Вести
20. 12. 2015.
Портрет без рама: Јелена Попадић
Женско, а Тијанић
Пре осам година Јелена Попадић примљена је у стални радни однос. У новинарству је укупно 12 година. Све време пише у „Политици”. И то како. Што један од читалаца „Политикиног” сајта каже: „Кад читам текстове Јелене Попадић чини ми се као да истраживачко новинарство у Србији ипак постоји”.
Образлажући одлуку жирија који јој је доделио Награду „Александар Тијанић” за борбеност у новинарству, генерални секретар УНС-а Нино Брајовић објаснио је да је Јелена демистификовала значење синтагме истраживачко новинарство, откривајући како то изгледа кад се истраживањем чињеница и њихове позадине баве репортери који не иду у лов на људе и којима није задатак да покрећу хајке.
Јелена, заиста, не покреће хајке. Нема времена за такву врсту активизма. Не пада јој на памет ни да лови јер има далеко важнија посла. Наиме, има троје деце, сви су једно другом до увета. Од три до осам година. Тако је Јелена паралелно разоткривала токове буџетског новца и стицала вештине преживљавања између кухиње и купатила.
Иако је завршила Факултет политичких наука, многочлана породица јој је, на ову скупоћу, помогла да проникне у тајне одливања лове из буџетске касе, на чему би јој позавидели многи професионални финансијски форензичари.
Неке од текстова због којих је награђена писала је од куће, пошто су јој деца имала грип. Тако она кува ручак и разоткрива Налед. Завија сарме и проваљује шифру помоћу које новац преваљује пут од пореских обвезника до појединих невладиних организација. Она недељама сабира изводе из трезора Министарства финансија, а потом решава једначине, знојећи се пред задацима за други разред основне школе.
Први добитник Награде „Александар Тијанић” је, заправо, живи пример новинарства за које се мислило да изумире. Иако има 34 године. И по карактеру, Јелена је сушта супротност Тијанићу. Тиха је и неприметна, али изненада распали рафалном серијом текстова по такозваним центрима моћи. Беснели су они свакако, али до сада није добила ниједну судску тужбу због својих истраживања. Уместо тужби, стизале су анонимне претње.
Највише прашине подигли су текстови о афери „Дипос”. Откривено је ко је повлашћен да се башкари у државним вилама и становима за мале паре. Јелена није штедела никога, без обзира на то колико се дотични греју поред камина власти.
Отуда су главни јунаци њених текстова најгласнији критичари Јелене као женског Тијанића. Буне се из Наледа, Фонда за хуманитарно право, буне се на сајту Петра Луковића... Буни се и посланик СНС-а Владимир Ђукановић, који се на телевизији Коперникус самом себи поверио да никад није чуо за њу. Можда Ђукановић заиста не зна ко је Јелена Попадић, али читаоци „Политике” добро знају ко је он
Коментари (2)
Остави коментар22.12.
2015.
dobro a loše 2
Sve čestitke mladoj novinarki. I svaka čast za način na koji bira da piše, analizira, razotkriva, poredi i zaključuje: činjenicama o činjenicama, kulturno, profesionalno, tačno, čestito, bez viškova hajke, buke i larme. A baš buka i larma, hajka i lov..., istraživačima donose javni imidž boraca za jedinu istinu i pravdu. I baš tu i tada - novinarstvo prestaje da bude novinarstvo, a postaje ... Ne znam tačno šta postaje.
ОдговориA "Portret bez rama", uramljen i sročen "tanko", mizogino, seksistički, kvazi tradicionalno - ostaje baš sve ono što novinarstvo, danas jeste. Na žalost.
21.12.
2015.
Dobro, a loše
Jeleni treba čestitati, a autora priloga Apostolu dti malčice voljno. Pa Politika nije vežbanka da se neko uči kako se piše dobar komentar!!!
Одговори