Вести

14. 12. 2015.

Аутор: Тамара Скрозза Извор: Цензоловка

Златија Лабовић: Не излази ми се међу људе после Гашићеве увреде

Иако би после реченице „волим новинарке које овако лако клекну” главачке излетео из било које цивилизоване владе и из свих медија, Братислав Гашић и даље седи у министарској фотељи и, по свој прилици, лагано се „враћа у меч”.

 

Извређана и злостављана новинарка Златија Лабовић, напротив, има проблем да изађе из своје куће, док крушевачки напредњаци и њихови истомишљеници на друштвеним мрежама настављају да је злостављају.

Изостала је и новинарска солидарност

Недељу дана након антологијског простаклука Братислава Гашића, све је у Србији остало исто: политичари и њихове присталице и даље прете, премијер је забринут као и обично, Гашић је и даље министар, а медији се углавном понашају као да се ништа није ни догодило.

Богатији смо, међутим, за неколико бизарних јавних обраћања, један протест, један неуспели бојкот, једну кривичну пријаву и једну новинарку која више ни на пијацу не жели да оде.

„Синоћ сам била у кругу колега који су ме извукли напоље. Приметила сам да се осећам нелагодно када ме неко загледа. У једном тренутку сам видела двојицу мушкарца како причају и окрећу се ка мени. Помислила сам да је могуће да коментаришу догађања од претходних дана и да су ме препознали. Што би се иначе толико освртали и загледали?”

Она каже да је нервира то што сада, много више него раније, обраћа пажњу на околину.

„Данас ми је било нелагодно када су ми људи пришли, пружили руку, упутили реч подршке и хвале. Знам да делује сулудо, али тако је. Мајка ми је предложила да одемо до пијаце да купимо нешто, али рекла сам јој: ‘Немој, молим те! Други пут ћемо‘. Не бих тамо да се појављујем да не изазивам лавину реакција. Нисам навикла да будем у центру пажње.“

Ипак, Златија каже да примећује да се ситуација полако смирује и да верује да ће се све убрзо вратити у нормалу.

Човек од крви и меса

Златија Лабовић је сасвим у праву – ствари се заиста враћају у нормалу, с тим што на моменте изгледа као да из нормале нису ни излазиле. Јер, када се све сабере и одузме, испада да је у Србији заиста могуће изговорити све. Иако би после реченице „волим новинарке које овако лако клекну” главачке излетео из било које цивилизоване владе и из свих медија, Братислав Гашић и даље седи у министарској фотељи и, по свој прилици, лагано се „враћа у меч”.

Бојкот који су најавили новинари окупљени пред Владом Србије у понедељак, 7. децембра, већ сутрадан се показао као потпуно пропала акција. Уместо да не дођу на конференцију на којој је министар војни забранио сва питања и прочитао унапред припремљен говор, новинари су до последњег места испунили Медија центар и вредно известили о министровом (искреном) кајању и најави да ће се убудуће посветити, ни мање ни више, него – борби против насиља над женама.

Обећање Александра Вучића да Гашић после свега не може да остане министар, засад је, такође, мртво слово на папиру. Он и даље тврди да је смена сасвим извесна и заклиње се како неће бити премијер ако то не буде тако, али је заиста чудно да Влада која се дичи ефикасношћу није у стању да једног човека склони с једне функције.

У међувремену, једино конкретно што се догодило јесу претње и скоро фантазмагоричне напредњачке интерпретације инцидента с клечањем.

На сад већ историјској конференцији за новинаре која се догодила у Крушевцу (иначе граду у којем је већ годинама министар одбране неприкосновен), Иван Манојловић, члан Савета за информисање у Градском одбору СНС-а, рекао је да је Златија Лабовић „инструисана да испровоцира министра”, а да иза свега тога стоји тајкунско-мафијашки лоби који је платио неколико милиона евра како би се Гашић уклонио с функције.

