– Пратња је почела неколико дана раније и била је организована у три смене по осам сати, под радним називом „Ћуран”. Ја сам 11. априла радио другу смену, од 16 до 24 сата. Када сам преузео смену, око 16 часова, Ћурувија се налазио у ресторану „Коларац”, са Бранком Прпом. Ми нисмо знали како се она зове, већ смо је означавали као „жену плаве косе” – рекао је Соковић.
Колега Драган Павић, из претходне смене, обавестио га је да је Ћурувија у његовој смени имао сусрет у Кнез-Михаиловој улици са једним мушкарцем, са којим је разменио некакав папир. Због тога је било неопходно да се и тај мушкарац прати, као „веза”, да би се утврдио његов идентитет.
– Тај човек је такође био у ресторану „Коларац”, али је седео за другим столом. Одмах после 16 часова је изашао из ресторана, колега ми је показао о коме је реч и за тим човеком је отишао пешице колега Горан Милутиновић, а као возач Небојша Васић. Пратили су га до Молерове улице, где је ушао у једну зграду и стан на чијим вратима је била налепница са називом неке фирме – испричао је Соковић.
Овај оперативац, који данас ради у БИА, објаснио је да у смени која прати и осматра раде и пешаци и возачи. Тог дана му је колега из претходне смене Драган Павић нагласио да о свим променама кретања одмах јави начелнику Деветог одељења Зорану Павићу, сада покојном, уз образложење да је претходног дана било проблема у комуникацији.
– Врло брзо су из „Коларца” изашли Славко Ћурувија и Бранка Прпа и кренули Кнез-Михаиловом улицом према Теразијама. Није било ничег необичног. Када смо колега и ја у аутомобилима већ били у Македонској улици, између Дома омладине и такси станице, Милутиновић ме је обавестио да је непознати мушкарац ушао у зграду у Молеровој улици. Такође смо од пешака у смени обавештени да се Ћурувија налази у Македонској улици и да иде према свом стану. Тада ме је позвао начелник Зоран Павић и рекао ми да прекинемо пратњу Ћурувије, а да преузмемо пратњу тог непознатог мушкарца у Молеровој улици – испричао је Соковић.
Кренули су без икакве журбе, аутомобилима. Његов колега се преко пута „Политике” зауставио да покупи „пешаке” из смене и сви су пошли Светогорском улицом ка Булевару краља Александра.
– У току вожње Булеваром, звао ме је начелник Зоран Павић и рекао ми да прекинемо даљи рад. Путем радио-везе сам то пренео људима на терену и договорили смо се да се нађемо на кружном току код Каленић пијаце, где смо написали извештај – навео је Соковић.
После тога кренуо је кући, али га је покојни начелник Павић поново позвао и рекао му да дође до пасажа где је стан Славка Ћурувије, у Светогорској улици.
– Видео сам велики број људи на улици. Било је ту возило Хитне помоћи и простор је био ограђен траком. Извадио сам службену легитимацију и прошао. Тада сам угледао тело покривено белим чаршавом. Питао сам колегу из Градског СУП-а шта се десило и он ми је казао да је убијен Славко Ћурувија. Осећај је био ужасан. Било ми је страшно. У том тренутку једино ми је било важно да одем одатле, јер сам помислио да неко од тих људи који су се окупили на улици може да ме препозна, јер сам претходних дана често био у Светогорској улици – испричао је Соковић.
Звао је, каже, начелника Павића и рекао му: „Убијен је онај наш”.
Према оптужници, тадашњи начелник Београдског центра ДБ-а наредио је повлачење пратње, како оперативци у смени не би видели оптужене Ратка Ромића и Мирослава Курака, којима се на терет ставља непосредно извршење убиства. Првоокривљени Радомир Марковић, тадашњи начелник Ресора државне безбедности МУП-а Србије, терети се за организовање убиства београдског издавача и новинара Славка Ћурувије.
Суђење се наставља данас саслушањем сведока Небојше Васића.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.