у касне вечерње термине, не би било у сагласности са европском медијском регулативом.

Регулатива се по правилу не доноси за појединачне емисије или жанрове, јер таква врста поступања, без обзира на то што је у неком тренутку прави лек за постојећи проблем, може лако да склизне у цензуру. По истом том принципу, неки будући регулатор може да одлучи да ограничи емитовање неких других конкретних емисија или ТВ жанрова, укључујући, на пример, информативне или образовне емисије.

До неразумевања између домаћих и европских медијских регулатора могло је да дође и због различитог разумевања концепције ријалити емисија. Не морају ријалити програми да буду само они у којима се пљује, бљује и ваља по блату, као што је то случај у Србији.

У емисијама тог типа могуће је промовисати и позитивне вредности и таленте, као што се то и чини у бројним музичким, кулинарским и другим такмичарским емисијама, које се у свету такође сматрају врстом ријалитија. Ако се ствар гледа из те перспективе, логично је запитати се зашто би неко а приори забрањивао приказивање таквих ријалити емисија у време када их гледају малолетници.

Да би медијски стручњаци Европске комисије и Савета Европе могли у потпуности да разумеју озбиљност проблема од кога највеће последице трпе деца, неопходно би било доставити им емисије српских ријалитија, и то са преводом. Нема сумње да би их гледали са неверицом, али не само због тога што се такве простоте и вулгарности емитују преко дана на националним фреквенцијама, у незаштићеном ТВ програму, већ и због тога што то домаћи регулатори дозвољавају!

Уместо покушаја да усвоји обавезујуће упутство за приказивање ријалитија после 23 сата, што не представља уобичајену праксу у европској регулативи, Савет РЕМ-а је, као једино надлежно тело за доношење аудиовизуелне регулативе, требало, и то одавно, да донесе ефикаснија правила. Ако му је недостајало добрих решења, могао је да их препише из медијске регулативе било које земље ЕУ!

Цивилизовани део Европе тежи стандарду „телевизијски програм за читаву породицу“ од раног јутра до касних вечерњих сати. Тако се у Британији до 21 час морају емитовати програми које могу гледати све генерације, у Италији до 22.30, у Белгији до 20 часова, у Француској до 22 сата. То значи да се до наведеног времена не смеју емитовати програми који нису прикладни за млађе од 12 година.

Као што је указано у текстовима раније објављеним на Цензоловци, најједноставније решење било би да Савет РЕМ-а у свој последњи правилник о заштити малолетника убаци одредбу да се програми са ознаком „12“ могу емитовати само после 21 сат. Ако би га неки емитер и прекршио, заслужио би да одмах добије вишенедељну привремену забрану емитовања!

Веома једноставна и лако изводљива интервенција која би, да је ико заиста водио рачуна о менталном и душевном здрављу најмлађе популације, одавно била учињена.

РЕМ свестан кршења права деце

Поред оклевања да донесе добру регулативу, уочљиво је и да је РЕМ веома уздржан по питању санкционисања емитера, чак и у ери ријалитија који свакога дана пружају поводе за изрицање казни. РЕМвећ дуго има разлога да изрекне казне појединим емитерима због непоштовања прихваћених програмских обавеза на основу којих су и добили фреквенцију.

У 2015. по кршењу програмских обавеза посебно се издваја телевизија Хепи на којој заступљеност ријалитија износи више од 58% од укупног емисионог времена. У протеклим годинама регулаторно тело имало је безброј прилика и да изрекне санкције због непоштовања људских права и достојанства личности, због кршења права деце и малолетника итд.

Ипак, до изрицања прве мере због кршења права малолетника дошло је тек октобра 2012, када је телевизијама Пинк, Прва и Хепи наложено да звучним сигналом прекрију увреде и псовке и да спорне ријалити емисије узрасно категоризују ознаком „16“ или „18“.

Број изречених мера због непоштовања правила о заштити малолетника донекле се повећао са применом новог Закона о електронским медијима, при чему се регулатор најчешће одлучује на благе мере у виду опомене (изречене две од укупно 21) и упозорења (пет од укупно 11 изречених).

Најоштрија мера досад (24-часовна обустава емитовања програма) изречена је Хепи телевизији априла 2015. због ријалитија „Парови“.

Иако је ова, као и друге станице са националном фреквенцијом, и после ове мере наставила да емитује подједнако штетан и неприкладан програм, регулаторно тело се није определило за оштрије санкције, већ је поново изрекло само меру упозорења.

Неспремност РЕМ-а да као надлежно тело заштити права деце додатно чуди када се има у виду да Служба за надзор РЕМ-а пажљиво прати спорне програме и води прецизну евиденцију о свакој изговореној речи. Тако се у извештајима ове службе, који се налазе и на веб-страни РЕМ-а, могу наћи транскрипти пуни вулгарних дијалога из ријалити програма емитованих у време када се пред ТВекранима налазе и деца.

Погледати: Ријалити ТВ програми – Извештај Службе за надзор и анализу, јул 2015. (стр. 50 до 106 – транскрипти ријалити емисија).

Из објављених извештаја и анализа РЕМ-а, као и на основу других доступних документа, евидентно је да је регулатор у потпуности свестан степена у коме емитери крше како права деце и малолетника, тако и правила постојеће аудиовизуелне регулативе, али и поред тога не предузима потребне мере.

Зашто домаће регулаторно тело од свог оснивања испољава толику „немоћ“ у заштити права деце од штетних медијских садржаја питање је за све прошле и садашње чланове Савета. Немар? Незнање? Заштита нечијих интереса?

Заштита телевизија које преносе скуп СНС-а

Несавесност у заштити деце од штетних медијских садржаја само је један од примера лошег рада РЕМ-а. Нажалост, има их још. Само у последње време, Савет РЕМ-а донео је неколико проблематичних одлука. Избегао је санкционисање телевизија које су, супротно законској забрани, преносиле скуп СНС-а. И то је учинио тако што је на истој седници утврдио да Кодекс понашања емитера (из 2007) није више на снази јер је више од годину дана раније донет нови Закон о електронским медијима! У Кодексу који је овим „довитљивим“ маневром престао да важи експлицитно се забрањује оглашавање скупова политичких организација ван предизборне кампање.

Даље, по многим мишљењима споран је и поступак избора чланова УО РТС-а, које је регулаторно тело бирало почетком ове године. Такође, РЕМ се још није огласио поводом узнемирујућег програма националне телевизије која је у својим емисијама ширила вести о државном удару.

Списак „неуспелих“ подухвата и проблематичних одлука овог тела још је дужи – сетимо се само контроверзних одлука у време доделе фреквенција 2006. и 2014. године. Имајући у виду већ поменуто доношење неефикасне регулативе, неадекватну контролу емитера, неразвијен систем за поступање по притужбама гледалаца, уздржавање од спровођења појединих надлежности, не чуди што перцепција јавности о раду овог регулаторног тела није на завидном нивоу. И што се често доводи у питање оперативна независност овог тела, тј. независност од било каквих спољних утицаја.

Јер ако свој посао медијског регулатора од почетка не обавља савесно и компетентно, ако не штити јавни интерес, људско достојанство и права грађана, неминовно се намеће питање чије интересе у ствари штити ово тело.

Шта ви мислите? Чије интересе штити Савет Регулаторног тела за електронске медије?