Вести
15. 01. 2016.
Менаџери са огромним платама отпуштају новинаре са бедним примањима. И то представљају као „штедњу“
Каква је то уштеда у којој се не дирају плате од пет до десет хиљада евра, а отказује сарадња новинарима – углавном онима који се усуђују да критикују – чија се примања крећу од две стотине до пет стотина евра?
У филму „Непристојна понуда“ улог је био милион долара. Толико је, наиме, богати удварач нудио заводљивој лепотици да заједно проведу ноћ.
Код нас се непристојност изражава у одсуству саме понуде јер се новинари суочавају са подједнако понижавајућим избором: да пишу за мали новац или – што им се, такође, бестидно предлаже – „за џабе“.
Такви предлози правдају се потребом штедње која – у одсуству пара – чини немогућим да се уложени рад одговарајуће награди. Да се поменуто образложење доживи као веродостојно одвраћају нас многи разлози. Најпре то што они који великодушно нуде да се за њих ради бесплатно (што ће рећи, директори и главни уредници такозваних маинстреам медија) имају – у односу на друге запослене – несразмерно високе плате.
Нико не спори да су разлике – зависно од врсте и значаја посла који се обавља – у потпуности оправдане, али када први људи новина и телевизије примају десет или двадесет пута више од својих новинара, а од оних неплаћених и бесконачно пута више – тада њихове принадлежности постају непристојне.
Да су и они сами тога свесни сведочи чињеница да се тачан износ плата главних уредника новина и телевизије крије као „пословна тајна“. Такав статус нимало не чуди јер би откриће колике су, не само узнемирило јавност много више од измишљене приче о „државном удару“ већ и наметнуло читав низ – за кориснике непристојно високих примања – крајње неугодних питања о природи и наменама „штедње“.
Тешко би, наиме, могло да се објасни, а камоли схвати, каква је то уштеда у којој се не дирају плате од пет до десет хиљада евра, а отказује сарадња новинарима чија се примања крећу од две стотине до пет стотина евра.
Подробна анализа такве пословно-финансијске политике би за њене ауторе довела до још неугоднијих сазнања, јер би открила да се највише „уштедело“ на новинарима који су се дрзнули да о друштвеним приликама критички пишу.
Механизам којим се прикривају прави разлози устројен је као пирамида на чијем је врху „пословодство“. Не зна се – мада се може претпоставити – ко даје налоге пословодству, али се добро зна да су главни уредници „извођачи радова“.
То сазнање увелико објашњава због чега су њихове плате „пословна тајна“, јер се – имајући у виду какве радове изводе – с правом питамо да ли су плаћени или потплаћени.
О томе да се у суштини једноставни радови маскирају непостојећом стручношћу старају се тобоже аналитичке службе и запослени у такозваном хуман рецоурцесу.
Као и друге службе чији страни назив само обмањује простоту, и ова последња је најобичнија пародија. Једноставно због тога што у њој о судбини професије одлучују особе које о новинарству појма немају, али су зато понизно услужне кад год им се наложи да искорењивање критички настројених новинара представе као неизбежну меру штедње.
Покушаји да „пословодство“ и њима надређене власти уређују новине и телевизију постоје и у свету, али редовно наилазе на одлучан отпор. Довољно је у прилог томе подсетити на штрајкове у Италији, Грчкој и Шпанији, на одбрану „Монда“ у Француској и на многе друге примере.
За то што код нас изостаје таква врста отпора постоји више разлога.
Најпре због тога што се запослени новинари плаше да не изгубе посао. Такође због тога што немају делотворну заштиту. Чак ни код еснафских удружења која се мање-више ограничавају на саопштења.
Како се, најзад, може веровати да се председница једног од тих удружења искрено бори за бољи положај новинара када је и сама – у односу на њих – непристојно високо плаћена?
Премијер је, додуше, у разговору са телевизијским новинаром понудио решење.
– Због чега се мирите с условима који вам не одговарају? – питао је он. – Због чега прихватате понижење?
Заборавио је само да помене да угрожени новинари немају баш велики избор. Где ће, најзад, отићи у земљи у којој се – са занемарљивим бројем изузетака – новине разликују само по мањем или већем удвориштву премијеру?
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.