Вести
18. 12. 2015.
Медијско извештавање у региону све горе, потребна сарадња
Професионализам у извештавању медија у региону је све лошији, недостају дубљи контекст и кредибилни извори, због чега је потребно да се успостави заједничка медијска платформа, закључено је на панелу "Колико извештавамо једни о другима и како то може да се унапреди", у организацији Савета за регионалну сарадњу (РЦЦ).
Представници медија у региону сагласили су се да су највећи проблеми новинара у региону политички и корпоративни утицаји на извештавање, али и социјални и економски статус запослених у медијима.
Мигрантска криза показала је колико су наше земље повезане и колики је значај бољег разумевања, истакли су новинари и закључили да би требало да се оснује заједничка платформа преко које ће се размењивати медијски садржај који ће бити изнад локалног и дневног извештавања.
Говорећи о медијском извештавању у региону директорка новинске агенције Танјуг Бранка Ђукић указала је на чињеницу да су све земље региона у транзицији и да су наше стварности превише сличне и политички и економски, нарочито економски, и културолошки, да бисмо једни другима били интересантни.
"Ми смо, просто, једни другима неатрактивни", рекла је Ђукић и додала да не постоји у тој транзицијској стварности атрактивно за извештавање, рецимо из Босне и Херцеговине, а да ми немамо неку своју сасвим сличну муку.
"Земље из којих долазимо пате од истих проблема, превише личимо да би у нашим медијима, на пример, било места да поред судбине радника железаре у Смедереву извештавамо о судбини радника у Зеници", навела је она.
То је, на жалост, скоро па само питање топонима, каже Ђукић, поготово у ситуацији у којој медији немају довољно новца.
Наравно да имамо особености, о којима треба извештавати, али се оне најчешће своде на то да једни о другима извештавамо инцидентно, и то опскурно или огољено, банално и таблоидно.
Она је као пример навела број прегледа и преузимања снимка који је Танјуг направио када је аутобус српске фудбалске репрезентације каменован у Тирани пред реванш меч.
Тај снимак је, како је навела, имао 26.000 појединачних прегледа за само неколико сати, а преузеле су га све телевизије и портали који су претплаћени на Танјугову видео продукцију.
С друге стране, како је додала, репортажа о грађанима који се боре против мржње, нетолеранције и предрасуда, која је урађена уз подршку Мисије ОЕБС у Босни и Херцеговини, медијима није била занимљива.
Ђукић зато сматра да је кључно не колико извештавамо једни о другима, већ како.
"Суштина је да се ми договоримо, да пишемо само истину и да смо добронамерни, јер сувише је недобронамерности у медијима, чак и извесне злурадости, неке атмосфере да су сви једни другима у региону нешто дужни и тај приступ се репродукује и видљив је чак и код млађих генерација новинара који нису били учесници нити сведоци ратова, санкција, бомбардовања…", рекла је Ђукић.
То је, приметила је, с културолошког и цивилизацијског аспекта народа у региону веома опасно и тиме би требало стратешки да се позабаве владин и невладин сектор.
"Неке се ствари морају погурати, ако нам је стало, а стало нам је, јер смо у истом географском простору, превише смо појединачно мали и безначајни у глобалним оквирима. Не можете натерати медије да пишу о оном што их не интерсује, али зато сматрам веома добрим и значајним специјализоване емисије, попут пројекта Окружење", закључила је Ђукић.
Дописник БХРТ из Брисела Елвир Буцало квалитет је довео у везу са новцем и истакао да његов недостатак има велики утицај на то како ће новинар да извештава са терена, наводећи пример да је ту потребно платити сниматеља, монтажера, слање материјала…
"Управо је то разлог зашто сваки новинар не може да пружи квалитетну информацију", сматра Буцало.
Нада Богетић из подгоричких Вијести додала је да сарадња међу медијима постоји, али да је проблем извештавања из региона у томе што медијима недостају средства да плате дописнике чије би информације биле кредибилне.
Писац и новинар из Београда Воја Жанетић подвукао је да данас не може да се говори о новинарству, већ о обезбеђивању садржаја за медије, а да је новинар особа која ствара тај задржај.
Он је објаснио на који начин би требало да се приступи стварању такве регионалне платформе путем стартап-а.
Новинарка недељника Време Тамара Скрожа сматра да је за добро извештавање медијима у региону потребна платформа која ће омогућити да до новинара у једној држави долазе информације из других, али не оне које се односе на високу политику, већ и оне које се баве животом обичних људи.
Дописник агенције Франс прес из Приштине Исмет Хајдари рекао је да би државе у регионуи требало да докажу да могу да међусобно да сарађују, закључивши: "како ћемо, иначе, доказати да ћемо сарађивати са 24 државе, ако не можемо као суседи".
Коментари (1)
Остави коментар18.12.
2015.
Eh...
Najnovija Jugoslavija, Zapadni Balkan, Regija... u nastanku na silu!
Одговори