„Господин Братислав Гашић није употребио ни погрдне речи, није употребио ни псовку; није чак употребио ни реч ‘мрзим’, већ ‘волим’. Он је, као и ми сви овде, човек од крви и меса. Извинио јој се као да је у најмању руку он рекао новинарки да клекне. Као да она својим положајем није сама понизила професију”, рекао је Манојловић, истичући и да је новинарка Б92исто тако „могла и да министру окрене леђа”.

На сајту крушевачких напредњака појавило се и додатно објашњење:

„Погледајте на снимку колико је слободног простора имала. Како бисте се ви осећали да неко буде у том положају док гледате право у камере на отвореном простору?”

На сајту се то не помиње, али логично је претпоставка да, гледајући неког у „том положају”, и то пред камерама, човек пожели орални секс или да се макар „нашали” на ту тему.

Истине ради, овде би требало рећи да се централа СНС-а оградила од ових бисера мудрости, док је транскрипт са те конференције моментално повучен са сајта. Такође истине ради, ипак не би требало заборавити да се у СНС-у ништа не дешава без знања Александра Вучића и да је заиста тешко поверовати да су крушевачки напредњаци самостално режирали овакву једночинку.

Други фантастично маштовит напад стигао је с познате адресе. Лист Информер објавио је 10. децембра текст „Новинарка Б92 ликује због Гашићеве смене! Увређена Златија Лабовић славила на гробљу”.

Уз фотографију с приватног Фејсбук профила Златије Лабовић, наводи се како је она „Гашићеву смену прославила тако што је на ФБ објавила своју слику са гробља уз неприличан коментар: „Идем путем ока бистра, важнија сам од министра”.

Информер је за ову фотографију са Фејсбук профила Златије Лабовић 10. децембра написао како она на гробљу слави смену министра Гашића. Фотографија је, иначе, настала 10. априла ове године, током снимања прилога о цркви у селу Горович код Тополе, у којој је, према легенди, венчан Карађорђе. Фотографију на Фејсбук није ни поставила Златија, већ њена колегиница.

Сакривен иза друштвених мрежа

Остали напади углавном су анонимни и углавном лишени чак и елементарне пристојности.

„Не добијам претње телефоном, нити у непосредном контакту са људима. Сва моја интеракција с локалном заједницом своди се на увредљиве поруке и провокације путем друштвених мрежа. Ради се о сексистичким увредама у којима има говора мржње и псовки попут: ‘Срам те било, требаш моментално да даш отказ и да се више никад не бавиш такозваним новинарством‘ или ‘Сагни се, дрољо, да примиш дебелу кобасицу, набијем те посред пизде курвинске’. Има људи који се усуђују да коментаришу моју профилну фотографију, причају како би требало да будем озбиљнија и слично”, каже крушевачка новинарка.

„Имам утисак да појединци желе да ме испровоцирају, да им одговорим, да одреагујем. Ја, међутим, сматрам да је тишина, ћутање, најбоља одбрана. Морам да истакнем да добијам далеко више порука подршке него оваквих порука.”

Рецепт за боље дане

Овај случај отворио је многа питања и врло пластично илустровао позицију жена, положај новинара у Србији, али и односе унутар саме професије. Показало се, наиме, да, уз све недаће које су задесиле новинарство, професионална солидарност практично не постоји.

На лицу места, у тренутку када је Гашић изговорио ону фамозну реченицу, нико од присутних колега није реаговао. Ни коментар, ни опомена, ни отворена конфронтација, ништа од тога није се догодило. Обраћање (бившег?) министра наставило се као да се ништа није десило.

Окупљање новинара испред Владе Србије није било богзна како масовно, а бојкот Гашићеве конференције завршио се пре него што је и започет.

Недељу дана касније, овим случајем се ретко ко у медијима бави.

Напомињући да све то показује да су новинари у Србији „изгубили и свест о сопственом достојанству и о улози професије”, председник Независног удружења новинара Србије Вукашин Обрадовић оцењује да је потребно да се новинари много више активирају.

