Вести
16. 12. 2015.
Узбуњивачи открили плагијат на ФПН-у
На основу пријаве анонимних узбуњивача, за докторску дисертацију одбрањену пред комисијом састављеном од угледних професора Факултета политичких наука у Београду недавно је утврђено да садржи плагијате и аутоплагијате, сазнаје Пиштаљка.
Докторат који је пре четири године одбранила доцент на Факултету политичких наука у Бањалуци Радмила Чокорило „показује читав низ грубих прекршаја правила академске честитости“, утврдила је у септембру комисија која је проверавала пријаву узбуњивача и коју су чинили професор у пензији Бранимир Стојковић, професор Мирољуб Радојковић и професор Сњежана Миливојевић.
„Ја сам решен да се ова пријава истражи како треба и да се утврди свачија одговорност, зато овоме приступамо озбиљно јер су такве и последице“, каже за Пиштаљку декан Факултета политичких наука у Београду (ФПН) Драган Симић. Он додаје да последице могу бити одузимање звања, а то би онда повлачило и поништење оцена из индекса студената у Бањалуци што би, каже декан Симић „створило велики проблем тамошњем факултету“.
Докторска теза под називом „Настанак, развој и друштвена улога Радио-телевизије Републике Српске као јавног сервиса“ одбрањена је у фебруару 2011. године пред комисијом у саставу проф. др Неда Тодоровић, проф. др Ратко Божовић и проф. др Раде Вељановски као ментор. Оно што су, између осталог, узбуњивачи издвојили као спорно јесте то што докторат садржи делове који су копирани из књиге ментора. Професор Вељановски међутим тврди да је то толико ситно да не може бити разлог за одговорност.
„Ја сам ту књигу писао пре десет година, како сам могао да препознам ако неко узме један ред са са једне стране, други ред са друге и тако разбацано десет редова. Код ње је проблем аутоплагијат. Ми смо рад Радмиле Чокорило провукли кроз програм за препознавање плагијата и он је избацио свега два процента, то се свуда толерише“, каже Вељановски и додаје да је њему драго што се медији интересују за овај случај и да то сигурно „неће бити гурнуто под тепих“.
Једна од последица може бити и да Вељановски одговара пред Одбором за професионалну етику Универзитета у Београду који се стара о поштовању Етичког кодекса од стране наставника сарадника и студената Београдског универзитета.
Ипак, да би се уопште говорило о могућим последицима, закључак комисије која је проверавала докторску дисертацију Радмиле Чокорило мора да се усвоји на Наставном већу факултета овог четвртка. Како незванично сазнајемо, уколико се то не деси, биће оформљена нова комисија која ће поново преиспитати веродостојност доктората.
Позивајући се на Закон о заштити узбуњивача, група анонимних узбуњивача под називом „Забринути академци“ обратила се почетком ове године надлежним институцијама са захтевом да се преиспита оригиналност докторског рада Радмиле Чокорило. Дописе су послали на адресе ректора Универзитета у Београду, декана Факултета политичких наука у Београду, Министарства просвете, науке и технолошког развоја Србије, просветних инспектора за високо образовање и директора Агенције за борбу против корупције.
Сектор за инспекцијске послове Министарства просвете се као и Агенција за борбу против корупције прогласио ненадлежним, док је Веће научних области правно-економских наука при београдском универзитету донело одлуку да се ФПН изјасни поводом пријаве и да обавести Универзитет о томе. То веће је такође обавестило Пиштаљку да се „неће изјашњавати о овом случају, као и о другим случајевима до доношења општег акта Универзитета којим ће бити прописано надлежно тело и процедура за утврђивање плагијата“.
Пиштаљка је покушала да ступи у контакт са Радмилом Чокорило, али и после више покушаја нисмо успели да добијемо изјаву од ње. Група анонимних узбуњивача указала је и на то да је део њеног доктората преписан из монографије коју је ауторка објавила годину дана пре израде докторске тезе, као и са Википедије.
ПРИЛОЗИ:
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.