„НУНС ће предузети оно што је у нашој моћи, покренућемо нека питања, али ово, као и сва остала удружења, јако је онолико колико су активни наши чланови. Не аболирам НУНСод одговорности, али све док се чланови односе равнодушно или нас не подрже у акцијама попут оне за бојкот Гашићеве конференције за медије, наша снага ће бити сасвим симболична. Морамо коначно да схватимо да су удружења, каква-таква, ипак један од оквира да се врати достојанство овој професији.”

Осим пасивног чланства и пасивних новинара уопште, за овдашњу медијску сцену карактеристична је и фрагментарност – поделе, различити интереси, чак и отворени сукоби разлози су због којих има веома мало пројеката за које се може рећи да су „новинарски” или да је иза њих „стала читава професија”.

После свега, сторија о клечању, нормалног човека може само да баци у депресију.

Што се тиче министра, показало се да ниједно решење не испуњава елементарне етичке стандарде и да ниједно суштински није добро. Човек који је директно одговоран за смрт седморо људи и бескрајни низ афера, на крају бива оцењен као један од најбољих министара у Влади и најпоузданији премијеров пријатељ.

Онда се најављује смена, сасвим заслужена, наравно, али се неизбежно поставља питање о разлозима због којих се она догађа баш сада, после нечега много бенигнијег од трагедије када је пао хеликоптер, рецимо.

И коначно, пошто је његова смена само најављена, а он мирно седи и планира своју нову феминистичко-активистичку мисију, ствар добија још бизарније форме.

С друге стране, постало је белодано јасно да се овде жене и новинари перципирају као потрошна роба, предмет спрдње и вицева, као појаве које не заслужују никакво поштовање и које може да згазе не само министар и Драган Ј. Вучићевић већ чак и неки анонимни функционерчић.

„Најмањи је проблем што нас сада не поштују политичари. Ми смо изгубили елементарно поштовање грађана. Грађани нам више не верују, а и ми смо томе допринели”, каже Вукашин Обрадовић. „Оног тренутка када нам грађани буду веровали, неће ни Гашић, ни било ко други, смети да се понаша на начин на који се сада понаша.”

Зато, у памет се, браћо новинари и сестре новинарке. Нема нам друге.

Златија је језиво извређана, а онда су је додатно черечили

ТВ Б92 и главни и одговорни уредник те куће Веран Матић најавили су кривичну пријаву против оних који њихову новинарку нападају „на друштвеним мрежама и страначким конференцијама за новинаре”.

Одговарајући на питање Цензоловке о сврсисходности оваквог поступка, посебно имајући у виду досадашња искуства с подношењем кривичних пријава, Веран Матић напомиње да се овај случај разликује од ранијих, у којима судови и тужилаштва нису сматрали да су претње упућене новинарима довољно озбиљне да би оправдале вођење кривичних поступака.

„Златија Лабовић је прво језиво извређана. И након што је онај ко је њу вређао свој поступак сам оценио као сраман и скандалозан, као поступак за који не постоји оправдање, јављају се неки трећи људи, да већ повређену жену сада додатно черече. Зато и не подносимо пријаву за претњу, већ за злостављање, јер је суштина овога што се сада дешава, баш то – злостављање. Да ли ће наша пријава бити успешна? Не знам. Можда и неће. Али то онда значи да смо као друштво у озбиљном проблему и да овде нема заштите од злостављања, које, ваљда је већ свима јасно, не мора да буде само физичко.”

Матић напомиње да ово није први талас претњи с којим се суочава ове године и да троши много времена на подизање пријава и на провере докле су стигли ти случајеви.

„Овде постоји шанса да се открије починилац, јер смо на време послали пријаву Одељењу за високотехнолошки криминал, како би се открили трагови док су још свежи, док се не побришу”, каже Веран Матић.